Da li se isplati Wizzair godišnja karta od 5O0€: Validna od 25. septembra, evo kako sve izgleda u praksi

Avio-kompanija "Vizer“ (Wizzair) je ovog leta na tržište plasirao prvu godišnju avio-pretplatu "Leti koliko god možeš“ (All you can fly). 

No, da li je sve baš tako idealno kako na prvi pogled izgleda?

Glavna "caka" je u tome da letove možete rezervisati samo 72 sata unapred ili kraće. Znači, ukoliko u naredna tri dana nađete kartu za, primera radi, let iz Beograda do Rima, a potom iz Rima do Marakeša, moći ćete do Maroka da odete za samo dvadeset evra, ali se ne zna unapred da li ćete, kada to budete želeli, moći i da se vratite za iste pare.

Ne računajući to da karta podrazumeva samo mali ručni prtljag, rančić na koji su redovni putnici niskobudžetnih avio-kompanija već navikli, ono što je za putnike najveći problem jeste što prevoznik odlučuje za koje će destinacije i koliko karata pustiti u prodaju za pretplatnike. To znači da ćete za let za koji ste zainteresovani možda moći da kupite kartu po regularnoj ceni, ali vam to neće biti omogućeno za pretplatu koju ste platili.

Ako vam vreme i budžet dozvoljavaju da na odabranoj destinaciji ostanete unedogled, dokle god avio-kompanija ne pusti u prodaju kartu po povlašćenoj ceni, ili da produžite dalje ka nekoj novoj destinaciji gde je moguće, onda vam to neće biti problem. Ali, sva je prilika da ćete u jednom trenutku morati da kupite i poneku kartu po regularnoj ceni, preko ove, ili neke druge avio-kompanije.

A da ne biste zloupotrebljavali jeftine karte i na primer, kupovali rezervnu za neku drugu destinaciju, pa čekali da se možda pojavi i za onu koju želite, imate pravo samo dva puta da se ne pojavite na kupljenom letu, inače gubite pravo na pretplatu. I to je uslov koji je "Vizer“ postavio bukvalno par dana uoči važenja pretplate, prethodno je bilo moguće ne pojaviti se triput. Što znači da to morate čuvati baš za neku vanrednu situaciju.

Kako sve izgleda u praksi

Novinarka RTS-a testirala je pretplatu nekoliko dana nakon što je postala validna od 25. septembra.

Svakog jutra u sedam sati izlazi spisak letova za koje je moguće kupiti kartu u sklopu pretplate u naredna tri dana. Međutim, ta informacija vam ne pomaže mnogo, jer možda nema karata baš za dan koji vama odgovara, a može i da se rasproda u međuvremenu. Istraživala sam šta bih mogla da uvežem, pa da odem negde gde do sada nisam bila.

Kupila sam kartu iz Beograda do Abu Dabija, pa potom odatle za Samarkand u Uzbekistanu, sa komotnih pet sati razlike. Na stranu to što su letovi bili dodatno stresni zbog zatvaranja vazdušnog prostora Irana i prinudnog međusletanja u Kutaisi u Gruziji, već tokom kratkog boravka na aerodromu u Abu Dabiju, morala sam da pokušam da rezervišem opcije za povratak, jer je za tri dana postojao let iz Samarkanda za Abu Dabi, pa posle tek za šest dana. No, karata za pretplatu nije bilo.

Gledala sam opcije i za produžavanje vozom za Taškent odakle su svakog dana išli letovi za Abu Dabi, ali letova iz Taškenta tek nije bilo na pretplatu, a po regularnoj ceni su koštali i po 300-400 evra.

Na kraju sam odlučila da ne rizikujem i ne čekam još tri dana da vidim hoće li mi se „otvoriti" povratak. Čim sam stigla u Samarkand, platila sam regularnu cenu do Abu Dabija, koja je bila u tom trenutku prihvatljivih 110 dolara. I dobro je što sam to učinila, jer je cena tokom popodneva skočila trostruko, a ispostavilo se da ni posle tri dana nije bilo moguće kupiti kartu u sklopu pretplate.

Jedan stres je bio otklonjen i mogla sam da se malo prepustim istraživanju Šeherezadinog grada, ali čekalo me je i rezervisanje leta iz Abu Dabija za Beograd. Istog dana je postojao let koji je bilo moguće bukirati, ali je vreme između dva leta bilo previše kratko da bi moglo da se stigne. Znači trebalo je prespavati u Abu Dabiju i uzeti let sutradan. Navila sam sat na tri sata ujutro, kada je po evropskom vremenu ponoć i kada će karte biti puštene u prodaju. Ali, avaj, nije ih bilo! Šta sad? Čekati par dana u Abu Dabiju, gde sam već bila i nije mi bilo neophodno da ga razgledam ponovo, pa videti hoće li biti puštene karte na pretplatu za sledeći let?

Istraživala sam i druge opcije i otkrila da postoje karte za kasni večernji let za Budimpeštu. Odatle ću se već snaći, samo da se domognem bliskog okruženja. I bukirala sam.

Treba li da kažem da su se sutradan pojavile i karte za baš onaj let sutradan za Beograd koji sam želela? No, kupiti tu kartu i pustiti da propadne ova za Budimpeštu značilo bi i odmah upotrebiti jednu od samo dve mogućnosti nepojavljivanja na letu tokom godinu dana, pa nisam htela da je iskoristim već na početku.

Posle tri dana provedena u Samarkandu i bar isto toliko provedenih u avionima, na aerodromima i u autobusu iz Budimpešte, konačno sam se dočepala Beograda. Strastveni sam putnik i meni nije smetalo, ali znam i da ne poznajem nikog ko bi mi se u takvoj avanturi pridružio.

Godišnja pretplata „Leti koliko god možeš“ namenjena je pre svega digitalnim nomadima, avanturistima koji putuju najčešće sami, kojima ne smeta da sa rančićem provedu noć na nekom aerodromu, a u putu i po nekoliko dana, kojima kod kuće deca ne očekuju da im mama (ili tata) svaki dan skuva ručak i kojima nije problem da se zadrže na nekoj destinaciji duže nego što su planirali. Pod uslovom da finansijski mogu da izdrže taj produženi boravak i za to, ukoliko je potrebno, imaju odgovarajuću vizu.

I što je najvažnije, onima koji uživaju u tom adrenalinu neizvesnosti gde li će ih odvesti put i šta li će im doneti novi dan. Danas Samarkand, sutra ko zna gde.

Mislim da već imam plan.

(RTS, Mondo.rs, I.L.)