VRAĆANJE NA MANJE ZLO: Da li će cigareta uzvratiti udarac elektronskoj?

Misteriozna bolest pluća pogodila je gotovo 1.500 ljudi širom SAD. U ovoj svojevrsnoj epidemiji život je izgubilo 33 ljudi, među kojima je bilo i tinejdžera. Nadležni iz federalnog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDCP) užurbano su radili da utvrde uzrok.

Prvi je "povukao nogu" Los Anđeles, gde su e-cigarete zabranjene sredinom juna, a onda su u zabrane krenule i feredalne države - prvo Mičigen, pa Njujork... I neki veliki trgovinski lanci, poput Volmarta, izbacili su ih iz ponude.

U takvoj situaciji, potpuno neočekivanoj, moćna i prebogata duvanska industrija se našla na slatkim mukama.

Uživaoci nikotina sada, dodatno zbunjeni porukama o manjoj ili većoj štetnosti "ovih" i "onih" cigareta, moraju da odluče "kome će se privoleti carstvu" - pomodnim a već prokaženim e-cigaretema ili "starom dobrom" pušenju rezanog duvana - uz kašljanje i potencijalni rak grla ili pluća.

Naravno, u teoriji postoji i treća opcija - "ostavljanje" pušenja - ali, kažemo, to je više u domenu teorije, jer novonastala situacija sigurno neće biti prekretnica na putu ka zdravlju za ostrašćenog pušača.

"Ovo sad je savršen hedžing (podela rizika na više investicija radi većeg i stabilnog profita) za duvansku industriju, a zna se da proizvođači cigareta nikada ne paniče i igraju na duge staze. Ako ta nova opcija propadne, ljudi će se nagonski vratiti na staro", kaže Ken Šia, analitičar Blumberga.

On ukazuje na poziciju jednog od najvećih igrača u biznisu, Altrija grupe. Ova grupacija, nastala širenjem biznisa proizvođača cigareta Filipa Morisa ("marlboro") na mnoge oblasti sve do proizvodnje hrane (Kraft foods) a koja sada vredi 15 milijardi dolara, kupila je 35% odsto Juul Labs, jednog od vodećih proizvođača elektronskih cigareta na bazi tečnosti. A već imaju svoju (Filip Morisovu) varijantu e-pušenja "iqos", koju je od sredine oktobra počela da prodaje i u SAD. To je drugačija tehnologija, radi na principu zagrevanja listova duvana, prošla je test FDA, i na nju se ne odnose istraživanja u vezi sa misterioznom bolešću. Takvih cigareta ima i u Srbiji, gde je na tržištu prisutan još i "glo", Britiš ameriken tobakoa. 

Za Altriju i Britiš ameriken je, kao i za ostale proizvođače koji "sede na dve stolice", samo pitanje da li će im prihod biti manji ili veći, jer sigurno je da će na pušenju u bilo kom obliku - zaraditi.

Stalni, i sve jači, zahtevi da se duvanski dim potpuno protera iz naših život u potpunosti je nesumnjivo opravdan sa aspekta (javnog) zdravlja. Međutim, već kod socijalnog pokazuje svoje manjkavosti (nepušači su socijalno izolovaniji od pušača jer "kafa i cigara", uz kafanu, imaju i socijalnu funkciju), a u ekonomskom pogledu samo mogu da beleže minuse.

Takav je slučaj globalno, ali i u Srbiji. Srpski izvoz cigareta je na nivou od 235 miliona evra, a fabrike vodećih globalnih proivođača izvoze od 30 do 80 odsto proizvodnje.

Ostatak se potroši kod kuće a Filip Moris, Britiš ameriken tobako i Japan tobako (uz domaći Monus) u državnu kasu uplate oko 11 odsto celokupnih prihoda srpskog budžeta, što je oko 1,2 milijarde evra.

Ako odbijemo čak polovinu na (zdravstvene) troškove posledica po javno zdravlje uživanja u nikotinskom dimu (što je teško utvrdiva veličina), ostala bi nam rupa u budžetu za penzije, škole, lekare..., od 600 miliona evra godišnje samo po osnovu poreza i akciza. Kada na to dodamo i hiljade ljudi koji bi ostali bez posla, minus utopijskog "sveta bez duvana" se samo uvećava.

TREBA LI PROTERATI E-CIGARETE?

"Alternativno" pušenje je još u povoju. Iako je statistički rast znantan, 35 odsto za godinu dana, prošle godine je tržište e-cigareta u svetu i dalje vredelo svega 41 milijardu dolara, naspram klasičnih cigareta kojih se popušilo za 714 milijardi, podaci su Euromonitor International. Zanimljivo je i da tržište klasilnih cigareta nastavilo blagi rast, 3 odsto godišnje, uporkos oštrim zabranama pušenja na javnim mestima širom sveta.

Zagovornici e-cigareta tvrde da će ovakve zabrane samo oterati ljude nazad "smrtonosnim cigaretama", ili u nebezbedne vode crnog tržišta aditiva za e-cigarete koje koriste tehnologiju zagrevanja tečnosti.

U istraživanju koje je sproveo regulator tržišta hrane i lekoga u SAD, FDA, od 9.300 anketiranih 74 odsto je reklo da će sami "obogaćivati" svoje rezervoare tečnosti u e-cigaretama, 38 odsto će se vratiti klasičnim cigaretama a 59 odsto će se okrenuti crnom tržšitu.

E-cigareta je uređaj koji izgleda slično pravoj cigareti, a proizvodi paru koja, opet, izgleda poput duvanskog dima.

Kako bi u potpunosti izgledale kao obična cigareta, neke na kraju imaju ugrađenu LED diodu koja se pali svakim povlačenjem dima imitirajući žar cigarete. Mogu da sadrže i arome po želji pušača.

Elektronske cigarete ne podležu zakonima o zabrani pušenja na javnim mestima tako da ih, u principu, možete koristiti i tamo gde je zabranjeno koristiti obične cigarete - u kafićima ili restoranima. Ali nije svuda tako.

U vezi sa sve raširenijom upotrebom e-cigareta Evropska komisija je donela zaključak da se dim iz elektronske cigarete širi prostorijom kao i dim obične cigarete i da smeta nepušačima, doduše u manjoj meri - ali da je to dovoljno da se njena upotreba zabrani u zatvorenim prostorijama.

U Srbiji je prodaja elektronskih cigareta maloletnicima zabranjena, kao i klasičnih cigareta. Uprkos tome, koristi ih više od 12 odsto mladih, kao i druge slične proizvode, podaci su Instituta za javno zdravlje iz 2016. godine.

Iako se e-cigarete "preporučuju", da ne kažemo i reklamiraju, kao način za odvikavanje od pušenja, istraživanja pokazuju da kod najvećeg dela pušača i bivših pušača, njih čak 77 odsto, nisu imale nikakvog uticaja na prestanak pušenja cigareta, odnosno upotrebe nikotina.