• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

NAJBRUTALNIJA KRVNA OSVETA 2 NIKŠIĆKE PORODICE I DALJE TRAJE: Već 35 godina se ubijaju, ginu i deca - OVAKO JE POČELO

 Tamara Sekulović
Autor Tamara Sekulović

Nekoliko decenija pre nego što je počeo krvavi rat kavačkog i škaljarskog klana, kroz koji su se često preplitali motivi krvne osvete, takav sukob imale su dve porodice iz Nikšića - Vilotijevići i Radulovići.

 Ranko Radulović Kićun Vilotijević Izvor: Facebook/YouTube/Printscreen

Sukob dve familije ubrzo se pretočio u kriminalne obračune, a porodice su u ratu kotorskih klanova zauzele svoje strane - Vilotijevići su stali na stranu kavčana, Radulovići na stranu škaljaraca. Ova krvava priča počela je 4. oktobra 1986. u vatrenom obračunu kod hotela "Onogošt", kada su se na semaforu zaustavili "fića", "lada“ i "zastava 128". Tada je iz "lade" neko iz puške zapucao prema "zastavi" u kojoj su bili braća Zoran i Kićun Vilotijević.

U ostala dva automobila bila su braća Radulović - Slavko, Ranko i Mijo. Ispaljeni hitac usmrtio je Zorana, zbog čega je njegov brat uzvratio pucnjavom. Smrt Vilotijevića podigla je na noge ceo Nikšić, jer su odmah krenule da kruže priče kako će uslediti krvna osveta.

Na suđenju koje je usledilo, Radulovići su osuđeni na zatvorske kazne: Slavko i Ranko na po 15 godina, a Mijo na 13 godina zatvora. Cilj kazni bio je upravo pokušaj da se spreči krvna osveta međutim to je bilo bezuspešno. U ratu dve porodice Radulovića i Vilotijevića ubijeni su kasnije i Zoranov brat Kićun i Kićunov sin Filip Vilotijević, ali ove likvidacije nikada nisu doživele svoj konačni rasplet. Dokaza da su oni bili žrtve krvne osvete nije bilo.

Možda će vas zanimati

Iz porodice Radulović ubijen je Slavko Radulović, u koga je pucao Milan Vilotijević Lezo, a smrt njegovih sinova je onda navodno planirao Ranko Radulović. Obračun dve porodice odneo je i život trojice njihovih prijatelja. Novica Kankaraš je ubijen u kafanskom obračunu, Zoran Janjušević je izvršio samoubistvo u zatvoru, Nemanja Bečanović je pucao sebi u glavu u podrumu svoje kuće u Nikšiću.

Kada je u Valensiji nestao tovar od 300 kilograma kokaina, čime se kotorski jedinstveni klan raspao na dve grupe, kavačku i škaljarsku, i zaraćene porodice zauzele su strane. Vilotijevići su se priklonili kavčanima, a Radulovići škaljarca.

Radulović sarađivao sa vođom škaljaraca?

Štaviše, crnogorski kontroverzni biznismen Ranko Radulović, koji je više puta hapšen zbog različitih krivičnih dela, navođen je i kao jedan od najbližih saradnika Igora Vukotića i trenutno se nalazi u Istražnom zatvoru zbog sumnje da je sa pomenutim Vukotićem i Erogenom Brajovićevom formirao kriminalnu grupu koju je Specijalno državno tužilaštvo optužilo za pokušaj i planiranje više likvidacija. Njima je u toku suđenje u podgoričkom Višem sudu, ali iza zatvorenih vrata.

Osumnjičeni su da su planirali ubistva specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića i njegovog sina, bivše tajne agente Duška Golubovića i Zorana Lazovića, policajca Duška Koprivice, kako i osobe iz kriminalnog miljea... Radulović je sve negirao:

"Sve je to laž i proizvoljna izmišljotina. Kunem se u dva svoja sina da specijalnog tužioca Milivoja Katnića nikada nisam pratio, ne znam gde živi, niti sam do predmetne optužnice znao da ima sina. Ako sam ja Milivoju Katniću išta loše pomislio za njega i njegovog sina, a kamoli radio, neka se vrati meni i mojim sinovima. Nisam povezan ni sa jednom kriminalnom organizacijom ili klanom, kako preko Nikole Mandića, tako ni bilo koga drugoga, pa ni sa Igorom Vukotićem i Jovanom Vukotićem", tvrdio je Radulović, a piše u zapisniku u koji su "Vijesti" imale uvid.

Možda će vas zanimati

Silovao u Bosni?

Na zahtev istražnih organa Bosne i Hercegovine, koji su Radulovića teretili i za ratne zločine počinjene tokom rata u Foči, Radulović je avgusta 2019. godine saslušan prilikom čega je negirao optužbe za ratne zločine.

