U kojoj valuti je najbolje štedeti i kako mudro odvajati za crne dane? Tanja Knežević u podkastu "Keš ekspert"

Dobro došli u MONDO podkast "Keš ekspert", edukativni razgovor o finansijama sa stručnim sagovornicima, koji obrađuje teme upravljanja novcem iz ugla koji je svakome lako razumljiv.

Šta je štednja?

"Postizanje finansijske slobode. Štednja pomaže ljudima da budu manje zabrinuti, imaju manji strah od nekih nepredviđenih situacija i onoga što ih čeka u budućnosti. Svako od nas ima određenu vrstu nelagode ukoliko nema dovoljno para da može sebi da priušti jedan normalan i lagodan život. U tom smislu, ostavljanje određene količine novca i pravljanje svesti, tako da to postane neka navika, jeste zapravo najvažnije za štednju."

Štednja za početnike - korak po korak

"Najbitnije je da se postavi cilj. Posle toga se pravi plan potrošnje odnosno šta nam je zaista neophodno. To ne mora to biti ni Excel tabela niti neki sofisticirani alat, dovoljno je na papiru ispisati koliko je potrebno za troškove, hranu, nekakve obaveze, putovanja, izlaske... Određeni iznos naših primanja ostane mesečno i dolazimo do toga da postoji način da određeni procenat od zarade (stručnjaci sugerišu da to bude 20 posto) bude nešto što možemo ostaviti svakog meseca sa strane.

Objasniću to na konkretnom primeru. Najpre postavimo sebi cilj, za šta želimo da uštedimo. Recimo, u julu planiram letovanje i za to mi je potrebno 2.000 evra. Za to moram da odvajam već od sada 150 evra mesečno. To je jasan cilj, merljiv, vremenski određen i dostižan u periodu od šest meseci.

Glavni princip štednje je doneti odluku, nikada ne govoriti "ima vremena" ili trošiti na sve i svašta, tako se ulazi u jedan začarani krug gde ćemo uvek dolaziti u iskušenje da taj višak potrošimo."

Koji su najčešći mitovi o štednji?

"Već smo u prethodnom pitanju dali deo odgovora, ne treba čekati sa odlukom da se krene sa štednjom u trenutku kada smo zaduženi. Uverena sam da svako od nas mesečno može da ostavi 50, 100, 200 evra, u zavisnosti od primanja.

Drugi mit je "štedeću kada budem pred penzijom, kada napunim 50 godina". Što pre krenemo sa štednjom, bićemo spremniji kad nas zadesi bilo koja situacija u životu. Treba štedeti za sve, nevažno kakav nam je porodični status, da li smo sami, imamo porodicu... nikad ne znamo kada će bilo koga od nas da zadesi situacija u kojoj nam treba novac."

Kada bi trebalo da počnemo sa štednjom?

"Današnji mladi roditelji bi trebalo da urade nešto što smo suprugi i ja uradili, deci smo otvorili štedne knjižice i napravili trajne naloge, da se svakog meseca po 50 evra skida sa našeg računa i prebacuje njima na knjižicu.

Uz sve što su dobijali za rođendane biće to jedna ozbiljna suma i za njihovo školovanje kada napune 18 godina. Ponoviću opet važnost edukacije, jer oni na taj način vrlo brzo shvate da mogu da odvajaju neku minimalnu sumu novca, dođu i do učešća za stan i do putovanja, auta... oni tada već imaju nekakvu osnovu."

Saveti za štednju u teškim ekonomskim vremenima?

"Ako su prihodi manji, logično je da ne možemo izdvojiti puno da štedimo kada su nestabilna vremena. To smo imali tokom korone, kada su u nekom trenutku ljudi gubili poslove, krenula je inflacija... To su krizna vremena kad je jako teško bilo štedeti, cene divljaju, inflacija raste, a novac gubi svoju vrednost. Da ne bismo dolazili u te situacije upravo kada dođe kriza, treba imati nekakve fondove. U kriznim situacijama teško je disciplinovati sebe kada ste na nivou toga da treba da preživite mesec i prehranite porodicu, imate za osnovne životne potrebe i da nešto ostane."

Koju vrstu štednje odabrati?

"Ti proizvodi u bankama su slični, bilo da pričamo o fiksnoj ili variabilnoj kamatnoj stopi, važno je samo da svako od nas zna šta želi od štednje. Primera radi, kada klijent ode u banku i želi da uloži 20.000 evra, bitno je da čuje u odnosu na kamatne stope koliko će biti prinos nakon 12 meseci.

Kada se dobije plan otplate, gde se vidi ta efektivna kamatna stopa, bitno je da klijent razume oročenu štednju, pa onda tzv. fleksi štednju, rentnu šednju... To je nešto što objasni bankarski savetnik i razlika u vrstama štednje je vrlo jednostavna u odnosu na te tipove.

