Kako su danas objavile Uprava za javni dug Srbije (pri Ministarstvu finansija) i NBS, kao ključne razloge za ovakvu odluku Fič je naveo preveliki javni dug i preveliku izloženost evru, kao i neizvesnost kako će biti sproveden završetak restrukturiranja brojnih preduzeća u državnom vlasništvu.

"Kretanje javnog duga Srbije ostaje izazovno, pošto se očekuje da će dug porasti na oko 80 odsto BDP do 2016. godine, što je visoko iznad granice za rejting B minus od 45 odsto BDP", ocenila je agencija Fič.

Dodaje se i da su rizici refinansiranja duga ublaženi dogovorom sa MMF, ali da je za finasiranje javnog duga i dalje potreban veliki iznos od oko 5,8 milijardi evra u 2015. godini, što je više od 15 odsto BDP.

Kao rizik se navodi i to što je oko 80 odsto javnog duga Srbije u stranoj valuti, čime je Srbija izložena šokovima od kretanja kursa stranih valuta, ali visok nivo državnih depozita (oko osam odsto BDP) i deviznih rezervi (pokrivaju šest i po meseci uvoza) mogu da pruže kratkoročno obezbeđenje.

To su, uglavnom, razlozi zašto rejting nije vraćen na onaj pre januara pre prošle. Zašto je rejting potvrđen (odnosno nije dodatno smanjen) je čitav niza pozitivnih mera koje je učinila Vlada i NBS,

Fič navodi donošenje niza mera Vlade Srbije u drugoj polovini 2014. za smanjenje fiskalnog deficita, uključujući i budžet za 2015. godinu i postizanje dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Mere uključene u budžet Srbije za 2015. godinu uglavnom su na troškovnoj strani i mogle bi da donesu uštede od 400 miliona evra (oko 1,5 odsto BDP), uključujući i smanjenje plata u javnom sektoru za 10 odsto, smanjenje subvencija i penzija.

Vlasti u Srbiji očekuju i smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru i određena poboljšanja prihoda budžeta, navode analitičari Fiča i dodaju da je namera Vlade da se deficit budžeta opšte države smanji sa oko osam odsto BDP u 104. na ispod šest odsto BDP u 2015 i ispod četiri odsto BDP u 2017. godini.

Plaćanje aktiviranih garancija na kredite državnih preduzeća imaju značajan uticaj na budžetski deficit Srbije i do sad su bili "ispod crte" u budžetu. Ti troškovi predstavljaju oko 1,8 odsto BDP Srbije u 2014. i planirano je da u 2015. padnu na 0,8 odsto BDP, navodi Fič.

Dodaje se i da se u 2015. očekuje završetak restrukturiranja brojnih preduzeća u državnom vlasništvu uz pomoć Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija, navodi Fič, ali dodaje da ostaje rizik u kojoj meri će biti primenjen taj plan.

Završetak procesa restrukturiranja zahtevaće isplatu otpremina radnicima koji ostanu bez posla, za koje je već određen iznos u budžetu za 2015. godinu.

Rejting agencija navodi i da su Srbija i MMF u novembru 2014. postigli dogovor o trogodišnjem aranžmanu iz predostrožnosti vrednom oko milijardu dolara, koji oslikava snažne fiskalne mere Vlade.

Fič navodi da je za 2014. projektovan deficit tekućeg plaćanja od oko 6,5 odsto BDP, što delom oslikava i troškove obnove od majskih poplava, što je dovelo do povećanje uvoza.

Izvoz automobila mogao bi dodatno da se smanji u 2015, ocenjuje Fič, ali će pad u domaćoj tražnji ograničiti rast uvoza i dovesti do postepenog pada deficita tekućeg plaćanja.

Fič navodi da se u 2015. godini očekuje pad BDP Srbije od 0,6 odsto, nakon procenjenog pada od dva odsto u 2014. godini.

Vladine mere štednje smanjiće domaću tražnju, tako da se ne može očekivati zančajan rast aktivnosti u skorijem periodu, ocenio je Fič, ali je dodao da bi pokretanje proizvodnje u preduzećima pogođenim poplavama moglo da dovede do rasta.

Fič navodi i da je Vlada Srije uspešno realizovala nekoliko strukturnih reformi koje se odnose na zakone o radu, poresku administraciju, stečaj, privatizaciju i penzije, koji bi mogli da podrže rast BDP u srednjem roku.

Otkazivanje projekta gasovoda Južni tok skromno će uticati na srednjoročne investicione planove, dodaje se.

Zadržavanje kreditnog rejtinga Srbije na B plus podržano je nivoom BDP po stanovniku koji je iznad B i BB nivoa, nivoom razvoja i uslovima za poslovanje približnim drugim zemljama sličnog rejtinga i odlukom EU da otvori pregovore o pridruživanju sa Srbijom.

Agencija Fič je prošle godine u janura snizila rejting Srbije za jedan stepen, sa BB minus na B plus.