Profesor Ljubodrag Savić govorio je o porastu inflacije i rebalansu budžeta.
Posle tri dana burnih rasprava u Parlamentu, poslanici bi danas trebalo da se izjasne o predloženom rebalansu budžeta. Kako će prekrajanje budžeta uticati na građane i kako ćemo pregurati inflaciju bila je tema “Uranka”, a gost jutarnjeg programa na K1 televiziji bio
je profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić koji je analizirao ove teme.
"Rebalans budžeta jeste inflatorni, to svaki čovek vidi i oseća. Ne mora zvanično da nam kaže da u Srbiji imamo inflaciju, ona postoji. Zavisi kako je ko meri. Inflacija je značajno viša nego što se oficijelno prikazuje. Svakome kome kažete da je danas u Srbiji inflacija 12 odsto, ljudima koji idu na pijace i u prodavnice uz plate kakve imaju, zavrteće glavom u znak negodovanja. Metodološki to može da bude ispravno, ali suštinski je važno za svakog čoveka koje cene su porasle. Šta mene briga da li su cene lokomotiva u Srbiji povećane ili nisu. Niko u Srbiji ne kupuje lokomotive, ali im je vrlo važno šta se desilo sa hranom", objasnio je profesor u „Uranku“.
Rebalans budžeta
Profesor Savić je objasnio i šta se dešava sa rebalansom budžeta.
"Suštinski rast cena hrane je višestruko veći od ovih 12 odsto. Domaćice sve znaju. Dobro znaju koliko su plaćale neke proizvode pre krize, a koliko ih plaćaju danas. Naše plate su ostale takve kakve jesu. Jedan zaključak fiskalnog saveta na najvišem nivou najbolje objašnjava ovo o čemu govorim. Nama je bio projektovan budžet ove godine od 56 milijardi evra, a on će biti preko 60 milijardi evra. Ali za tih 60 milijardi evra građani Srbije će moći da kupe manje robe nego za ovih 56 milijardi. To najbolje objašnjava situaciju u kojoj u budžetu imate značajno više novca.
Ovo je prvi put u novije vreme da država pravi rebalans, jer ima višak novca u budžetu. Budžetski prilivi su značajno veći nego što su bili planirani, što je dobro za državu i za građane u prvom trenutku. Međutim, inflacija je tihi ubica, kao pritisak kod ljudi. U ovom prvom trenutku država ima više novca u budžetu, ali nisu sve stvari ugrađene u inflaciju. Nama tek predstoji da povećavamo plate i penzije. Budžetski prihodi su veći, ali kada povećate plate i penzije ili kada vam se "istanji“ kućni budžet, možete da kupite sve manje robe. Kupovna moć stanovništva će početi da pada, a onda ćete kupovati i manje nego što ste kupovali ranije", rekao je on.
Na pitanje zašto dolazi do promene i povećanja u budžetu Srbije, profesor Savić je kazao:
"PDV u Srbiji je 20 odsto. Nije isti prihod kada vam naplate PDV 20 odsto na mleko od 60 dinara, a to je 12 dinara, ili kada naplate 20 odsto PDV na mleko od 140 dinara. Gledao sam mleko koje se prodaje za 240 dinara, taj čovek ima godinama visoke cene, ne samo sada. Zamislite koliki je prihod države Srbije kada se naplati 20 odsto PDV na mleko od 240 dinara nego na mleko od 60 dinara? Četiri puta je veći. Ali upravo zbog ovog mehanizma to će polako da se tanji. Inflacija u početku kroz povećano punjenje budžeta pomaže da se servisira više mogućnosti", rekao je Ljubodrag Savić u “Uranku” na K1 televiziji. Profesor je otkrio i to da li inflacija može da se zaustavi.
"To ne može da se desi zato što je logika inflacije takva da počinje polako, kao 'tiha voda breg roni', a u stvari ….. Uvek je nečiji izlaz nečiji ulaz, mislimo tu na finalni proizvod. Zato ne može da ostane na istom nivou, osim kod proizvoda kojima je ograničena cena. Tu će svako gledati da se obezbedi zbog troškova. To je realna inflacija. Srbija je godinama imala jeftin novac, kamatna stopa je bila na nivou kamatne marže na nivou od tri odsto. Dugo vremena bila je i negativna vrednost Euribora. Pogledajte šta se danas dešava sa Euriborom, referentnim kamatnim stopama i sa drugim valutama. Kamate za ljude koji imaju dugoročne kredite su četiri odsto plus kamatna marža i idu na onaj istorijski nivo iz 2008/2009. godine kada je Euribor bio 5,5 odsto, a kamatna stopa 8,5 odsto. Samo uporedite te stvari, a to ne može da se ne odrazi na rast cena u svakom smislu i na životni standard ", kazao je profesor u "Uranku“.
(MONDO)