Oročena štednja je standardna štednja od koje svakog meseca podižete kamatu, što je dobar način da se popuni kućni budžet. Recimo, određeni iznos štednje (30-50.000 evra), stavljate na štednju. Imamo takozvanu fleksi štednju koja omogućava fleksibilnost da na određeni rok na koji smo položili taj novac, fleksibilni smo da u toku ročenja podižemo tu štednju.

Pomenula sam dečiju štednju, gde se ulaže od rođenja deteta pa do punoletstva. Do 18. rođendana vlasnik je roditelj ili staratelj, nakon čega dete raspolaže tim sredstvima.

Postoji i tzv. avista štednja, bez oročenja, koja je dostupna u svakom trenutku gde može da se podigne novac. Banke danas imaju svoje aplikacije, gde, kada legne zarada na tekući račun, može se elektronski prebaciti 30, 50, 100, 200 evra mesečno na tu avista štednju.
Kada nam zatreba novac, za pet minuta sa te štednje možemo da prodamo devize ili dinare na tekući račun ili odemo u banku i podignemo na bankomatu za 10 minuta."

U kojoj valuti štedeti?

"Definitivno u dinarima, imamo stabilnu valutu, najpovoljnije kamate, a na štednju u dinarima se ne plaća porez na kapitalnu dobit, dok se na ostale valute plaća porez od 15 posto, što znači da vam je samim tim i prinos manji.

Do pre par godina, evro je bila dominantna valuta štednje i naši građani su bili vezani za evro u smislu da im on daje neku stabilnost. To danas više nije slučaj, situacija se drastično menja, jer dinar jača. Studije, ne samo Centralne banke Srbije već i stručnjaka, govore da je poslednjih šest ili sedam godina apsolutno isplativije štediti u dinarima.

Ako je neko položio pre četiri godine 100.000 u evrima, danas bi imao zaradu od 5.000 evra, a da je položio 100.000 evra u dinarima, prinos bi bio preko 20.000 evra. Znači, četiri puta veća zarada.

Evro jeste valuta koja tradicionalno i danas u ukupnoj štednji građana u Srbiji zauzima i dalje najveći procenat. Međutim, mi ne znamo u kom pravcu će se kretati priča sa evrom, kako će se izgledati evrozona, kako će se kretati kurs, da li će evro kao valuta jačati ili ne.

Na kraju da pomenemo dolar, koji je sad u centru pažnje, on u nekoj ukupnoj štednji u Srbiji zauzima manje od par procenata i imao je svoje skokove i padove. Od momenta pandemije valuta koja se pojavljuje je kineski juan, kojim dosta zemalja u svetu trguje."

Saveti za štednju na duže staze?

"Štednja u bankama je dobra i sigurna investicija na neki kraći period, rokovi se kreću uglavnom na 36 meseci. Dobra je za početak, sigurna investicija i siguran prinos. Međutim, ako pričamo o dužim rokovima, novac ne treba da stoji. Postoji dosta vidova investiranja u različite investicione fondove. Postoji investiranje u zlato, tzv. investiciono zlato, potom u Bitcoin, imamo ulaganja i u digitalnu imovinu...

Još od prethodne svetske ekonomske krize imamo porast poverenja u investicione fondove, gde klijent za novac kupuje određeni broj investicionih jedinica. Portfolio menadžeri potom taj novac ulažu dalje i ostvaraju se razne vrste investiranja od kojih imamo nekakav prinos. Taj prinos ide 10 do 20 posto, u zavisnosti od godine i samog investicionog fonda i vrste.

Investiciono zlato je uvek dobar vid investicije i štednje i istorijski posmatreno zlato je raslo i raste nekih 10 posto. Sa nekim periodima je bilo situacija da su cene zlata padale, ali niko nije bio na gubitku.

Naš narod voli da investira takođe u nekretnine. Prinos na ulaganje u nekretnine godišnje prosečno iznosi oko 4 posto. Nekretnina je kapital koji može eventualno da se proda, kada dođe do ovih nepredviđenih situacija u životu. Ne znamo do kada će to trajati, ali pokazalo se da i zemljište nudi odličnu zaradu.

Dobro je ulaganje i u digitalnu imovinu. Bitcoin je za ovih 15 godina imao rast preko 200 posto. Imao je i trenutke kada je padao i svako ko je bio strpljiv, čekao i znao da proceni, mogo je da zaradi ogromne sume novca.

Nismo pomenuli penzione fondove i osiguranje, životno osiguranje koji su takođe dobar vid ulaganja za svakoga ko ima svest u tome da treba da štedi za budućnost. Razlika između penzionog fonda i životnog osiguranja je što kod prvog imate punu slobodu da ne morate da plaćate 3-6 meseci, pa onda, recimo, dobijete neki honorar i položite veći iznos i to se vremenom akumulira. Kod osiguranja se u startu položi neka suma i mora da se dodaje u nekim intervalima da bi to osiguranje dalo na kraju isto očekivanu isplatu nakon 20 godina, koliko su obično rokovi."

Šta je smart metoda?

