Pukovnik u penziji Želimir Đurović od 2000. vodi borbu da po propisu ode iz aktivne vojne službe. Oficir iz tri rata sve vreme bez primanja i zdravstvenog osiguranja. Neću da odem iz Vojske bez časnog obraza, kaže Đurović.
"Moj slučaj je sudski presedan. Već 17 godina 'opterećujem' naš pravosudni sistem koji bi me najrađe 'izbrisao' iz evidencije ali ja, oficir iz tri rata, ne predajem se. Ne primam penziju, supruga, deca i ja nemamo overene zdravstvene knjižice. Živimo u privremenom smeštaju koji mi je dodeljen kada sam devedesetih došao sa ratišta u BiH. Prethodno sam ratovao u Hrvatskoj, a poslednji put protiv NATO i u svim službenim ocenama ocenjen sam sa 'naročito se ističe'", kaže Đurović za "Večernje novosti".
Đurović nije ni na spisku Ministarstva odbrane za regulisanje stambenog pitanja, ali, kako tvrdi, jeste na spisku utuženih za iseljenje zbog dvogodišnjeg neplaćanja "privremenog smeštaja" koji mu je dodeljen 1992. godine (6.000 mesečno). Trećeg februara ide na drugo ročište.
Pukovnikov hod po mukama počeo je kada je juna 2000. godine dobio rešenje tadašnjeg načelnika Generalštaba o prestanku profesionalne vojne službe sa mesta pomoćnika u Odseku za nabavku i prodaju sredstava u Komandi 608. baze Generalštaba Vojske Jugoslavije.
Kroz ovaj odsek tada su išli tenderi za nabavku vojnih potrepština, a Đurović se, kako kaže, pokazao kao "nekoopertivan saradnik" i čovek koji "nije žmurio" pred propisima kada bi trebalo da se "progura" neka firma.
"Kod penzionisanja, osnova je predaja dužnosti novom starešini, međutim, mene su pokušali da mimoiđu znajući da bi ja razdužio i sva dokumenta iz onog vremena koja su svedočila o kršenju zakona i procedura nabavki u GŠ. Oteran sam iz službe bez toga da se izvršila procedura primopredaje i to je ključni razlog zašto moj radni spor traje ovako dugo. Neću da odem 'bez časnog obraza', a pravosudni sistem nema zakonsku osnovu da zatvori moj slučaj", navodi Đurović.
Za vreme "afere Đurović" promenila su se tri predsednika države i desetak vojnih ministara.
Pukovnik za to vreme, punih 17 godina, ne izlazi iz sudova. Bio je "poslaničko pitanje" i u ovom sazivu parlamenta.
Aktuelni šef države Tomislav Nikolić je obavešten o slučaju, ministar Đorđević se, kaže Đurović, "hvatao za glavu" krajem 2016. godine.
"Moj radni spor je rešavan prvi put na Vrhovnom vojnom sudu 2001. godine i Saveznom sudu SRJ 2002. godine, kada je odlučeno da je naredba načelnika GŠ VJ o prestanku vojne službe konačna i pravosnažna - ne okolnost da je zakonita. Ali sudskim postupcima i presudama nije utvrđivano da li je ista bila i - izvršena. Pošto nije izvršena na vreme (tri meseca rok) i to bez moje krivice, Zakon kaže da je ništava i da je po službenoj dužnosti morala biti povučena iz - pravnog poretka. Jer, načelnik Generalštaba nikad nije napisao drugo rešenje", navodi Đurović.
Priznaje pukovnik da se prevario misleći da će država da "proradi" kada Miloševićevi "odu".
Deceniju je čekao da ga prime "novi". Hteo je da objasni kako i zašto je ostao bez penzije. A onda je 2011. godine preko poverenika za zaštitu podataka ličnosti građana dobio svoj dosije personalnih podataka DPP-1 i 50 overenih fotokopija traženih dokumenata koji su mu posvedočili da je celina prethodnog postupka donošenja sporne naredbe načelnika GŠ VJ od juna 2000. godine i rešenja komandanta 608. nezakonita, čime su i Upravna akta koja se odnose na njega donesena - nezakonito.
Ipak, u ponovljenom Upravnom postupku iz 2013. godine pred ministrom odbrane o Đurovićevom predlogu za "oglašavanje ništavom naredbe načelnika GŠ VJ o penzionisanju", taj predlog je odbijen kao neosnovan.
"Otišao sam tada na Pravni fakultet u Beogradu kod profesora upravnog prava Zorana Tomića. Na Upravni sud, šef katedre za Upravno pravo me je poslao sa svojom ekspertizom o mom slučaju koju je nešto kasnije i štampao u Pravosudnoj literaturi. Profesor i ja smo bili sigurni da je sve 'razjašnjeno' i u tužbi, tada protiv rešenja ministra odbrane 2013. godine očekivao sam kraj agonije", kaže Đurović.
Međutim, čuda u "lavirintima" pravosuđa nastavljaju da mu se događaju.
Upravni sud je 31. januara 2014. doneo odluku da se tužba Želimira Đurovića usvaja, a onda u presudi broj 18 U. 15327/13 od 15. maja 2014. - tužbu odbija kao neosnovanu. Pomenuta presuda Upravnog suda od 15. maja 2014. doneta je na sednici koja nije održana već je bila odložena.
Sledećoj instanci, Vrhovnom kasacionom sudu, Đurović je uputio zahtev za preispitivanje presude broj 18 U. 15327/13 od 15. maja 2014. (uz dokument da je ta presuda doneta na nepostojećoj sednici), ali je isti sud doneo presudu broj Uzp 179/14 od 17. novembra 2014. kojom se zahtev odbija kao neosnovan.
Ponovo je Đurović prikupio papire i protiv presude Vrhovnog kasacionog suda podneo ustavnu žalbu Ustavnom sudu, 9. januara 2015.
Dva meseca kasnije na istom sudu podneo je Zahtev za prekoredno rešavanje ustavne žalbe, a posle toga i četiri urgencije, od aprila 2015. do novembra prošle godine.
Nije dobio ni pisani ni usmeni odgovor - odluku.
"Na sajtu Ustavnog suda danas stoji da je 2016. u Ustavnom sudu samo u novembru i decembru, odlučeno o čak 279 ustavnih žalbi koje su bile dostavljene sudu kasnije od moje ustavne žalbe. Meni je u telefonskom razgovoru iz Kabineta predsednice Ustavnog suda, od sekretarice poručeno da 'Ustavni sud neće nikada rešavati prekoredno ustavne žalbe, već kada dođe na red'', navodi Đurović.
On tako u redu stoji punih 17 godina, pišu "Novosti".
