Luka Bojović trenutno je, iza narkodilera Darka Šarića, broj dva na listi osoba koje "potražuje" srpsko pravosuđe koje mu je, iskustvo govori, svojevremeno bilo prilično naklonjeno.
Ovaj Beograđanin se iza rešetaka nije našao ni kada je devedesetih napao policajca, ni kada je dvehiljaditih uhvaćen sa oružjem bez dozvole ili sa falsifikovanim ispravama. Presude kojima je osuđen nisu sprovođene u delo, milošću predsednika Republike ili nereagovanjem tužilaštva i policije do zastarevanja presude. Sada je na redu ona najozbiljnija optužnica - za niz ubistava i poslove sa drogom.
Zbog otmice je 1995. godine Bojović bio u pritvoru dva meseca, pre nego što je pušten na slobodu bez vođenja postupka, dok je 1998. bio uhapšen zbog nanošenja teške povrede, ali nema evidencije da je za taj napad dobio krivičnu prijavu.
Prema kaznenoj evidenciji u koju je Tanjug imao uvid, Luka Bojović je bio osuđen 1996. godine u Petom opštinskom sudu u Beogradu uslovno na tri meseca, s rokom provere od godinu dana.
Na žalbu Tužilaštva tu odluku je Okružni sud 1998. preinačio na efektivnu zatvorsku kaznu od tri meseca. Bojović se, tako, morao naći u zatvoru jer je i Vrhovni sud Srbije, čak godinu dana kasnije, odbio zahtev Bojovićeve odbrane za vanredno ublažavanje kazne.
Tada se međutim u proces umešao formalno najviši organ Srbije, predsednik Republike. Molbu za pomilovanje i uslovnu kaznu na četiri godine tadašnji predsednik Milan Milutinović potpisao je 1. februara 2000. godine
Milost predsednika Republike Milutinovića Bojović nije izgleda ozbiljno shvatio jer se u njegovoj kaznenoj evidenciji nalazi se i podatak da je početkom 2001. bio osuđen na šest meseci zatvora zbog nedozvoljenog nošenja oružja.
Posle pravosnažnosti presude trebalo je da ode na odsluženje te kazne, ali to nije učinio, pa je za njim 2005. godine raspisana interna poternica. Prema poternici nikad nije uhapšen, a kazna na koju je osuđen zastarela je 14. maja 2006. godine.
Bojović je već naredne godine, u oktobru, uhapšen pod sumnjom da je skrivao odbegle članove "Zemunskog klana", ali je optužen samo za nedozvoljeno držanje oružja. Sedam meseci kasnije, u aprilu 2008, osuđen je na 15 meseci zatvora, posle čega je pušten iz pritvora da se do pravosnažne presude brani sa slobode.
Još jedan postupak zbog falsifikovanja ličnih isprava vođen je protiv Bojovića pred Prvim opštinskim sudom, koji je zbog njegovog bekstva bio u prekidu.
Pre zaštite u vrhu države, Bojović je i preko porodičnih odnosa uživao naklonost tadašnjeg šefa Resora državne bezbednosti Radomira Markovića, a bio je blizak i komandantu Srpske dobrovoljačke garde Željku Ražnatoviću Arkanu. Bojović je sklonost ka nasilju pokazao krajem osnovne škole, kada je školskog druga izbo nožem, tvrdi neimenovani izvor Blica iz policije.
Bojoviću se gubi trag u junu 2010. godine posle hapšenja odbeglih "zemunaca" Sretka Kalinića i Miloša Simovića.
U septembru 2010. protiv njega je podignuta optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal koja ga opisuje kao naslednika ubijenih vođa "zemunskog klana" i tereti za tri ubistva i dva pokušaja ubistva, a uhapšen je 9. februara u Valensiji i čeka se njegovo izručenje Srbiji iz Španije.
Na teret mu se stavljaju ubistva Branka Jeftovića Jorge, kao i pokušaji ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004. godine.
