Ovo su sve krsne slave koje su u januaru: Treba ispoštovati najvažnija pravila na taj dan

U novembru mesecu je počela sezona slava, a nastavalja se i tokom januara. U decembru mesecu pola stanovništa je proslavljalo Svetog Nikolu, a zatim slede Đurđevdan, Aranđelovdan, Sveti Jovan... Iako ih je dosta obeleženo u decembru, koji je "udarni" kada su ove proslave u pitanju, ima ih još i posle dočeka...

• 2. Sveti Ignjatije Bogonosac
• 9. Sveti Arhiđakon Stefan
• 14. Sveti Vasilije Veliki
• 20. Sveti Jovan Krstitelj
• 27. Sveti Sava

Donosimo vam i osnovna pravila na sam dan slave:

Slavska sveća

Kupuje se sveća od pravog voska, obično dužine 50-60 centimetara, ali dužina nije važna. Ona se stavlja u čirak i posebno ukrašava, a pali se tek na dan slave, pred lomljenje kolača. Domaćin se prekrsti, pomene u molitvi Boga i ime svoje krsne slave, celiva sveću i pali je šibicom.

Ona gori celog dana, a gasi se tek kada dogodi nekoliko centimetara do svećnjaka, ali na sledeći način: domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće.

Slavsko žito

Dan pre slave, priprema se slavsko žito, koje se, kao i slavski kolač, nosi u crkvu da se osvešta. Prilikom sečenja slavskog kolača u žito se stavlja manja sveća, koja gori dok traje ovaj obred. Kad se kolač polomi, žito se preliva crnim vinom, a svećica se vadi iz žita, dok se umesto nje stavlja neki cvet ili biljka, poput bosiljka, ruže, karanfila...

Žitom se najpre posluži domaćin, a potom ostali ukućani. Zatim se služe i gosti, kako koji dolazi. Uz žito obavezno se služi i vino.

Slavski kolač

Dan pred slavu, u ranija vremena običaj je bio da domaćica mesi slavski kolač. Ukoliko ga mesite, imajte u vidu da je običaj da se prilikom pripreme testa koristi osveštana vodica.

Kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta odozgo utiskuje se pečat sa slovima.

Sečenje kolača

Vernik dolazi u crkvu, a onda svojoj kući vraća sve što je doneo. Ako to činite kod kuće, domaćin ili sveštenik čita molitvu, podiže pred ikonom slavski kolač, kao žrtvu u slavu Božiju i čast sveca. Potom preseče kolač i unakrst ga prelije vinom. Ako se kolač okreće i lomi van stola, domaćica na pod prostere manji beli čaršav ili veću salvetu da bi se pokupile mrve od kolača, jer se veruje da je greh da padnu tamo gde se gazi.

BONUS VIDEO:

 (Informer/MONDO/J.D.)