Banke sada mogu da lakše da nude građanima koji imaju kredit da smanje mesečnu ratu, kako bi lakše pregurali korona krizu. ALI, MANjA RATA ne znači da treba potrčati u banku već se dobro preračunati jer ova pogodnost na kraju ipak DODATNA ZARADA BANKE.
(Autor: Georgi Mitev Šantek)
Građani koji imaju potrošačke, gotovinske ili neke druge kredite, a da nisu hipotekarni ili dozvoljeni minus po tekućem računu, neka se spreme za telefonski poziv iz svoje banke u kome će im ponuditi da lakše otplate kredit. A ponuda će biti primamljiva – desetine evra manja rata svakog meseca. Da li je prihvatiti?
Situacija sa korona krizom se iz dana u dan pogoršava, i iz ugla javnog zdravlja ali i ugla udara na privredu a time i na kućne budžete građana, tako da je svaka finansijska olakšica dobro došla. Narodna banka je povukla dobar potez, Međutim, da se ne bi ponovila situacija sa moratorijumom na otplatu kredita, građani bi sada trebalo da budu oprezniji.
Kada je omogućen tromesečni moratorijum u martu, građani ali i mala privreda su pohitali da obustave plaćanje rata – odziv je bio veći od 97 odsto zaduženih.
A onda, kada je u julu stiglo vreme za naplatu, mediji i društvene mreže su bile preplavljene zgražavanjem dužnika što im se naplaćuje kamata za tri meseca moratorijuma i što im je kredit sada ispao skuplji.
Sada je Narodna banaka Srbije usvojila je dve odluke kako bi građanima olakšala uslove otplate pomenutih kredita, a koje podrazumevaju refinansiranje zajma ili duži rok otplate za dve godine za kredite odobren do 18. marta ove godine.
Sada će ti krediti moći da se otplaćuju i do devet godina umesto sedam, a bez dodatnih troškova banaka (za rezervisanje).
ŠTA TO PRAKTIČNO ZNAČi?
Šta to praktično znači? Kako tih primamljivih ponuda još nema, jer banke moraju da ih "spakuju" i pretresu portfolio kome od dužnika da ih ponude, računicu smo izveli na osnovu kalkulatora jedne od velikih banaka u Srbiji.
U osnovi ideja je prosta – rok otplate vam se produži a time se smanjuje i mesečna rata kredita. Ali, pravi račun stiže na kraju.
Računica kaže da ako ste u februaru ili martu uzeli dinarski gotovinski kredit u vrednosti od 5.000€ (588.000 RSD), na pet godina, dosadašnja rata vam je bila oko 105€ (12.500 RSD).
Sada će vam banka ponuditi da kredit rastegnete na recimo sedam godina. Time vam rata pada za dvadesetak evra, na ispod 10.000 dinara mesečno. Primamljivo, zar ne?
Ali, treba imati u vidu da najmanje dve stvari.
Prva je da ćete manju ratu plaćati banci 24 meseca duže, a banke ne rade ništa, pa ni refinansiranje kredita, da bi vama bilo lakše nego da bi one pod a) sigurnije naplatile dug; i pod b) dodatno zaradile naplaćujući i tu "pogodnost".
A ta dodatna zarada banke je to što ćete za tih 24 mesaca platiti više od 450€ preko onog šo ste trebali originalnim dogovorom za kredit (približno 795.000 umesto 740.000 dinara).
Druga stvar na koju bi trebalo da računate je kamatna stopa. Sada je globalna kriza i kamatne stope su rekordno niske. Belibor, referentna kamatna stopa na osnovu koje se računa kamata vašeg kredita (obično šestomesečni prosek, na koji se dodaje fiksna kamatna stopa banke) je sada 1,6%. A za pet ili šest godina? Mogao bi da poraste nekoliko puta i da vam ta razlika od 450€ postane razlika od 1000€. Recimo, pre pet godina, u julu 2016, je bio 3,82%.
Banke u Srbiji od 1. januara 2020. godine odobravaju gotovinske i potrošačke kredite ( izuzev stambenih i onih za kupovinu automobila), sa maksimalnim rokom otplate od sedam godina (u 2019. je bilo 8 godina), dok je za 2021. bilo planirano da taj rok bude dodatno smanjen na šest godina.
Sada se, zbog korona krize, trend obrnuo i procenjuje se da će ljudi sve teže vraćati kredite a tim ibanke slabije zarađivati. U krajnjem slučaju, to bi moglo da poremeti ceo finansijski sistem i zato je NBS odlučila da prevenitvno reaguje.
"Na ovaj način se umanjuju rizici od rasta stope problematičnih kredita u ovom segmentu kreditiranja u periodu nakon isteka moratorijuma, doprinosi se ublažavanju posledica krize u ovoj i narednoj godini i stvaraju se uslovi za kreiranje dodatne potrošnje fizičkih lica", stoji u saopštenju centralne banke.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
