Vuna, sudeći po priči naših ovčara, ne treba nikome. I dok smo je nekad upotrebljavali za odeću, dušeke, jastuke i ćebad, sad je najčešće bacamo. Zbrinjavanje vune već je godinama ozbiljan problem ovčara, ali i ekologije. Uzgajivači ovaca žale se na još jednu veliku nevolju, a to je nedostatak čobana, zbog čega su prinuđeni da ih "uvoze" iz Rumunije, a radnike na farmama zapošljavaju iz Nepala.
Nekada su u Banatu i Bačkoj vunu žene posle šišanja odnosile na reke i prale je, da bi zimi od nje plele džempere, čarape, prsluke, kape i rukavice. U gradovima su je otkupljivali i prerađivali za potrebe tekstilne industrije. Danas sva vuna, nakon striženja, završi u kontejnerima, na deponijama ili, u najgorem slučaju, negde u prirodi. Njeni produkti zamenjeni su najčešće jeftinijim, sintetičkim materijalom, neuporedivog kvaliteta sa vunom. Uzgajivači nemaju uslove da je skladište.
"Vuna sad ne treba nikome. Došli smo do toga da moramo da je bacamo. To je sramota, zato što je vuna prirodan materijal koji se koristio od davnina. Čobani znaju koliko vredi i kad je oštra zima, ali i leti. Vunene čarape mogu da se nose na visokim temperaturama, jer hlade noge, ne greju ih. Čobanska bunda od ovčije vune otporna je na vodu, ne može da prokisne. Novi materijali koji se sada proizvode nisu za čobane", kaže Dragan Đurić, ovčar iz Bajmoka.
Vlasnici stada ovaca kažu kako je vuna nekada bila najvredniji deo ovce. U današnje vreme najveći problem imaju ovčari koji imaju oko hiljadu ovaca.
"Plate čoveka za striženje vune koje po komadu ovce iznosi od 250 do 400 dinara, a sa vunom ne znaju šta da rade. Moraju da je bace, samo da im nije u dvorištu. Vuna je dobar izolator, ali je niko ne koristi. Ne treba nikome ni za dinar, ma, ni za pola dinara", ističe sedamdesetdvogodišnji ovčar, Jožef Bažo, iz Čantavira.
Zbog izrazito visokih temperatura vazduha leti, skidanjem runa, ovcama se olakšava opstanak. Ali, šta su ovce bez pastira, koje je u današnje vreme izuzetno teško naći?
"Najveći problem su nam čobani. Pre je važilo da je gazda čobaninu gazda, a sad je došlo vreme da je sluga čobaninu. Više se ne traži savestan pastir, već samo da ga nađeš. Čobanski posao nije lak, životinjama treba da se posvetiš, a s druge strane ni gazdama nije lako kome će poveriti životinje, ako imamo u vidu da su ovce od prvog aprila do prvog novembra napolju", navodi direktor Poljoprivredne stručne službe Senta, Josip Češljar.
Mesečna plata čobanina je između 600 i 700 evra, uz obezbeđen stan i hranu. Međutim, niko u Srbiji ne želi da bude pastir, za razliku od Rumuna, koji prihvataju ponuđene uslove rada.
"Naći čobanina danas je umetnost. Ja sam zaposlio njih trojicu iz Rumunije. Već četiri godine u Srbiji radnike ne mogu da nađem. Nudim platu od 600 evra mesečno, tri obroka dnevno, telefon i smeštaj. Snalazim se tako što kolima odem 600 kilometara do Rumunije i dovezem čobane. Zaposlio sam i radnike iz Nepala koji hrane ovce. Svet se potpuno preokrenuo. Ne bih mogao da nađem radnika ni za hiljadu evra ovde na severu Vojvodine, jer stoka mora da se namiri svakog dana u nedelji. Posao iziskuje vreme i posvećenost", kaže Čaba Boršor iz Adorjana kod Kanjiže, vlasnik najveće izvozne farme ovaca u Srbiji.
Nakon šišanja, ovcama će sigurno laknuti, jer će lakše podneti letnje dane, a vuna će, nažalost, ponovo završiti tamo gde i godinama unazad. Tako smo došli do paradoksa, da su traženiji majstori za šišanje ovaca i čobani, nego sama vuna. Kada će se promeniti odnos prema "belom zlatu", kako se nekad nazivala vuna, ostaje nam da vidimo, jer u zbrinjavanju ove omalovažene sirovine leži mogućnost dobre zarade.
BONUS VIDEO:
(Politika/Mondo/A.V.)
Partizan dobio novo pojačanje, ne ide u NBA ligu: Plejmejker se oglasio na Instagramu pre potvrde kluba
Zvezdina bomba za Ligu šampiona! Stigao je najskuplji igrač u istoriji kluba!
Saznajemo - danas dva velika potpisa u Zvezdi: Milson već stigao, dolazi i Elšnik!
Svi ga osuđuju, a sa Jokićem posluje: Nikola pomogao Desingerici, otkriveni detalji saradnje
MONDO UKRŠTENICA ZA 26. JUL: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!