Ekonomski oporavak posle pandemije težak i dug, ali moguć, ocenjeno na vebinaru Delegacije EU u Srbiji. Država treba da pomogne radnicima u turizmu i autoindustriji, koji će ostati bez posla, da ga pronađu u drugom sektoru.
Nakon ekonomskog zatvaranja zbog sprečavanja širenja pandemije korona virusa, privrede se polako otvaraju. Koliko će dugo trajati oporavak Srbije zavisi od toga koliko se brzo oporavljaju njeni najveći trgovinski partneri, to jest, članice Evropske unije, rečeno je na vebinaru koji su danas organizovali Delegacija Evropske unije u Srbiji i Centar za evropske politike.
Uvodnu reč na vebinaru imali su šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici, i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, koji su saglasni da je oporavak različitih privreda nakon pandemije međusobno povezan.
"Brži i snažniji oporavak EU podržan do sada nezabeleženim merama, o kojima trenutno razgovaraju lideri u Briselu, neodložno i automatski će podržati srpsku privredu, posebno kroz trgovinske i investicione kanale. Kombinacija reformi na putu ka EU, nastavak finansijske podrške Srbiji od EU, kao i koristi od šireg ekonomskog oporavka Evropske unije uveliko određuju ekonomske perspektive Srbije u budućnosti. Zato transformišimo odgovor na COVID-19 u priliku za jače partnerstvo Evropske unije i Srbije", objašnjava ambasador Fabrici.
"Do septembra i do konstituisanja parlamenta teško da možete da očekujete neke suštinske nove mere. Do tada je bitno da se pripremimo. Ono na šta mi gledamo jesu nacrti zakona različitih država članica EU, poput Slovenije ili Austrije, o tome kako oni spremaju neke odluke koje do sada nisu bile u skladu sa zaštitom konkurencije", rekao je Čadež, uz konstataciju da "nema nama
oporavka bez oporavka globalne ekonomije, pre svega evropske".
Jedna od međunarodnih finansijskih institucija koje su svoje delovanje fokusirali na rešavanje posledica usporavanja ekonomije je i Evropska investiciona banka.
Regionalna direktorka za Zapadni Balkan Dubravka Negre napominje da je cilj da se podrži zdravstveni sektor, ali i da će se malim i srednjim preduzećima pomoći da zadrže likvidnost.
"Tu su zemlje koje pomažu svaka sa svojim merama, ali međunarodne bankarske institucije su tu da pomognu bankarski sektor, koji bi mogao da plasira sredstva po povoljnijim uslovima, pre svega za najugroženije delove privrede", kaže Negre.
Pojedinim sektorima, ipak, takva pomoć neće biti dovoljna, jer procene govore da se možda neće oporaviti tri do pet godina, poput hotelijerstva ili turizma, i oni neće moći da sačuvaju sva radna mesta, kaže član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
"Fokus države ne bi trebalo da bude na pomoći sektorima nego na pomoći radnicima, da ti radnici koji će neminovno izgubiti posao u sektoru turizma ili u proizvodnji automobilske industrije, da im se što lakše omogući prelazak u neke druge industrije", kaže Altiparmakov.
Saradnik CEP-a Marko Obradović ocenjuje da su mere države bile adekvatne i da je bankarski sektor održao svoju stabilnost, kao i da je napredak IT sektora značajno pomogao u borbi sa pandemijom.
"Ja bih rekao da pre 5 godina, ovako efikasno sprovođenje mera ne bi bilo moguće. Situacija da država ili banke otvore račune, da vam sve bude na jedan ili dva klika od vas, to je pokazalo snagu ovog sektora i to je jedna od značajnih šansi Srbije za budućnost", kaže Obradović.
I iz Privredne komore Srbije najavljuju da će prelaz na beskontaktni vid poslovanja biti jedan od prioriteta u narednom periodu.
"Ovo nije samo ekonomska, nego i socijalna kriza", ocenio je izvršni direktor Saveta stranih investitiora Aleksandar Ljubić i očekuje da svet neće biti isti nakon pandemije.
"Ako se setimo, više ni putovanja nisu ista nakon događaja od 11. septembra (teroristički napad na SAD). Tako mislim i da se svet više neće vratiti na ono funkcionisanje koje je bilo pre ove krize. Mislim da će mnogo stvari biti promenjene u načinu komunikacije, poslovanja i svega drugog", zaključuje Ljubić.