Takođe je tražen i zbog izdržavanja kazne od 15 meseci zatvora zbog nedozvoljenog držanja oružja i krivičnog postupka u Prvom osnovnom sudu koji se protiv njega vodi zbog falsifikovanja ličnih dokumenata.
Bojović se dovodi u vezu i sa nizom drugih ubistava, međutim krivični postupci za ta, ali i niz drugih krivičnih dela nisu pokrenuti.
(MONDO/agencije)
Zbog otmice je 1995. godine Bojović bio u pritvoru dva meseca, pre nego što je pušten na slobodu bez vođenja postupka, dok je 1998. bio uhapšen zbog nanošenja teške povrede, ali nema evidencije da je za taj napad dobio krivičnu prijavu.
Prema kaznenoj evidenciji u koju je Tanjug imao uvid, Luka Bojović je bio osuđen 1996. godine u Petom opštinskom sudu u Beogradu uslovno na tri meseca, s rokom provere od godinu dana.
Na žalbu Tužilaštva tu odluku je Okružni sud 1998. preinačio na efektivnu zatvorsku kaznu od tri meseca. Bojović se, tako, morao naći u zatvoru jer je i Vrhovni sud Srbije, čak godinu dana kasnije, odbio zahtev Bojovićeve odbrane za vanredno ublažavanje kazne.
Tada se međutim u proces umešao formalno najviši organ Srbije, predsednik Republike. Molbu za pomilovanje i uslovnu kaznu na četiri godine tadašnji predsednik Milan Milutinović potpisao je 1. februara 2000. godine
Milost predsednika Republike Milutinovića Bojović nije izgleda ozbiljno shvatio jer se u njegovoj kaznenoj evidenciji nalazi se i podatak da je početkom 2001. bio osuđen na šest meseci zatvora zbog nedozvoljenog nošenja oružja.
Posle pravosnažnosti presude trebalo je da ode na odsluženje te kazne, ali to nije učinio, pa je za njim 2005. godine raspisana interna poternica. Prema poternici nikad nije uhapšen, a kazna na koju je osuđen zastarela je 14. maja 2006. godine.
Bojović je već naredne godine, u oktobru, uhapšen pod sumnjom da je skrivao odbegle članove "Zemunskog klana", ali je optužen samo za nedozvoljeno držanje oružja. Sedam meseci kasnije, u aprilu 2008, osuđen je na 15 meseci zatvora, posle čega je pušten iz pritvora da se do pravosnažne presude brani sa slobode.
Još jedan postupak zbog falsifikovanja ličnih isprava vođen je protiv Bojovića pred Prvim opštinskim sudom, koji je zbog njegovog bekstva bio u prekidu.
Pre zaštite u vrhu države, Bojović je i preko porodičnih odnosa uživao naklonost tadašnjeg šefa Resora državne bezbednosti Radomira Markovića, a bio je blizak i komandantu Srpske dobrovoljačke garde Željku Ražnatoviću Arkanu. Bojović je sklonost ka nasilju pokazao krajem osnovne škole, kada je školskog druga izbo nožem, tvrdi neimenovani izvor Blica iz policije.
Bojoviću se gubi trag u junu 2010. godine posle hapšenja odbeglih "zemunaca" Sretka Kalinića i Miloša Simovića.
U septembru 2010. protiv njega je podignuta optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal koja ga opisuje kao naslednika ubijenih vođa "zemunskog klana" i tereti za tri ubistva i dva pokušaja ubistva, a uhapšen je 9. februara u Valensiji i čeka se njegovo izručenje Srbiji iz Španije.
Na teret mu se stavljaju ubistva Branka Jeftovića Jorge, kao i pokušaji ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka 2004. godine.
Takođe je tražen i zbog izdržavanja kazne od 15 meseci zatvora zbog nedozvoljenog držanja oružja i krivičnog postupka u Prvom osnovnom sudu koji se protiv njega vodi zbog falsifikovanja ličnih dokumenata.
Bojović se dovodi u vezu i sa nizom drugih ubistava, međutim krivični postupci za ta, ali i niz drugih krivičnih dela nisu pokrenuti.
(MONDO/agencije)
