Cene nekretnina u Srbiji rastu vrtoglavom brzinom, a zbog niskih kamatnih stopi i raznih pogodnosti i olakšica koje nude banke, mnogi stručnjaci tvrde da je sada idealan trenutak za sve one koji žele da kupe nekretninu putem stambenog kredita.

Narodna banka Srbije donela je prošle godine preporuku kojom bi se učešće u ovim kreditima sa 20 smanjilo na 10 odsto, međutim, tu preporuku za sada je krenulo da primenjuje samo mali broj banaka.

Kako pokazuju zvanični podaci, broj stambenih kredita sve je veći iz godine u godinu. U 2006. godini imali smo oko 25.000 stambenih kredita,j u 2015. taj broj prvi put je prešao 100.000, dok je danas i veći od 135.000. Što se tiče kamatnih stopa, one se kreću u opsegu od 2,7 do 2,8 odsto, a efektivnakamatna stopa može se videti i na sajtu Narodne banke Srbije.

Kredit jedino ako ste zaposleni

Jedan od glavnih preduslova da biste uopšte i mogli da konkurišete za dobijanje kredita svakako je to da li ste zaposleni. Pandemija virusa korona dovela do toga da su određene profesije i sektori manje "poželjni" kada je reč o pozajmicama. To se uglavnom odnosi na sektore koji su pretrpeli najveće gubitke, kao što su radnici u turizmu, autoprevoznici, hotelijera i slično. Reč je o proceni rizika klijenta koja banke rade i inače, kada je stanje redovno.

Još jedna stavka koju banke proveravaju pre odobravanja kredita jeste i ukupna kreditna sposobnost klijenta, a tu se računaju i zaduženja po kreditnim karticama i dozvoljeni minus

Visina rate i rok otplate kredita

Za koliki rok otplate ćete se odlučiti zavisi od individualne procene. Nekome odgovara duži period kako bi imao nižu mesečnu ratu, dok neko želi bržu otplatu, kako bi platio manju ukupnu kamatu na kraju.

Ako se odlučite za kupovinu stana vrednog 60.000 evra i uzimate kredit sa prosečnom kamatom od 2,8 odsto i rokom otplate od 20 godina, mesečna rata će vam iznositi nešto manje od 300 evra.  Pre svega toga, ne zaboravite da treba da pripremite bar 6.000 evra za učešće, i to ako je banka kod koje aplicirate prihvatila preporuku o smanjenju učešća na 10 odsto. Ako to nije slučaj, moraćete da platite 20 odsto učešća, odnosno 12.000 evra. U slučaju da se odlučite da zajam otplaćujete 25 godina, mesečno biste morali da izdvojite nešto manje.

Kada sve to uporedite sa mesečnom kirijom koja je najčešće i veća od 250 evra, računica je jasna.

Budući kupci stanova mogu da odahnu jer, kako napominju poznavaoci prilika na tržištu, i svi ostali uslovi za dobijanje stambenih zajmova, poput kamata ili roka otplate, neće se značajno menjati, odnosno pogoršavati. Mnogi smatraju da će čak zbog nešto manje tražnje i straha građana od zaduživanja u vreme pandemije moglo bi da se desi da kamatne stope budu i nešto povoljnije, jer  će konkurencija naterati banke da se  bore za klijente raznim pogodnostima.

(MONDO/Blic Biznis)