Kako su ranije pisali mediji, njega je svedokinja M. koja je bila među zatočenicama u Karaman-kući, logoru za žene u selu Miljevina, kraj Foče, jednom od najozloglašenijih mesta u kome su žene silovane i zlostavljane tokom rata u BiH, u pisanoj izjavi je navela da je, u noći kada je dovedena, iz stana izveo vojnik koji joj se predstavio kao Ranko Radulović iz Crne Gore, dobrovoljac u jedinici Dragoljuba Kunarca. Radulović ju je, kako je navela u pisanoj izjavi, prvi silovao.

"Tražio je da se skinem. Pitala sam ga zašto i rekla da imam 16 godina. On se naljutio... Skinuo me je i silovao... Bila sam krvava po celom telu. Primetila sam da imam posekotine na rukama. Rekao mi je da mi je bolje da me je on odveo nego da me je silovala veća grupa vojnika", rekla je svedokinja M.

Inače, Ranko Radulović je bio na čelu Fudbalskog kluba Čelik iz Crne Gore, u svom vlasništvu ima i niz ugostiteljskih objekata i drugih nekretnina u Crnoj Gori, koje su se više puta našle na meti bombaša. Hronološki gledano, poslednji put mu je zapaljena vikendica na Žabljaku u januaru 2020. godine godine, a pričinjena je samo materijalna šteta. Prethodno je bombaš bacio eksplozivnu napravu na njegov kafić "Tani" u Nikšiću.

Porodica Vilotijević

I danas se priča da je nakon sukoba osamdesetih godina, porodica Radulović praktično proterala Vilotijeviće iz Nikšića, nakon čega se oni nastanjuju u Srbiji, tačnije u Novom Sadu.

Zapaženu ulogu u kriminalnom miljeu devedesetih godina u Srbiji imao je Kićun Vilotijević, koji je među novosadskim žestokim momcima tog vremena zavređivao ugled i status. Kićun je ubijen 1999. godine ispred kafića "Kaskada" u novosadskom naselju Liman, a nepoznati ubica je tada ranio i Mikana Novakovića, Kićunovog rođeka.

Policajci su motiv ubistva tražili upravo u sukobu dve porodice, ali im rasvetljavanje istrage nije pošlo za rukom. Iza Kićuna ostala je legenda koja govori o njegovoj moći, da je važio za čoveka čije dozvola tražila za svaki ozbiljniji posao u "sivoj zoni", te da je likvidacija izvedena uz podršku tajnih službi.

Kićun je iza sebe ostavio i troje dece, sinove Filipa i Stefana i ćerku Jelenu, koji su po svemu sudeći krenuli utabanom stazom koju im je ostavio otac kriminalac.

Možda će vas zanimati

Filip Vilotijević - Ranjen bežao, ali uzalud

Njegov stariji sin Filip ubijen je 2015. godine na Paliću kada je imao samo 25 godina. Godinu dana ranije, u policijskoj evidenciji Filip je imao čak 16 krivičnih prijava, a još od maloletničkih dana bio je povezan sa mnogobrojnim krivičnim delima među kojima su i dva teška ubistva u pokušaju, ali i nedozvoljeno nošenje oružja i nasilničko ponašanje. Pravosnažno je osuđen jedino zbog pucnjave na beogradskom splavu "Džast vanila" koja se dogodila 2013. godine. Tada je ubijena Tamara Radulović (29), devojka koju je pogodio zalutali metak.

Mediji su pisali da se nakon pucnjave krio na Kosovu u Peći, gde ga je "čuvao" sin albanskog narko-bosa Nasera Keljmendija. Nakon skrivanja, uhapšen je na graničnom prelazu Merdari i neko vreme je proveo u pritvor. U centru istrage našao se i u novembru 2012. godine, kada je osumnjičen da je pucao na Nemanju J. ispred OŠ "Žarko Zrenjanin" u Novom Sadu. Tužilaštvo je ipak odbacilo ovaj slučaj zbog promene iskaza oštećenog i nedostatka svedoka.

Filip je ubijen na Paliću, posle potere atarskim putevima i kiše metaka sasute na BMW X6 u kom si bili on i Alen Kurina, čovek kog je po hapšenju pred kraj 2016. godine ministar policije Nebojša Stefanović označio kao vođu najjače kriminalne organizacije na severu Srbije.

Kako je kasnije ispričala porodica, Filip i Kurina su se vraćali iz Subotice kada su primetili da ih prati "mercedes" iz kog su nedugo zatim ispaljeni smrtonosni hici. Pretpostavljalo se i da je prava meta bio Kurina, jer je Filip upravljao njegovim automobilom, a likvidatori u mraku nisu mogli da prepoznaju vozača. Njegovo telo pronađeno je nedaleko u vodi, jer je izašao iz automobila i ranjen pokušao da pobegne. Njegov suvozač Kurina iz incidenta je izašao samo sa povredama.

Stefan Vilotijević - pokušaj ubistva u Beču

Da porodica Vilotijević "igra" na strani kavčana dokazao je i događaj s kraja 2018. godine, kada je u Beču ubijen Vladimir Roganović, a teško ranjen Kićunov drugi sin, Stefan. U to vreme, Roganović je tek izašao iz Istražnog zatvora u Spužu gde je završio zbog ilegalnog nošenja oružja, a znajući da mu je bezbednost ugrožena i da mu život praktično visi o koncu, u strogoj tajnosti je otputovao u Beč gde je boravio sa Stefanom Vilotijevićem.

