U svom paketu za ekonomski spas Srbije od posledica korona virusa država je odlučila da da tri minimalca "stalno zaposlenim" radnicima kod preduzetnika, u malim i srednjim preduzećima. Ali neki radnici su ostali "na ledini" – oni na "privremenim i povremenim poslovima".
Pomoć države od 30.000 dinara za pokrivanje minimalnih zarada ne odnosi se na angažovane radnike na privremenim i povremenim poslovima (PP), ali ministar finansija Siniša Mali kaže da će se pokušati da se vidi na koji način eventualno država može i tim građanima da pomogne.
"Po pitanju onih koji su zaposleni na privremenim i povremenim poslovima ova vrsta pomoći na njih se ne primenjuje jer jednostavno sam naziv posla, nažalost, kaže 'privremeno-povremeni'. Kada nemate potrebu za 'privremeno-povremenim' onda jednostavno ti ljudi ne rade", rekao je Mali odgovarajući na pitanje novinara da li postoji model po kojem bi poslodavci u Srbiji koji su angažovali radnike za obavljanje PP poslova, po osnovu ugovora o delu i drugih, obzirom da je takvih angažovanih radnika puno, između ostalog među nevladinim organizacijama, ipak dobili novčanu pomoć od 30.000 dinara.
Mali kaže da će pokušati sa Ministarstvom rada da nađe neki način da se i ovoj kategoriji zaposlenih pomogne.
"Ono što je veoma interesantno, nemate veliki broj ljudi na PP poslovima u privatnom sektoru. Privatnik kada zapošljava, ili zaposli za stalno ili ne zapošljava uopšte tako da tu nema po onim informacijama koje sam ja imao, pre jedno dvadesetak dana, veliki broj ljudi", rekao je Mali.
Uglavnom su, kaže, PP poslovi prisutni u javnim preduzećima, javnoj upravi..., objašnjava Mali.
Prema podacima sindikata, iz septembra prošle godine u kojima doduše nema razvrstavanja na državne i privatne firme, u Srbiji 150.000 ljudi radi upravo sa ovakvim ugovorima.
Iz sindijaknih organizacija ističu da se ovakvi ugovori o masovno zloupotrebljavaju jer se stalno produžavaju.
Po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima radnik može biti angažovan najviše 120 dana godišnje, ali ih gazde tako drže i po pet godina da im ne bi plaćali godišnji, prekovremene sate ili slobodne dane. .
"Umesto da se ugovor o PP preinači u ugovor na određeno ili na neodređeno vreme, radnici se prisiljavaju na to da se s njima raskine ugovor na jedan dan, pa se zaključi novi za formalno drugo radno mesto, rekao je Željko Simić, advokat za radno pravo.
Na primer, umesto operater buldožera, vodi se kao operater na kranu, nije baba nego žaba, a radnik radi na istom radnom mestu i po pet godina.
Dešava se i da radnik radi 120 dana po ugovoru o PP, pa da onda šest meseci radi na crno bez ikakvog ugovora, pa ga onda ponovo prijave po ugovoru o PP. Baš zbog toga po logici stvari nemaju pravo na godišnji odmor", objašnjava Simić i ističe da još veći problem predstavlja probni rad jer poslodavci masovno drže ljude da rade mesec dana, a onda im kažu da im ne odgovaraju i isprate ih bez dinara.
