Ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je u Briselu da će se tokom izgradnje "Južnog toka" zaposliti desetine hiljada ljudi, a Srbija se sprema da bude glavni centar za tranzit i skladištenje gasa i naftnih derivata u regionu.
"Kada kroz Južni tok krene prvi gas, a mi se nadamo da će se predviđeni rokovi poštovati, to će za Srbiju značiti očuvanje najmanje 3.300 radnih mesta u kompanijama koje gas koriste kao energent", naglasila je ministarka Mihajlović na ovom skupu, na kojem su učestvovali i čelnici ruske kompanije Gasprom koja gradi Južni tok, zvaničnici Evropske unije, funkcioneri ruske i bugarske vlade, kao i istraživači u nekim evropskim naučnim centrima.
Zorana Mihajlović je naglasila da će se izgradnjom ovog važnog gasovoda za dodatno snabdevanje velikog dela Evrope, u Srbiji očuvati radna mesta pre svega u kompanijama MSK Kikinda, Azotara Pančevo i HIP Petrohemija.
"Očekujemo da će biti završena i gasifikacija Srbije, kao i da će se krenuti u izgradnju kogenerativnih postrojenja na gas, što bi imalo veliki uticaj na povećanje energetske efikasnosti", rekla je ona.
Kako je dodala, "naš strateški pravac u energetskoj politici je da Srbija iskoristi svoj položaj i bude tranzitni koridor za struju, gas, tečni naftni gas, naftu i naftne derivate, kao i regionalni centar za skladištenje energije i energenata".
Zamenik predsednika Upravnog odbora Gasproma Aleksandar Medvedev je na ovom skupu koji je u Evropskom parlamentu organizovalo udruženje "Natural Gas Europe", predočio da će dotok gasa preko Južnog toka za Evropu značiti "fleksibilniji i stabilniji dotok" energije, na hiljade novih radnih mesta, kao i energetsku bezbednost i bolje očuvanje prirodne sredine.
Medvedev je na skupu precizirao da će izgradnja Južnog toka koštati oko 15 milijardi evra, od čega, kako je naglasio, ni jedan cent neće biti uzet od evropskih poreznih obveznika.
"Reč je o čisto privatnom i komercijalnom poduhvatu", poručio je on i ocenio da će izgradnja ovog gasovoda omogućiti fleksibilnije i bezbednije i čistije snabdevanje EU energijom.
"Proizvodnja i distribucija gasa se moraju razdvojiti, a nije dozvoljeno ni da jedna firma bude ekskluzivni snabdevač", rekao je Borhart.
Visoki funkcioner Gasproma Aleksandar Siromjatin je ukazao na činjenicu da će se rezerve gasa u Severnom moru polako iscrpsti, tako da će protok od 63 milijarde kubika gasa preko Južnog toka značiti bez sumnje bitno uvećanu energetsku bezbednost za Evropu.
Ministarka je navela da zemlje jugoistočne Evrope imaju energetski manjak, a očekuju rast potrošnje energije, pa zato planiraju da do 2021. godine obezbede porast energetskih kapaciteta od 64 odsto.
Ona je dodala da, pored investiranja u nove kapacitete zbog povećanja potrošnje, potrebne su i dodatne investicije, jer će jedan deo kapaciteta biti sklonjen sa mreže usled dotrajalosti i nepovoljnog uticaja na životnu sredinu, tako da je oslanjanje na prirodni gas jedna od pogodnosti za zemlje jugoistočne Evrope.
Izgradnja Južnog toka zemljama jugoistočne Evrope donosi energetsku bezbednost, kao i ekološku i ekonomsku bezbednost, zaključila je srpska ministarka energetike.
Upitana da prokomentariše reči Ditera Borharta da poslovanje Gasproma u nekim aspektima nije u skladu sa propisima EU, Mihajlović je rekla da je to stvar o koju Rusija i EU treba da rasprave među sobom.
"Energetski sporazum koji je potpisan sa Rusijom 2008. je drugačiji od sporazuma koje su potpisale zemlje članice EU, jer obuhvata i NIS i skladišta gasa", ukazala je ministarka i dodala da je reč o sporu između ruskog ministarstva energetike i nadležnog direktorata EK.
"Ne može se od male Srbije očekivati da revidira ugovore (sa Gaspromom) a da to ni jedna od drugih država, pa ni članica EU kao što je Bugarska, to nije uradila", istakla je ona, naglašavajući da bi revizija energetskog sporazuma značila pad srpske vlade.
Mihajlović je istakla da je njeno ministarstvo u potpunosti spremno za predstojeće pregovore o pridruživanju sa EU.
