Uprkos rastu cena nekretnina iz godine u godinu, agenti tvrde da tražnja nikada nije bila veća. Istraživanja pokazuju da Srbi najčešće kupuju stana sa oko 70 kvadrata u proseku, a agenti dodaju i da se razlikuju i želje i uskusi, kao i da je danas prilikom kupovine i dalje važna spratnost.

Kupci koji imaju dilemu na kom spratu je najbolje kupiti stan, važno je da sagledaju više faktora. Nije isto da li su u pitanju mlađi ili stariji ljudi, bolesni ili zdravi, porodice sa malom decom ili bez, ljudi koji kupuju stan sad i ne misle da ga menjaju do kraja života. Pored ovoga, izdvaja se i lokacija, spremnost da se plati više ili manje, i tako dalje. Iskustva agenata govore, međutim, da je najbolje posedovati stan na 2. spratu. Takve nekretnine mogu koštati do 25 odsto više nego ostale u zgradi, koje su na "problematičnijem spratu".

Dakle, i 1. i 3. se slabije kotiraju, iako su zlatna sredina u zgradi od četiri ili pet spratova. Razlozi zbog kojih je  2. sprat najbolji izbor su brojni, počevši od toga da je do stana lako doći bez lifta, do toga da ste blizu izlaza, ali i dovoljno daleko da vam prašina i buka ne dopire direktno sa ulice. Stanovi u sredini su bolji i zbog izolacije, pa je zimi toplije, a leti hladnije, a to znači i manje komunalije i troškove struje...Takođe, lepši je pogled sa terase na drugom nego na prvom spratu i bolja je osvetljenost.

Najmanje poželjno je potkrovlje i prvi sprat. U potkrovlju zna biti i hladno i vruće u zavisnosti od goba godine, zna i da prokišnjava, Prvi sprat, ljudi izbegavaju jer često imate osećaj da se na ulici "i da vam prolaznik vidi šta imate u tanjiru" . Prvi sprat je na udaru i zbog lopova, ali i zbog buke i prašine...

Kvadrat poskupeo 500 evra

Cena stanova u novogradnji u Beogradu je u proteklih pet godina poskupela i više od 500 evra. Stan od 50 kvadrata u beogradskoj opštini Voždovac, mogao se 2017. godine kupiti za 75.000 evra, dok je danas za nekretninu iste površine potrebno izdvojiti oko 96.500 evra. Interesantno je, da prema podacimaRGZ, tek svaki treći stan u Srbiji je u poslednjem kvartalu plaćen iz kredita. U Beogradu, Novom Sadu i Nišu je udeo bio 34 odsto, dok je u Kragujevcu bio 35 odsto.

(MONDO/Blic)