Deca predstavljaju najvredniji svetski resurs formirajući tzv. "3 u 1“ tržište, jer ostvaruju uticaj na 60% od ukupnih porodičnih kupovina.
Dr Ksenija Leković, docent na katedri za trgovinu, marketing i logistiku Ekonomskog fakultetu u Subotici, navodi da su procene da deca starosti od osam do 12 godina tzv. tvinsi ostvaruju uticaj na 60% od ukupnih porodičnih kupovina", navodi dr Ksenija Leković, docent na katedri za trgovinu, marketing i logistiku Ekonomskog fakultetu u Subotici. Koje trikove marketari upotrebljavaju da bi ih privukli?
Potrošačka snaga dece raste iz godine u godinu, navodi dr Ksenija Leković.
Kako dodaje, deca predstavljaju najvredniji svetski resurs formirajući tzv. "3 u 1“ tržište koje, posmatrano kao celina, predstavlja tržište većeg potencijala nego bilo koje drugo. Parcijalno posmatrano, osim što sama kupuju, deca indirektno ili direktno utiču na porodičnu kupovinu i konačno deca, s vremenom, i sama postaju odrasli potrošači te kao takvi formiraju i buduće tržište, ističe dr Ksenija Leković u svojoj doktorskoj disertaciji na temu "Deca potrošači i proces odlučivanja o porodičnoj kupovini u odabranim zemljama jugoistočne Evrope“.
"Istraživanja u svetu, ali i kod nas pokazala su da su deca iz uloge pasivnih potrošača prešla u ulogu aktivnih učesnika u procesu kupovine i u odlučivanju o kupovini“, navodi Leković. Objašnjava kako članovi porodice igraju ključnu ulogu u osposobljavanju mladih ljudi (dece potrošača) da postanu potrošači, prenoseći im sopstveno iskustvo i znanje o proizvodima i uslugama, prodajnim objektima, značenju i značaju brenda…
"Kako bi zadovoljili decu potrošače, marketari moraju, u većini slučajeva, prvo zadovoljiti njihove roditelje“, objašnjava sagovornica i dodaje da deca potrošači mogu, istovremeno, biti: inicijatori, uticajne osobe, odlučivači, kupci i potrošači, kako proizvoda namenjenih samo njima tako i proizvoda namenjenih celoj porodici.
Kada govorimo o trećem segmentu tržišta "3 u 1“ u kojem deca predstavljaju buduće odrasle potrošače, Lekovićeva navodi da se može potvrditi da se lojalnost brendu gradi od detinjstva i da može trajati celog života. Ovo saznanje je veoma bitno jer marketarima poručuje da proizvode koji, tradicionalno, spadaju u kategoriju proizvoda namenjenih odraslima treba približiti potrošačima još u njihovom detinjstvu, objašnjava profesorka.
"Iako se dugi niz godina za decu mislilo da nemaju veliki uticaj na odluke o kupovini, osim onih koji se odnose na proizvode namenjene isključivo njima kao što su igračke, mnogobrojna istraživanja ukazuju na činjenicu da deca ostvaruju mnogo veći uticaj na porodičnu kupovinu nego što je to ikada bilo pre. Tako, procene su da deca starosti od osam do 12 godina tzv. tvinsi (eng. tweens, kao kovanica engleskih reči teens i between) ostvaruju uticaj na 60% od ukupnih porodičnih kupovina“, navodi docentkinja Ekonomskog fakulteta.
O tome kako treba da izgledaju prodavnice u kojima deca samostalno kupuju ili zajedno sa roditeljima, dr Ksenija Leković u svom radu navodi da one treba da ispune nekoliko bitnih preduslova kako bi ih deca potrošači prihvatili i zavoleli:
"Pre svega, omiljene dečije prodavnice moraju imati u ponudi marke proizvode koje deca žele da kupe i poseduju, a koje su popularne i po prihvatljivoj ceni. Dalje, u samim prodajnim objektima mora da vlada „prijateljska atmosfera za decu“ (mala kolica za kupovinu, ekrani na kojima se emituje program namenjen deci, usklađenost boja u prodavnici i slično). Pored dece, prodavnice bi trebalo da se sviđaju i drugima – na primer deci uzrasta od devet do 12 godina sviđaju se prodavnice koje se sviđaju i njihovim vršnjacima. Proizvodi treba da su istaknuti u visini dečijih očiju i u granicama njihovog dometa s obzirom da deca vole da dodirnu, pomirišu i osete proizvode koje žele da kupe. Takođe, deca preferiraju prodajno osoblje koje je veselo, koje ih sluša i poštuje kao prave kupce”.
Na pitanje koliko su deca danas u fokusu raznih marketinških kampanja, psiholog Ana Mirković odgovara da se deca svakodnevno susreću sa brojnim sadržajima koji promovišu proizvode kao statusne simbole i neophodne za uspeh i sreću. Želeći da se uklope među vršnjake, lako usvajaju ove poruke, verujući da će posedovanjem određenih proizvoda ispuniti svoje živote, najbolje izraziti svoju ličnost.
Ona dalje navodi: "Na uzrastu od sedam do 11 godina, deca su konzumenti velikog broja medija i do njih stiže i nekoliko desetina hiljada poruka dnevno. Većina njih su prodajne, koncipirane tako da kreiraju potrebe i želje koje će deca artikulisati ka roditeljima kao molbu/zahtev da dobiju određenu stvar. Nekih prodajnih poruka su svesni, ali ukoliko su one „upakovane“ u sadržaj koji dolazi od ljudi koje deca prate na društvenim mrežama, deca lako budu dovedena u zabludu i poveruju da se ne radi o reklami već o najiskrenijoj preporuci“.
Ana Mirković dalje objašnjava kako skoro 70 odsto dece veruje da su sve priče koje čuju na internetu potpuno tačne i da ih treba prihvatiti kao istinu. Baš zbog toga smatra da je neophodno da roditelji razgovaraju sa svojom decom u vezi sa potrošačkim navikama.
(Mondo/N1)
