Velika akcija smanjenja upotrebe plastičnih kesa je u Srbiji u potpunosti uspela ali nema osnova da se radujemo. Građani su uradili svoje ali privreda i dalje pravi velike količine otpada od čega se veoma malo reciklira.
Upotreba plastičnih kesa u Srbiji smanjena je za 80 posto što znači da je smanjeno i njihovo odlaganje u životnu sredinu i štetan uticaj na životnu sredinu i prirodu, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Povodom 3. jula, Međunarodnog dana bez plastičnih kesa, Ministarstvo zaštite životne sredine još jednom je ukazalo na štetnost plastičnih kesa i plastike po životnu sredinu i prirodu i neophodnost promene navika kako bi se smanjila ova vrsta otpada.
"Dan bez plastičnih kesa" ustanovljen je na osnovu međunarodne inicijative za budućnost bez plastičnog otpada, koja upozorava svet da je planetarno zagađenje plastikom globalna katastrofa kojoj se razmere tek naslućuju.
Ministarstvo podseća da jednokratne plastične kese, koje se koristi u proseku 25 minuta, ostaju u životnoj sredini narednih 100 do 500 godina koliko je potrebno da se raspadnu, a u tom periodu emituju otrovne materije koje zagađuju ekosisteme, vodotokove, zemljište, vodu i hranu.
Širom sveta svakog trenutka koristi se milion plastičnih kesa, a u Evropskoj uniji godišnje se proizvede 3,4 miliona tona plastičnih kesica što odgovara težini više od dva miliona automobila, dok je 80 posto morskog otpada od plastike.
U saopštenju se podseća da je Ministarstvo uticalo na donošenje mera koje su navele građane da drastično smanje upotrebu plastičnih kesa.
Istovremeno, radilo se na zameni upotrebe jednokratnih, tankih i po životnu sredinu najštetnijih kesa onima koje imaju veći sastav biorazgradivosti i kapacitet za reciklažu.
Kako se navodi, Ministarstvo u saradnji sa drugim zainteresovanim stranama radi na sistemskom uređenju upravljanja plastikom i plastičnim otpadom.
SAMO OPASNI OTPAD ČAK 16 MILIONA TONA GODIŠNJE
Građani su cegerima i korpama za pijacu odradili svoje ali ne može se reći da nam je privreda "na zelenom putu". Tokom prošle godine u sedam sektora u Srbiji stvoreno je 65 miliona tona otpada, od čega je čak 24% opasni otpad, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Kako se navodi, najveći udeo stvorenog opasnog otpada je u sektoru rudarstva – 29%.
Ono što je zabrinjavajuće je da količine otpada rastu. Sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva beleži rast od 41%, rudarstvo rast od 39%, prerađivačka industrija 6%, snabdevanje električnom energijom, gasom i parom rast od 0,1%, građevinarstvo 10% a sektori uslužnih delatnosti od 0,5%.
Sektor snabdevanja vodom i upravljanje otpadnim vodama s druge strane, beleži pad stvorene količine otpada od 15%.
Prošle godine u Srbiji je ukupno tretirano oko 63 miliona tona otpada, a od te količine odloženo je 61 milion tona, odnosno oko 97%.
Prema podacima RZS, reciklirane količine otpada u prošloj godini beleže rast u odnosu na 2018. od 6%, koji je uglavnom nastao, kako se navodi, zbog povećanog recikliranja metalnog otpada.
Količina recikliranog otpada korišćenog kao gorivo za proizvodnju energije veća je za 15% nego 2018. godine.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
