Najvredniji plemeniti metal na planeti trenutno je osmijum.
Gram ovog plemenitog metala košta 1.700 evra, 30 puta više nego istu količinu zlata. U Srbiju je stigao pre dve godine, trenutno ga poseduju samo tri osobe i nijedna ga ne nosi kao nakit. Svoju ušteđevinu uložili su u ovaj retki metal.
Osim investiranja u zlato i srebro, poslednjih nekoliko godina u svetu veliko je interesovanje za ulaganje u osmijum, koji nastaje iz platine, a zatim specifičnom preradom postaje nalik dijamantu. U Srbiji je trenutno u fazi osnivanja Institut za osmijum, koji će se baviti plasiranjem ovog plemenitog metala na srpsko tržište.
Prema rečima Ljube Jakića, koji je pionir u trgovini ovim dragocenostima, zbog nestašice investicionog zlata, krize na tržištu i sve težeg snabdevanja, pojavila se nova opcija sa istom funkcijom.
"To je novi plemeniti metal iz iste osme grupe periodnog sistema, o njemu se malo zna, na svetskom tržištu je nepunih osam godina, a prodaja je u Evropi skočila 500 odsto. Zalihe na planeti su izuzetno male, 2.500 puta manje od zlata. Inače, sirovi osmijum nastaje u procesu prerade platine, koji je u obliku praha. Proces kristalizacije se radi u laboratoriji, mesecima, na temperaturi od 3.600 stepeni", kaže Jakšić.
Trenutno se sirovi osmijum prerađuje u jedinoj laboratoriji na svetu, u Švajcarskoj, a autor koncepta osmijuma kao investicionog sredstva je kompanija iz Nemačke. Samo se u Institutu u Nemačkoj formira jedinstvena cena, prave se komadi proizvoda u obliku diskova, kvadrata, pravougaonika, ili nakita koji otkupljuju predstavnici 30 instituta širom sveta. Svaki komad ima svoju unikatnu težinu i dimenziju i svi su registrovani u Nemačkoj.
Disk od osmijuma od 17,5 grama, sada vredi više od 30.000, a prošle godine cena je bila 26.000 evra. Oblik krsta je zbog komplikovanije proizvodnje skuplji, pa 0,609 grama košta oko 3.300 evra. Oktagon od 1,2 grama košta oko 3.000 evra.
"Ovaj posao u Srbiji je u začetku, ali je svakako stvar budućnosti. Za devet godina, zlato je poraslo za 96 odsto, odnosno cena je skakala u proseku 12 procenata godišnje. U istom periodu osmijum je poskupeo tri puta više. Dakle vrednost mu je veća gotovo 300 odsto. Osim toga, zlata nema dovoljno, sve ga je manje na svetu. Po mesec dana se čekaju isporuke zlata iz Austrije, gde su čuvene livnice. Na svetu ima ukupno oko 60 sertifikovanih livnica investicionog zlata, dvostruko više nego pre dve decenije. Sve to svedoči o ekspanziji ovog metala kao sredstva u koje se investira", objašnjava on.
Prema njegovim rečima sve više ljudi uviđa da novac gubi vrednost i da treba štedeti u plemenitom metalu, a ne u papiru. Poručuje da je isplativo štedeti u osmijumu, čija vrednost za razliku od zlata ili kriptovaluta nijednom nije padala.
Rude od koje nastaje osmijum, platine, najviše ima u Latinskoj Americi i Rusiji.
"Gde god se pravi platina, kao nusprodukt se pojavljuje sirovi osmijum. Kada je sirov, izgleda kao pesak, neinteresantan potpuno, ali kada se kristalizuje u laboratoriji, na izuzetno visokoj temperaturi, iz sunđeraste strukture postaju kristali, sitniji ili krupniji, plavičaste boje. Prelepog, ekskluzivnog izgleda", objašnjava on.
CENE ZLATA I SREBRA
Cena zlata u petak je na berzi iznosila 58,6 evra za gram, dok je srebro koštalo oko 70 puta manje, odnosno 76,8 evra po kilogramu. Od početka ukrajinske krize, plemeniti metali beleže vrtoglavi rast. Zlato godišnje poskupljuje za oko 12 procenata, srebro je međutim samo za šest meseci otišlo nagore za 17 odsto. Stručnjaci smatraju da su za to odgovorni špekulanti koji predviđaju rast tražnje zbog povećane upotrebe srebra u IT industriji, za proizvodnju laptopa, računara, telefona.
(MONDO)