Međutim, ono što je usledilo potvrdilo je da je Roganovićevo kretanje ipak bilo poznato njegovim neprijateljima.

Naime, kobnog decembarskog dana Vilotijević i Roganović su u jednom poznatom bečkom restoranu ručali sa još jednim nepoznatim muškarcem. Konobari i drugi gosti kasnije su ispričali da su tokom ručka pričali na srpskom ili hrvatskom jeziku, a da su njihove teme bile aktuelna dešavanja. Između ostalog, dvojica Srba pitala su misterioznog muškarca gde mogu da kupe avionske karte, a on ih je uputio.

Možda će vas zanimati

Po završetku ručka, Vilotijević i Roganović su izašli iz restorana i krenuli po karte, dok je treći muškarac ostao da plati račun. Nisu mnogo odmakli, a maskirani ubica obučen u crno izašao je iz obližnjeg haustora i zapucao na njih. Scenu je video i treći muškarac, ali je sačekao da napdač sa pištoljem pobegne, a onda im je prišao. Svedoci su ispričali da ih je na srpskom bodrio da izdrže, oslovljavajući ih sa "brate". Kada je došla policija, isti muškarac je najpre tvrdio da ih ne poznaje, a kod njega su pronađena falsifikovana dokumenta na ime Danijel Milić.

Roganović je izdahnuo na licu mesta, a Vilotijević je prebačen u bolnicu nakon čega se ispostavilo da je Srbija za njim raspisala poternicu i on je praktično odmah i uhapšen. Sud u prestonici Austrije nije međutim odredio ekstradicioni pritvor, iako je Srbija tragala za njim, već je pušten na slobodu uz kauciju od 20.000 evra. Uslov je bio da navede tačnu adresu na kojoj će boraviti u Beču do odluke o izručenju.

Pošto se oporavio, a Austrija protiv njega nije vodila postupak, Mali Kićun se saglasio da po skraćenom postupku bude izručen Srbiji. Omogućeno mu je da sam dođe u Srbiju i javi se Višem sudu u Novom Sadu, koji je za njim i raspisao poternicu. Ispoštovao je dogovor s austrijskim pravosuđem, i pre krajnjeg roka sam je došao na granicu srpsku granicu, gde su mu stavljene lisice i upućen je u pritvor na Klisi. Stefan je bio privođen i zbog ubistva Mirka Milićevića Hajčara. U pritvoru je tada proveo 27 dana, ali je zbog nedostatka dokaza pušten na slobodu. On je prijavljivan i za posedovanje droge, nasilničko ponašanje, ugrožavanje sigurnosti a kod njega je pronađen i pištolj.

Jelena Vilotijević - vođa narko grupe?

U žiži javnosti našla se i ćerka pokojnog Kićuna Vilotijevića, Jelena, kada je u maju 2018. uhapšena i saslušana zbog sumnji da je jedan od vođa grupe koja se bavila prodajom droge. Tada je u pritvoru zadržan i Jelenin suprug Mladen Lalušić, inače automobilista. Ovoj grupi se stavlja na teret trgovina narkoticima i nelegalno držanje oružja, ali i opremu za proizvodnju droge.

(Mondo)

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 6

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Milos

Pa kada su vec takve junacine, neka se skupe u nekom hangaru svi, ali svi muskarci iz ta dva plemena, neka ih neko zakljuca i ostavi unutra bez ikakvog oruzja, da se sibaju pesnicama do istrebljenja. Sedmi dan kada biste ih otkljucali, znate sta bi bilo? Svi bi bili zivi i kao braca rodjena...

Mishi

Sve neki fini momci. Casni i posteni.

Alex

Film Virdzina i ovakve vesti sa podneblja Crne Gore me nista ne iznenadjuju.Crnogorci su najveci kompleksi na kugli zemaljskoj i kakva cast i obraz na koji se stalno pozivalu.Kad su tako casni i posteni sto ih ima vise u Beogradu nego u Crnoj Gori,kakav je to narod koji je hteo da srusi svoju postojecu crkvu i napravi Crnogorsku,kupili ih siptari sa Milom na celu i mesto sajkace velikog srbina 90tih zamenio sa onom albanskom koja mu je davala glasove i zamisli molim te izmislili su i svoj jezik crnogorski.Pravi crnogorci i Vladika Njegos se prevrcu u grobu od izdajnika i nekada nase brace,a sad nek im albanci idu na more posto mi srbi nista ne valjamo.Ja a ni moji potomci i prijatelji nikada nismo niti cemo ici tamo jer ja sam ovo pricao jos 2000te ali mi niko nije verovao kazu to su nasa braca,mozda vasa moja nisu niti ce ikada biti,boli ih to sto su srbi i to ne moze promeniti sto njihovih drzavnika.Istorija zna ko su oni i to ne mogu promeniti nikada.

Rat Radulovića i Vilotijevića iz Nikšića