Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji na kraju oktobra ove godine iznosili su oko 2.489 milijardi dinara, što je rast plasmana banaka za 8,7 odsto na godišnjem nivou.
Ukupne pozajmice privrede, odnosno srednjim i velikim firmama, u oktobru iznosile su oko 1.402 milijarde dinara i za 9% su bile veće nego u oktobru prošle godine, a samostalnih preduzetnika 51,5 milijardi dinara, što je rast od 6,5%, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
S novim pozajmicama, građani su se plasirali u sredinu, sa rastom od 8,4% na dvanaestomečnom nivou. Ukupno sada bankama duguju 1.035 milijardi dinara.
Taj rast je veliki ali nije dramatičan kao što je to preraspodela unutar pozajmica za "sektor stanovništvo". Tu se vidi prava situacija u Srbiji, što se tiče standarda koji imaju građani.
Gotovinski zajmovi su imali ogroman rast od 21,7%, što znači da građanima nedostaje novac i za osnovne stvari iz svakodnevnog života, a ne samo za neke dugoročniju robu ili planove. Po ovom osnovu građani duguju ukupn 474 milijarde dinara.
Statistički još veći rast imali su potrošački krediti, od 23,2%, ali ovi krediti su loše napravljeni proizvodi u Srbiji, pa nose tek 15 milijardi dinara zaduženja.
Da građani nemaju novca, iako primanja statitički rastu iz meseca u mesec dokaz je i sledeći podatak - mali rast onih najvećih kredita - stambenih. Za kupovinu krova nad glavom, kao i za adaptacije, uzeta je za godinu dana svega 1,7% veća suma kredita koja je stigla do 409,6 milijardi dinara.
Druga zabrinjavajuća stvar je što poljoprivrdni krediti u ipak ruralnoj zemlji kao što je Srbija nose tek 68 milijardi dinara zaduženja, iako je njihov rast u godinu dana bio značajan - 12,1%.
Što se tiče kašnjenja u vraćanju i generalno pitanja loših kredita, tu je situacija već neko vreme sasvim solidna i bez većih problema. U tzv docnji otplate na kraju oktobra bilo je 4,8 odsto ukupnih bankarskih pozajmica, dok je prošlog oktobra to bilo 5,7%.
