Poručivanje preko raznih aplikacija za kupovinu sve je popularnije kako u Srbiji, tako i u svetu. Nove metode kupovine u samo nekoliko klikova probudile su "kupoholičare" u nama, posebno sa ekspanzijom aplikacija koje nude vrlo pristupačnu robu. Ali, da li znamo na šta smo sve pristali kada kliknemo "Dodaj u korpu", koje zamke mogu da nas čekaju na putu od te digitalne korpe do isporučenog paketa, da li je pametno koristiti namensku karticu za takve kupovine? Kako carina posmatra naš paket, i šta radimo ako nam je stigla pogrešna ili oštećena roba?
Pitanja online kupaca su sve brojnija, a mi smo odgovore potražili od Nevene Praizović, Head of Legal u kompaniji Ananas E-commerce. Pogledajte novu epizodu MONDO podkasta "Keš ekspert" u kom Jelena Gavrilović traži odgovore na sva pitanja o online kupovini!
Kao prosečni kupci, želimo da ostvarimo kupovinu u par klikova i često nemamo ni vremena, ni interesovanja da čitamo šta tu sve piše. Naručivanje robe putem interneta je zaključenje ugovora na daljinu, objasnila je Nevena Praizović, i dajemo saglasnost i svoje podatke određenoj platformi. Kako, za početak, da znamo da je ta platforma "prava"?
"Prosečan kupac neće biti IT stručnjak, ali stiče iskustvo i ume da razlikuje prodajni sajt od prevare. Da li u nazivu domena postoji nešto čudno? Postoji li eTrustMark, oznaka poverenja? Čitaju se recenzije drugih kupaca, istorija prodavaca, upoređujemo iskustva svojih poznanika... Nije ideja da se zalećemo, već da budemo dovoljno obazrivi. Ako je u pitanju domaći prodavac, dva klika na sajtu APR-a pokazaće da li je to zaista trgovac ili nije. Ako taj sajt sarađuje i sa nekom bankom, one ne bi stupile u saradnju sa nekim ko je fizičko lice i, na primer, prodaje na crno", objasnila je Nevena Praizović.
Proverili smo platformu, odabrali artikal, i došao je trenutak da ukucamo podatke sa kartice. Da li koristimo svoju "običnu" karticu, ili je poželjno imati neku prepaid koju ćemo upotrebljavati samo za online shopping?
"Ukoliko kupujemo na bezbednom internet mestu, sasvim je u redu da koristimo i svoju regularnu karticu. Za one koji se plaše i imaju još uvek neki strah, najsigurnije je da prvi put svoju regularnu platnu karticu iskoriste na nekom sajtu kod nekog trgovca kod kojeg inače kupuju. A ako govorimo o stranim sajtovima, potpuno je legitimno da se koristi ta virtuelna kartica, na koju ćemo prebaciti onoliko sredstava koliko nam treba za tu kupovinu. Šta to znači? Pokušavamo da limitiramo eventualnu štetu, ako se plašimo neke zloupotrebe, i na taj način ograničavamo tu štetu koja bi nam se eventualno desila."
Mnogi koji kupuju sa stranih platformi ponekad nemaju jasnu sliku o ukupnom trošku i carini. Često čujemo da paket jeftiniji od 50 evra ne ulazi u proces carine, ali da li je to tačno?
"Ako poručimo džemper od 47 evra, na taj džemper ne plaća se carina, ali se plaća PDV. Ako poručimo haljinu od 80 evra, na nju se plaćaju i PDV, i carina. Kada se cena, koja je prešla 50 evra, uveća sa carinom, to je stopa od 10%, na to se još obračunava i PDV. I to su neki troškovi koje mi snosimo kao kupci ukoliko se opredelimo da poručimo robu iz inostranstva."
Šta se događa sa paketima koje nam neko šalje?
"Stvar je drugačija ukoliko nam pošiljku šalje neki rođak iz inostranstva, ako imamo neku familiju koja živi, recimo, u Nemačkoj, i šalju nam paket, onda je taj limit 70 evra na koji se ne plaća carina."
Šta se dešava kada naš paket stigne na carinu?
