Rast dinara započet ove sedmice verovatno je privremenog karaktera, a do kraja godine može se očekivati njegovo postepeno slabljenje, jer snaga srpske ekonomije nije na potrebnom nivou da bi dugoročni uspon domaće valute mogla da podrži, ocenili su danas za Tanjug ekonomski stručnjaci.

Dinar je u poslednja dva dana zaustavio svoj pad i ojačao sa 117,69 dinara za evro na 116,64, odnosno za 0,89 odsto. Od početka godine domaća valuta izgubila je 9,6 odsto vrednosti a deviznereze4rve su u aprilu bile manje za 1,67 milijardi evra nego u decembru.

Profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris ipak smatra da ne treba očekivati dugoročno jačanje dinara, već postepeno slabljenje domaće novačne jednice, u periodu do kraja ove godine, piše "Politika".

Ekonomista Ljubomir Madžar je podsetio da već 10 godina imamo neodrživu situaciju - jaka valuta a slaba ekonomija, naročito izvozna, tako da precenjenost dinara ne može da se održi na duži rok i njegova depresijacija je neminovnost, samo se postavlja pitanje tempa.

"Nije dobro da NBS proda tolike devize, odgađajući neminovnost" kazao je Madžar, dodajući da je na rast dinara, pored intervencija NBS uticala donekle i isplata stare devizne štednje, jer narod nema novca pa prodaje devize, ali jačanje dinara nikako neće biti dugoročna tendencija."

Dinar je samo od početka ogdine izgubio na vrednosti gotovo deset odsto ali ne toliko zbog izlaska deviza iz zemlje koliko zbog manjeg priliva evra u finansijski sistem.

Veći iznosi koji su napustili sistem je 380 miliona evra na ime isplate akcija kupljenih od grčkog OTE u Telekomu Srbije, kao i kad je država kupovala i za isplatu stare deviznu štednju u vrednosti 230 miliona evra.

Ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije kaže da su evri otišli na plaćanje većih kamata - 219 miliona evra za prva tri meseca u odnosu na 166 miliona evra u odnosu na isti period prošle godine.

Imali smo odliv stranih direktnih investicija od 372 miliona evra, a prošle godine priliv je iznosio 307 miliona evra. Po osnovu portfolio investicija stiglo je samo 76, a lane u ovo doba 520 miliona evra. Dodatno, količina obveznica kod investitora se smanjila, što znači da su i oni diktirali tražnju za devizama – kategoričan je Nikolić.

"Problem sa kursom nije nastao zbog bilo kakve veće tražnje za devizama, jer ona je uobičajena, već zbog poremećaja na strani ponude. Nema investicija, nema velikih privatizacija. Povećava se spoljnotrgovinski deficit, mada taj poremećaj nije toliki da objasni valutnu krizu – kaže Nikolić.

Najveći udar na kurs stigao je zbog pražnjenja repo stoka Narodne banke (količina hartija od vrednosti koje se nalaze kod kupaca).

Kod kupaca državnih hartija je početkom marta bilo 133 milijarde dinara a kada je došlo vreme da se hartije naplate repo stok je u međuvremenu ispražnjen na svega 50 milijardi dinara.

To se desilo jer investitori (banke, penzijski i investicioni fondovi...) smatraju da je kamata od 9,5 odsto, koju centralna banka plaća na te hartije premala.

Svi ti dinari su "prešli" u evre i to je podiglo kurs. Sada se najavljuje da će NBS podići referentnu kamatnu stopu i tako primamiti investitore da prodaju evre i ponovo ulože dinare u državne hartije.
Problem je što kada NBS podigne kamatu, dižu se i sve bankarske kamate u dinarima, pa generalno poskupljuje zaduživanje i to vodi daljem padu privredne aktivnosti.

Urednik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" Vladimir Vučković ističe da, uprkos trenutnom rastu domaće valute, postoji snažan pritisak na deviznom tržištu i nepoverenje u dinar, uz napomenu da te loše tendencije može da spreči "samo odgovoran okvir ekonomske politike".

"Zbog toga je bitno da imamo formiranje odgovorne vlade što pre i jednog ozbiljnog, odgovornog, okvira za ekonomsku politiku", rekao je on.

Ukoliko do toga ne dođe "onda ćemo verovatno i dalje imati pritiske i kupovinu evra raspoloživim dinarima", upozorio je Vučković.

(MONDO)