"Konsultanski termin koji se može iskoristiti u mnogim oblastima. Metoda koja nam kaže da bilo koji cilj, u ovom slučaju naš finansijski, treba da postavimo na način da bude pametan, racionalan, merljiv, određen u tačnom vremenskom intervalu i nešto što možemo da ispratimo.

Kako to izgleda na konkretnom primeru? Ukoliko želimo da idemo na zimovanje krajem sledeće godine, nećemo reći "sledeće godine ćemo da štedimo" nego ako znamo da nam za zimovanje treba 4.000 evra minimum, znamo koliko treba da odvojimo na mesečnom nivou. To ćemo podeliti sa brojem meseci do decembra npr. i meriti svaki mesec koliko se približavamo cilju.

Drugi primer je skupljanje kapare za stan. Cilj je da se u periodu od dve godine skupi 20.000 evra. Odredili smo cilj, potom se treba opredeliti koliko novca je merljivo da za dve godine imamo 20.000 evra na računu. To je teško, ali nije nemoguće."

Koliko je Nedelja štednje korisna?

"Nedelju štednje obeležavaju sve banke i globalno, ne samo u Srbiji. Okvirno ću reći koliko su se kretale kamate, pa samim tim i potvrditi da je najbolje štedeti u dinarima. Za dinare su kamate bile između 4,2 i 5 posto na rok od 12 meseci. Što se tiče evra, kamate su bile negde od 2,4 do 3 posto. Što se tiče dolara, on je bio isto tu negde između 2 i 4 posto i ostale valute, najviše švajcarski franci, australijski dolar i ostale valute koje čine manje od 2 posto ukupno štednjih građana, one su daleko ispod 2 posto. Znači nije mit, to jeste dobar trenutak da svi koji žele da ulažu novac u banku to i učine. Samo za prvih devet meseci štednja u dinarima zabeležila je porast preko milijardu, izraženo u dinarima.

Postoji i tzv. štednja po viđenju, korisna za početke. Tu krenemo od pitanja koliki su nam troškovi mesečno, izdvajamo bilo putem digitalnih aplikacija, bilo da odemo do banke i svakog meseca i položimo neki manji iznos. Štednje po viđenju je odlična jer nam je dostupna u svakom trenutku."

Kako odabrati pravu banku za štednju?

"Danas banke imaju svoje sajtove na kojima možemo vrlo lako da se informišemo. Svaki taj sajt ima sekciju koja se zove "štednja", gde se vide svi detalji - kolike su kamatne stope i taj takozvani reprezentativni primer, gde vidimo kolika je nominala, efektivna kamatna stopa, koliko dobijemo štednjom, potom imamo kalkulatore gde se ukuca iznos i on povuče stopu koja trenutno važi. 

Jako je bitno poverenje u finansijsku instituciju. Zatim, vidovi štednje o kojima smo pričali. Neke banke imaju više proizvoda, neke manje. Neophodno je raspitati se o načinima razoročenja. Praksa je pokazala da klijenti često, kada im treba novac, dođu do toga da budu nezadovoljni jer im nisu objasnili detalje razoročenja. Sve se to razlikuje od banke do banke, na kraju krajeva i preporuka kao živa reč je dragocena."

Šta se dešava u slučaju gubitka posla ili bolesti?

"Moj savet je da svako od nas treba da uštedi toliko da ima u svom crnom fondu, na avista štednji ili gde god, određenu sumu novca i da svako od nas treba da zna koliki su otprilike mesečni troškovi, nešto bez čega se ne može.

Mislim da svako od nas može da se snađe unutar šest meseci, da pronađe drugi posao, nađe način da dođe do pozajmice od banke, prijatelja... Šest meseci je neki period za koji svako od nas jednostavno mora da bude spreman i da u svakom trenutku ima novac koji pokriva bar taj vremenski period."

Šta oblikuje kamatnu stopu?

"Visinu kamatne stope opredeljuje, u najvećoj meri, Centralna banka svake države, a glavni faktor je referentna kamatna stopa. U odnosu na nju, stopu inflacije i druge brojne indikatore negde se formira prosečna kamatna stopa.

Onda ona dalje opredeljuje cenu tih, kako ih mi zovemo, pasivnih kamatnih stopa, to su kamate na štednju i sa druge strane one dalje opredeljuju cenu aktivnih kamatnih stopa, to su kamatne stope na kredite."

Kako da finansijski opismenimo građane?

"Pomenula sam edukaciju, radionice, predavanja kojim možemo da poboljšavamo finansijsku pismenost, potom kroz podkaste i emisije treba da pričamo o ovome što više i da bi što širem krugu objasnili važnost i značaj štednje, investiranja i pravilnog upravljanja dostupnim novcem.

Citirala bih jednog finansijskog stručnjaka, da stvarni uspeh u životu dolazi iz discipline i delovanja. Ovo ne samo da može da se primeni na štednju i na investiranje, nego na bilo koji aspekt u životu."

(Mondo.rs)