Banka procenjuje da će se usled korona krize bruto domaći proizvod Srbije smanjiti za 3,5 posto ove godine, nakon čega će se 2021. zemlja snažno oporaviti s rastom od 6,0 procenata, navodi se u saopštenju EBRD-a.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je tokom vanrednog stanja rekao da bi Srbija, da nije izbila epidemija korona virusa, imala najbržu rastuću ekonomiju ne samo u ovom delu Evrope.
"Imaćemo samo jednog konkurenta iz centralne Evrope. Srbija sa najvišim ekonomskim rastom i to će da bude dve-tri godine, a ne samo jednu. Imaćemo stopu od 5,1 ili 5,2", jedna je od izjava Vučića tokom prethodnog perioda.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uradila je procenu stanja ekonomija evrkoskih zemalja, uključujući region Zapadnog Balkana i predviđa da će privrede u regionima u kojima je ona aktivna zabeležiti u proseku pad od 3,5 posto 2020. zbog ekonomskog uticaja pandemije Kovid-19, kao i da će naredne godine imati rast od 4,1 odsto.
Očekuje se da će na Zapadnom Balkanu, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Srbija trpeti posledice poremećaja globalnih lanaca snabdevanja, zbog svojih snažnih proizvodnih baza, navodi se u novom izdanju Regionalnih ekonomskih perspektiva EBRD-a. Pandemija je, kako se navodi, "poremetila međunarodnu trgovinu i primorala nekoliko velikih proizvođača u Srbiji na privremenu obustavu proizvodnje".
Oporavak će, dodaje EBRD, zavisiti od postepenog popuštanja domaćih mera za suzbijanje virusa i vraćanja poslovnih aktivnosti u normalu tokom druge polovine godine.
VUČIĆ O EKONOMSKOM RASTU SRBIJE
VUČIĆ O PROGNOZI MMF-A I EKONOMSKOM STANJU
Ekonomije Albanije i Crne Gore će biti pogođene zbog velikog oslanjanje na turizam, dok će se na privredu Kosova, i još neke ekonomije u regionu, odraziti pad doznaka iz inostranstva koji će srezati domaću tražnju.
EBRD prognozira i Turskoj ove godine pad BDP-a od 3,5 procenata, nakon čega će uslediti rast do 6,0 odsto 2021.
U izveštaju se upozorava da su ove projekcije podložne promenama zbog do sada "nezabeleženih neizvesnosti".
"Ako mere socijalnog distanciranja ostanu na snazi mnogo duže nego što se predviđalo, recesija bi mogla da bude mnogo dublja, pri čemu nivoi BDP-a po stanovniku iz 2019. godine neće biti dostignuti godinama", piše u dokumentu.
Takođe se konstatuje da su u svim regionima EBRD-a mere vlada za suzbijanje korona virusa uticale na pad domaće ponude i tražnje, i da ekonomije trpe zbog eksternih šokova, poput naglog pada cena robe koji pritiska izvoznike, poremećaja globalnih lanaca vrednosti, kolapsa turizma i pada doznaka.
Glavni ekonomistkinja EBRD-a, Beata Javorčik, smatra da je, kako svet bude izlazio iz krize, od presudne važnosti da se zemlje regiona usredsrede na buduću saradnju i jačanje ekonomske otpornosti.
"Kriza je bila ogroman udarac, a izlazak iz nje će biti jednako izazovan. Ovo nije vreme za ekonomski nacionalizam i protekcionizam, već vreme za oblikovanje bolje budućnost kroz međunarodnu predanost slobodnoj trgovini, ublažavanju klimatskih promena i ekonomskoj saradnji", rekla je ona.