Na duštvenim mrežama i portalima pojavio se niz analiza o navodnoj paklenoj zimi koja nas čeka, rekordnoj inflaciji pa čak i nestašicama hrane. Nije svaka od njih potpisana imenom i prezimenom stručnjaka koji stoji iza nje, što bi trebalo da nas navede da se zapitamo da li su zaista verodostojne. Ali nakon izazovnog perioda pandemije koja traje već dve godine, i krize koju je izazvao rat u Ukrajini, mnogi će olako poverovati u priču da države punom parom štampaju novac, što dovodi do pomenute inflacije i da će nastaviti sa tim trendom da bi obezbedili neometano funkcionisanje privatnog bankarskog sektora. Pojavili su se i saveti da ne treba ulagati u kupovinu zlata, srebra, kriptovaluta i deonica na berzi jer će sve ovo, navodno, doživeti veliki pad cena. Pominju se primeri Bila Gejtsa, za koga tvrde da je unapred znao šta će se u svetu dešavati, misleći na pandemiju i rat u Ukrajini, koji je poslednjih godina ulagao isključivo u poljoprivredno zemljište, spremivši se, tvrde, da zaradi na žitaricama i kukuruzu. Ali šta je istina i da li nas zaista čeka najveća ekonomska kriza?
Ekonimista Mlađen Kovačević smatra da deo ovih teorija ima smisla, ali i da su mnoge od njih neosnovane. On je siguran da će se inflacija teško obuzdati, kao i da će prehrambeni proizvodi biti sve skuplji.
"Sigurno je da je inflacija u svetu vrlo visoka i da je to posledica neumerenog štampanja novca. Evropska unija je od početka pandemije štampala toliko novca da to nije normalno. Kolika će inflacija biti i dokle će doći prevashodno zavisi od rata u Ukrajini. Ukoliko se taj rat ne završi uskoro, a sva je prilika da neće, nastaviće se sa štampanjem novca da bi mogle da se plate sve skuplji prehrambeni proizvodi i sirovine potrebne za industriju", kaže Kovačević, koji se slaže i da će doći do velike nestašice hrane.
Neće biti dovoljno hrane
"Hrane će faliti, to je sigurno. To će dovesti do toga da će oni koji imaju dosta poljoprivrednog zemljišta na kojem mogu da se uzgajaju različite kulture biti u velikoj prednosti i moći će da diktiraju cene na tržištu. Takođe verujem i da će mnogi, poput Bila Gejtsa, ulagati u kupovinu obradivog zemljišta, ali ostaje veliko pitanje ko će obrađivati tu zemlju. Evo, u mom kraju ima mnogo obradivog zemljišta koje je zaraslo u korov, bagrem, šipak… Nema ko da ga obrađuje jer je iz Srbije otišlo preko 100 hiljada ljudi. Slična situacija se dešava svuda u svetu. Takođe, Rusija i Kina drže tržište đubrivom, a bez njega ništa ne može da se poseje. Znači, obradiva zemlja jeste dobra investicija u ovo vreme, ali faliće radna snaga. Ako se nastavi rat, a nema naznaka da neće, svet će se zaista suočiti sa velikom krizom. Kao što sam rekao,faliće hrane, a tamo gde je bude, biće neverovatno skupa, pa je neizvesno šta nas očekuje na zimu, ali ne treba se nadati ničem dobrom", objasnio je Kovačević za naš portal.
Za razliku od njega profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Mondo da bi se u pežorativnom smislu sve ovo moglo podvesti pod "priče za malog Đokicu". Kad se slože, kako je rekao, sve te teorije deluju smisleno, mada, kad se stručno analiziraju, zapravo su "skup besmislica", mada je, po njemu, "ponešto i tačno".