"U praksi se dešava da može carinik da posumnja da li je ta vrednost robe realna, recimo ako velike platforme u inostranstvu nude izuzetno povoljne cene na sniženjima i rasprodajama. Carinik ima diskreciono pravo da posumnja u vrednost i cenu, i da smatra da prelazi taj limit, te se može desiti da ipak platimo carinu zato što je vrednost te pošiljke procenjena kao veća od 50 evra. To je nešto što se dešava u praksi, ne stalno, ali ima takvih primera."
A kako se tretira naš paket sa gomilom sitnica koje pojedinačno imaju malu vrednost?
"Ako poručimo, recimo, pet stvari koje koštaju po 15 evra, ukoliko stižu odvojeno nećemo platiti carinu. Ali ako se sve to spakuje u jednu pošiljku, definitivno prelazimo prag."
Ima li razlike u proceduri u zavisnosti od zemlje iz koje naručujemo?
"Carinske procedure su potpuno iste za nas u Srbiji. Ako posmatramo druge vrste propisa, postoje i provere bezbednosti i ispravnosti proizvoda, mere kontrole koje su strožije u Evropskoj uniji. I Srbija je implementirala u svoje zakonodavstvo te standarde koji postoje u EU, tako da može da bude razlike ukoliko se opredelimo da li ćemo neki uređaj da naručimo iz Kine, koji može da bude neispravan ili nebezbedan, ili ćemo ga naručiti sa nekog sajta u Evropskoj uniji, i onda takvih nekih negativnih iskustava ne bi trebalo da bude."
Da li je tačno da je EU ukinula oslobođenje od carine za male pakete do 150 evra i uvela paušalne takse?
"Jeste, to je neka poslednja vest koja je atraktivna u oblasti te prekogranične trgovine. Paketi koji stižu iz trećih zemalja van tržišta Evropske unije, i kada ulaze na tlo EU, naplaćuje se ta, da kažemo, dodatna carina od tri evra. Tako da je to nešto što otežava ulazak te robe sa jeftinih kineskih aplikacija u Evropsku uniju, a to na neki način utiče i na nas, jer ta roba, ako ne može da uđe u EU ili otežano ulazi, ona traži svoj put, i najčešće to bude i region, zemlje Zapadnog Balkana i Srbija, pa možemo i očekivati i priliv takve robe na teritoriju naše zemlje."
Šta se dešava, i koja pravila važe, za slučaj da poručimo original, a dobijemo kopiju nekog brenda?
"Najpre, nama je sasvim jasno da proizvod nekog brenda, ekskluzivnog, svetski poznatog, ne može da se prodaje po vrlo niskoj ceni. Ako se opredelite za takvu kupovinu, možete očekivati da vam stigne nešto što je 'fejk'. Može da se desi i da vam ne stigne proizvod, jer će carina primetiti da je krivotvoren."
"Ako nam proizvod ne stigne, obraćamo se prodavcu, tamo gde smo ostavili novac. Zahtevamo da se ili pronađe pošiljka, ili se novac refundira. Mi kao kupac nismo u obavezi da budemo policija i sprovodimo mini-istragu."
A šta se dešava ako smo nezadovoljni proizvodom, nije odgovarajuće veličine, oštećen je...
"Ako govorimo o nezadovoljstvu dobijenim, to se zove pravo na odustanak od kupovine. Naručimo i - jednostavno nam se ne dopada. Ne moramo ni da obrazložimo zašto želimo da vratimo. Srbija je svoje zakonodavstvo poravnala sa EU, tako da i kod nas, i u EU važi rok od 14 dana. Temu, recimo, daje pravo na 90 dana. Na sajtu gde kupujemo primenjuje se pravo zemlje prodavca koji na toj platformi prodaje. Kineski sajt, pravo Kine. Ne možemo da očekujemo da se primenjuje srpsko pravo, samo zato što smo mi kao kupac iz Srbije."
Koja su naša prava u tom slučaju?
"Trebalo bi da dobijemo novac nazad, na isti način kako smo obavili prvobitno plaćanje. Nije u redu nuditi vaučere i kredite umesto novca, mada vi možete da ih odaberete, ako želite, ali treba da vam se vrati novac."
"Mi kao kupci, ipak, ne možemo da imamo samo prava, imamo i neke obaveze. Ako je neko spakovao i poslao nama proizvod, povratna dostava u slučaju odustajanja je naša zakonska obaveza", zaključila je Nevena Praizović.
BONUS VIDEO: MONDO podkast "Keš ekspert" sa Jovanom Carevićem, CEO Ananas e-commerce.
(MONDO)
