Razlika između oglašene i prodajne cene veća je kod stanova u staroj gradnji, dok u novogradnji nema velikog odstupanja od oglašene cene.
Razlika između oglašenih i prodajnih cena u novim zgradama svega 200 evra - oglašavaju se za oko 2.180 evra, a prodaju za oko 1.980 evra, dok je ta razlika mnogo veća kada je u pitanju prodaja stanova u staroj gradnji. Vlasnici stanova u staroj gradnji traže oko 2.100 evra, ali ga u proseku prodaju po ceni od oko 1.450 evra, odnosno za 650 evra manje, pokazuju podaci specijalizovanih portala koji se bave oglašavanjem nekretnina.
U Novom Sadu je prosečna cena kvadrata stare gradnje u oglasima oko 1.700 evra, a prodaju se za oko 1.255 evra, dok u novogradnji investitori traže u proseku 1.850 evra, ali dobiju oko 1.350 evra. Prema podacima portala 4zida, u Kragujevcu su vlasnici spremni da spuste cenu oko 225 evra, jer je oglašena cena kvadrata oko 995, a prodajna oko 770 evra. Investitori pokušavaju da dobiju 1.450, ali kvadrat u proseku prodaju za oko 1.000 evra.
U Nišu se stara gradnja oglašava za oko 1.200 evra, a prodaje se za oko 830 evra, dok su novi stanovi u oglasima skuplji i do 1.000 evra u odnosu na cenu koju postignu realizacijom kupovine. Investitori žele da ih prodaju za oko 1.830 evra, a za njih uspeju u proseku da dobiju nešto više od 900.
"Razlika prosečnih oglašavanih i prosečnih kupoprodajnih cena nam govori koliko su prodavci spremni, kada dođe do finalnih dogovora, da spuste cenu svoje nekretnine u odnosu na ono što su naveli u oglasu. Retki su oglasi u kojima piše da je cena fiksna i u kojima vlasnik navodi da nema mesta korekciji cene. Većina vlasnika postavlja višu cenu u oglasima upravo da bi sebi ostavili mesta za pregovore, a u zavisnosti od uslova kupovine spremni su da manje ili više spuste cenu", objašnjava Jasmina Gavrilov Dražić, sa portala 4zida.
Ona napominje da se najčešće dešava da onaj ko isplaćuje nekretninu odmah, i plaća u gotovini dobije dodatni popust.
U većini beogradskih opština razlika između prosečne oglašavane i prodajne cene stanova u starogradnji je oko 20 odsto, ali ima opština gde je i značajno viša, kao što je Savski venac gde su u ponudi stanovi skuplji i do 40 odsto u odnosu na cenu po kojoj se prodaju.
Gavrilov Dražić kaže da to može biti pokazatelj da su vlasnici starogradnje, zbog visokih cena novogradnje na ovoj opštini podigli cenu svojih nekretnina u oglasima, ali da u praksi ipak ne mogu svoje stanove da prodaju po toj ceni. Kvadrat u starogradnji na Savskom vencu vlasnici traže u proseku skoro 3.000 evra, ali podaci RGZ pokazuju da mogu da ih prodaju u proseku za oko 1.800 evra.
Na to ukazuje i agent za nekretnine Kaća Lazarević, i ističe da starogradnja po cenama ne može da se izjednači sa novogradnjom, a da se to kod nas na pojedinim traženim lokacijama dešava.
"Mora da se napravi razlika - kakav je kvalitet gradnje, struktura stana, da li ima lift i garažu. Prodavci uopšte ne prave kalkulaciju na osnovu tih parametara, već samo "nalepe" neku cenu koja je najčešće daleko od realnosti. Za 125 kvadrata na Terazijama čovek traži pola miliona evra, a stan je u takvom stanju da može bager da dođe sve da sruši i da ga ponovo napravi. Jednostavno toliko ne vredi", kaže Lazarević.
Ona napominje da je poslednjih mesec dana slabije interesovanje za kupovinu nekretnina, ali da vlasnici i dalje u oglasima dižu cene kvadrata.
"U ponudi ima mnogo nerealnih cena, a čak se desilo da čovek čiji stan stoji dve godine u oglasima, sada dodatno podiže cenu iako ni po toj koja je bila oglašena nije mogao da ga proda. Kod nas se sve poremetilo i došli smo u situaciju da se plaća lokacija, pa da i za stare stanove traže visoke cene kao i za nove", priča Katarina Lazarević.
U agencijama za nekretnine očekuju da će tržište reagovati i na rast euribora i povećanje referentne kamatne stope koje je najavila Evropska centralna banka, a koja bi mogla da poskupi i stambene kredite.
(MONDO/Euronews)