Dobre vesti o srpskoj ekonomiji stižu iz Svetske banke u Vašingtonu. Srbija je na novoj godišnjoj listi poslovne klime zauzela 44. poziciju među 190 rangiranih zemalja. To je napredak od četiri mesta, čime je ponovljen skok iz 2017. godine.
Srbija je sprovela regulatorne reforme u tri ili više od 10 ocenjivanih oblasti, unapredivši time uslove lakoće poslovanja.
Srbija je napredovala pre svega zbog unapređenja u delu sa izdavanjem dozvola za građenje, koje se sada dobijaju elektronski - brže i lakše, a i koštaju manje.
Takođe, Srbija je učinila stabilnijim svoj energetski sistem, uvela daljinsko upravljanje i poboljšala upravljanje mrežom.
Uznapredovala je i zaštita manjinskih akcionara, koja je bila rak rana srpske ekonomije. Tu je uvedena eksterna revizija i otkrivanje nedovoljenih transkacija među povezanim licima. Sada se jasnije vidi ko su stvani vlasnici i kontrolne strukture unutar firmi, što doprinosi transparenstnosti.
Popravljen je i poreski sistem, povratak poreskog kredita je sada brži.
I u delu na kojem je bilo velikih zamerki, pravna sigurnost, urađena su poboljšanja. Sprovođenje ugovora, odnosno naplata dugovanja je olakšana, a kompanije se sada lakše "privode" medijaciji jer imaju i finansijski podsticaj.
U dokumentu se konstatuje još i to da je rešavanje problema insolventnosti Srbija poboljšala zahtevom da poverioci imenuju svog predstavnika zaduženog za insolventnost, obezbeđujući im time pravo na informacije o finansijskom stanju dužnika.
U Svetskoj banci imaju, naravno, i zamerki. Kada je reč o otpočinjanju poslovanja, Svetska banka ocenjuje da je naša zemlja proceduru za pokretanje biznisa učinila složenijom tako što zahteva od preduzetnika da imaju elektronski sertifikat.
Srbija na ovogodišnjoj Duing Biznis listi ima ukupan skor od 75,7 bodova, naspram 73,49 prethodne godine.
Ocenjivanih 10 oblasti obuhvataju - dobijanje građevinskim dozvola, snabdevanje elektičnom energijom, uknjizavanje imovine, dobijanje kredita, zaštita manjinskih investitora, plaćanje poreza, prekogranična trgovina, primena ugovora, rešavanje problema insolventnosti i pokretanje poslovanja.
Srbija se prošle godine, među 190 rangiranih zemalja sveta, bila 48. i to je bio pad od pet mesta u odnosu na 2017. godinu, iako joj je povećan ukupan broj bodova po lakoći poslovanja.
Pad je zabeležen zbog bržeg napretka koji su druge zemlje ostvarile po pitanju regulisanja svog poslovnog okruženja, saopšteno je tada iz Svetske banke.
Premijerka Ana Brnabič je povodom toga izjavila da je cilj Srbije da se u 2019. godini bude među prvih 30 ekonomija po lakoći poslovanja.
Od zemalja regiona na ovogodišnjoj listi najbolje stoji Makedonija, koja je zazuela 17. mesto (uz pad od 7 mesta) jer ima odlične rezultate u zaštiti manjinskih investitora, plaćanju poreza, dobijanju kredita, građevinskim dozvolama... Lošije od Srbije stoje kako zemlje na tzv. Zapadnom Balkanu (Crna Gora - 50 (bez promene), Albanija - 82 (pad 19) i BiH - 90 (pad 1), tako i članice EU iz regiona, poput Hrvatske - 51 (rast 7), Rumunije - 55 (pad 3) i Bugarske - 61 (pad 2).
Partizan izgubio u Istanbulu, crno-beli na 2-5: Fenerbahče ostavio crno-bele bez šansi
Teodosić promašio pobedu u Pioniru: Zvezda imala "+14" pa ispustila šampiona Evrope
Završena akcija spašavanja u Novom Sadu - 14 poginulih, troje povređenih, obratio se i Vučić
"Da se rekonstruisala nadstrešnica, ovo se ne bi desilo": Vesić najavio da će utvrditi ko je stavljao pečate i potpise
Crvena zvezda i Partizan izvan plej-of zone: Ovako izgleda tabela Evrolige posle sedam kola