Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je nadanašnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je nadanašnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto. Nanepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25%) i kreditne olakšice (7,75 odsto).
To znači da će za sve one koji su zaduženi u dinarima rate kredita ostati na istom nivou kao i do sada.
"Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njeno očekivano kretanje u granicama cilja u horizontu monetarne politike", saopštili su iz NBS.
Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera. Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i smanjenje kratkoročnih inflacionih očekivanja ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.
Izvršni odbor je imao u vidu da se inflacija u međunarodnom okruženju smanjuje, iako je još uvek iznad cilja centralnih banaka u gotovo svim zemljama koje ciljaju inflaciju. U uslovima popuštanja troškovnih pritisaka i otklanjanja zastoja u snabdevanju, kao i zaoštrene monetarne politike, Evropska centralna banka u oktobru nije menjala visinu referentne kamatne stope, uz ocenu da će njene buduće odluke i dalje zavisiti od podataka koji budu pristizali. Sličan stav u pogledu monetarne politike ima i Sistem federalnih rezervi, koji od jula nije menjao visinu raspona svojih kamatnih stopa. Dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka očekuje se i tokom 2024. godine, što treba da doprinese i nižoj domaćoj inflaciji.
Izvršni odbor je istakao da opreznost u odlučivanju o monetarnoj politici i dalje nalažu geopolitičke tenzije, naročito nakon izbijanja konflikta na Bliskom istoku, kao i volatilno kretanje svetskih cena sirove nafte i nekih vrsta hrane, koje mogu imati uticaja i na inflaciona očekivanja. Ipak, u odnosu na maksimume dostignute prošle godine, cene primarnih proizvoda su niže i ukoliko se geopolitičke tenzije ne budu dalje zaoštravale, po ovom osnovu ne treba očekivati neki znatniji efekat na globalnu i domaću inflaciju.
Međugodišnja inflacija u Srbiji nalazi se na opadajućoj putanji od aprila, pri čemu je njen nivo u avgustu i septembru bio i nešto niži nego što smo očekivali. Usporavanje inflacije na 10,2% u septembru rezultat je nižeg rasta cena hrane i bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) koja je smanjena na 8,2%. Važno je istaći i značaj zaoštravanja monetarnih uslova koje će zajedno sa ostalim faktorima uticati na gotovo izvesno vraćanje inflacije na jednocifren nivo u oktobru i nastavak njenog daljeg smanjenja u narednim mesecima. Smirivanje inflacije odrazilo se na dalji pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred, kao i na kretanje očekivanja za dve i tri godine unapred u granicama cilja Narodne banke Srbije. I prema našoj novoj projekciji inflacija će krajem ove godine iznositi oko 8%, a sredinom 2024. će se vratiti u granice cilja.
"Izvršni odbor je istakao da je dinamika privrednog rasta u trećem tromesečju ubrzala iznad očekivanja, na 3,5%, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku. Zahvaljujući ubrzanju realizacije infrastrukturnih projekata, najveći doprinos ubrzanju rasta potiče od građevinarstva. Povoljnija kretanja od očekivanih ostvaruju se u prerađivačkoj industriji, čemu doprinose investicije iz prethodnog perioda i rast domaće tražnje", rekli su u NBS:
Takođe, podaci o prinosima najvažnijih kultura ukazuju na to da je ovogodišnja poljoprivredna sezona premašila naša očekivanja i da je bila iznadprosečna. Posmatrano s rashodne strane, rast je bio vođen rastom investicija, i to prvenstveno privatnih. Takođe, pozitivan doprinos, mada u manjoj meri nego u prvoj polovini godine, dao je neto izvoz, kao rezultat nastavka realnog rasta izvoza robe i usluga i pada uvoza.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Informer)