Jeftini novac izazvao inflaciju tražnje
"Inflacija je zaista velika, ali to ima svoje objašnjenje. Zaista je došlo do velikog štampanja novca, specijalno u drugom kvartalu 2020. godine tokom pandemije. Međutim, ova pojava je počela mnogo ranije. Na primer, Evropska unija je još 2009. godine, nakon svetske ekonomske krize, štampala više od 100 milijardi evra pod izgovorom da tim novcem otkupljuje obveznice preduzeća i banaka. Oni su zapravo tim novcem ublažavali nastalu krizu. Inflacije tada nije bilo, ali je stvorena ovim tzv. jeftinim novcem koji se pojavio na finansijskom tržištu. Banke su počele da daju kredite i kome treba i kome ne treba. Ljudi su uz pomoć tih lako dobijenih kredita kupovali stanove, kola, trošili na putovanja, šoping i provode. Velika količina novca se pojavila u opticaju, što je dovelo i do skoka proizvodnje i raznovrsnih usluga, a samim tim i do globalnog skoka BDP-a, jer se zaista mnogo proizvodilo i prodavalo. Ovaj jeftini novac je generisao inflaciju, koja se naziva inflacija tražnje, koja je skakala sve do početka pandemije kada je došlo do radikalnog smanjenja potrošnje, pa samim tim i proizvodnje", objasnio je Savić, dodajući da se odmah krenulo sa korekcijama, tako da su SAD prve počele sa njenim obuzdavanjem uvođenjem tzv. skupog novca.
"Inflacija je počela da se obuzdava uvođenjem skupljeg novca, što znači da se krediti više ne dobijaju tako lako, a količina novca na tržištu se značajno smanjila. Na taj način dolazi do spuštanja inflacije, ali istovremeno, zbog rata u Ukrajini, imamo novu inflaciju – inflaciju troškova. Nju je generisala kriza na tržištu nafte, gasa i žitarica, jer su Rusija i Ukrajina bili dominantni na ovim tržištima, što je stvorilo nestašicu na svetskom nivou. Ovo je promenilo i modalitete proizvodenje i distribucije deficitarne robe. Jedni kupuju više nego što im treba, da bi obezbedili zalihe, čime direktno dovode do nestašice na globalnom nivou, dok su drugi smanjili proizvodnju ovih proizvoda i radikalno podigli cenu. Tako imamo udruženi globalni problem – nestašicu i preskupu robu.Takođe, da bi roba stigla na krajnju destinaciju ona sada mora da promeni pet, šest ruku što joj u konačnici drastično podiže cenu. Ovom situacijom su najviše pogođene zapadne zemlje, ali i mi, jer smo u u ekonomskom smislu direktno povezani sa Zapadom. Takođe, naš problem je i što nemamo gotove proizvode, već u fabrikama uglavnom proizvodimo komponentne koje se izvoze na svetsko tržište, tako da moramo da se u velikoj meri oslanjamo na uvoz."
Gejts nije toliko pametan
Savić smatra da je teorija o tome da je Bil Gejts znao šta se sprema pa je zato novac investirao u kupovinu poljoprivrednog zemljišta besmislica i da se ekonomski tokovi ne mogu tek tako predvideti.
"Bil Gejts nije bio svestan šta će se desiti. To su fantazije. Kad bi neko znao da će da slomi vrat ne bi ni izlazio na led. To je primenjivo u njegovom slučaju. Nije Gejts toliko pametan, ima mnogo pametnijih od njega, pa opet ne mogu da predvide šta će se sve dešavati i kako će se tržište kretati. Ta priča o Gejtsu je slična kao i ova priča da ne treba investirati u deonice. To je smešno. Deonice idu gore-dole sve vreme. Deonice, isto kao i bitkoin i ostale kriptovalute, mogu da rastu i da padaju. U ekonomiji nema ništa sigurno. Najveći igrači, koji čak imaju i insajderske informacije, izgube milijarde dolara za par sati na berzi. Evo, Ilon Mask na primer. Možete pročitati naslov kako je izgubio 2,5 milijardi dolara, ali isto tako može da dobije duplo više u nekom trenutku. To treba posmatrati na dugi rok, a ja sam siguran da su takvi igrači u velikom dobitku na duže staze."
On kaže da su sve navedene teorije o velikoj krizi iz domena "šta bi bilo kad bi bilo". Po njemu, nema sumnje da će najveća kriza biti na tržištu hrane, navodeći primer kako je ova godina trebalo da bude veoma rodna za kukuruz, ali ga je uništila suša.
"To je još jedan primer nepredvidlvosti tržišta. Onaj ko misli da nešto zna, ne može da zna. Isto se odnosi i na ove priče o tome kako ne treba kupovati zlato i srebro. Evo, mada to ne volim da radim, daću jedan mali savet svima koje to može da zanima. Ako imate ozbiljniji novac i želite da ga investirate, najsigurnije je da ga investirate u kupovinu švajcarskih franaka, koji su sada najstabilniji, i investiciono zlato – to su zlatne poluge različitog gabarita čija cena oscilira, ali u svakom trenutku možete da ga prodate i makar povratite svoju investiciju", zaključuje Savić.
(MONDO)