Rezolucija o u Srebrenici izglasana je 23. maja, ali bez većine članica Ujedinjenih nacija
Dan nakon glasanja u Ujedinjenim nacijama gde je usvojen nacrt Rezolucije o genocidu u Srebrenici, podeljena su tumačenja da li (ni)smo odneli Pirovu ili moralnu pobedu. Rezolucija je usvojena sa 84 glasa "za", devetnaest država je bilo protiv, dok je 68 članica ostalo uzdržano i taj rezultat stručna i ostala javnost, od juče, različito tumači.
Različito se tumači i sam tekst nacrta Rezolucije, ko je "optužen", ko može (i može li uopšte) da odgovara gotovo 30 godina kasnije, ali i koliko će ovo uticati na međususedske odnose i spoljnu politiku naše zemlje, imajući u vidu da je sa mnogim državama koje su glasale "za" do sada imala dobre diplomatske odnose.
"Ima jedna mala zemlja sa Balkana koja će glasati protiv ove rezolucije, jer će ona otvoriti Pandorinu kutiju, i vi ćete morati da odgovorite na desetine optužbi za genocid. Ovde se ne radi o pomirenju, nije reč o sećanjima, već o nečemu što će da otvori nove rane, ne samo u našem regionu već i u ovoj sali", rekao je Aleksandar Vučić.
Ishod glasanja on je ocenio kao svojevrsnu diplomatsku pobedu Srbije jer "ovoliko podrške Amerikanci ili Rusi ne mogu da dobiju na mnoge teme", predsednica Narodne skupštine je rekla da "nisu dozvolili da se stigmatizuje naš narod", dok je deo analitičara smatrao da je "sam tekst Rezolucije javnosti pogrešno interpretiran", te da je sve bilo "bildovanje patriotizma" - posle sednice čuli smo različite poruke i analize.
"Imate bar tri zemlje koje su bile naterane da budu kosponzori, a na kraju su bile uzdržane... Ovo se prvi put dogodilo da nije jednoglasno doneta rezolucija. Značajno je da je bilo 84 prema 107, jer 20 njih koji je reklo zašto napuštaju salu. 107 zemalja nije želeo da se saglasi sa njihovom Rezolucijom. Da ne govorim kako je došlo do 84, da nije bilo pritisaka 60 ne bi glasalo za", objasnio je Vučić.
Ako je i bilo sumnje u jasnu podelu na političkoj svetskoj sceni, juče je razbijena, smatraju stručnjaci i poznavaoci političkih prilika u regionu. Činjenica da rezolucija, koja poput ove ima globalni značaj, nije imala koncenzus i nije izglasana jednoglasno, predstavlja presedan.
Sa tom tvrdnjom poklopio se i stav ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, koji izglasanu Rezoluciju vidi kao "diplomatsku pobedu Srbije", imajući u vidu da "nisu uspeli da dobiju ubedljivu većinu, uprkos svim višemesečnim pritiscima i lobiranju", o čemu svedoči i činjenica da je Grčka, na koju je nesumnjivo vršen pritisak da glasa za, bila uzdržana.
"Činjenica da 2/3 čovečanstva nije glasalo za Rezoluciju predstavlja ogroman uspeh Srbije i njenog angažovanja što je uticala na to, kao i toga što je postigla da veći deo sveta uvažava naše argumente i smatra da nije potrebna politizacija genocida", izjavio je za MONDO analitičar Zoran Milivojević i dodao da je snažnom politikom obezbeđena podrška za nacionalne principe.
Nasuprot "istorijskoj diplomatskoj pobedi", deo javnosti smatra da je cela priča oko Rezolucije interpretirana na pogrešan način jer nije usmerena protiv celog naroda već je reč o individualnoj krivici, onih koji su tada donosili političke odluke.
"To se u tekstu Rezolucije eksplicitno i tvrdi. Ne spominje se narod Srbije, ni narod Republike Srpske već isključivo žrtve Srebrenice. To je na neki način pranja biografije ljudi koji su u to vreme donosili političke odluke i davali podršku vojsci RS. Njihovo "nečinjenje" je dovelo do toga da se ne spreči ono što se dešavalo u Srebrenici", za naš portal rekao je Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.
U prilog tome ide i podsećanje na odluku Međunarodnog suda pravde u Hagu, koji je 2007. godine doneo odluku po tužbi koju je BiH podnela protiv SRJ da "Srbija nije planirala, podstrekavala, niti je bila saučesnik u zločinu koji se desio u Srebrenici u julu 1995. godine".
Srbija je, međutim, odgovorna, jer nije sprečila da se zločin desi, a prekršila je Konvenciju o genocidu i time što nije isporučila Haškom tribunalu generala Ratka Mladića, koji se smatra najodgovornijim za ovo delo.
Koje su moguće posledice?
Da je Rezolucija sastavljena i plasirana na ovaj način "iznova pali jedva umirenu vatru u regionu" postalo je jasno već posle prvih vesti o tome da će se naći na dnevnom redu u UN, kao i da dodatno potkopava odnose unutar BiH, ali i stvara moguća nova žarišta na globalnom nivou.
Diplomata Milivojević mišljenja je da je upitna stabilnost same BiH, ali i pitanje tretiranja genocida, kao civilizacijskog pitanja, kao i zloupotrebe u političke svrhe.
"Pitanje je kako i ko će sada pokrenuti različite rezolucije vezane za genocide u svetu. Predstavnik Namibije je pomenuo genocid od strane Nemaca, pa od Jermena, Rusa...imate pitanje bivših kolonija koje sad mogu da ispostave račun kolonijalnim silama, da ne pričamo Africi koja se budi i ispostavlja račun silama", rekao nam je.
Što se unutrašnjeg pitanja tiče, smatra da oni koji su sponzorisali Rezoluciju "neće odustati od strateškog cilja da dovedu u pitanje da li je srpski narod kao odgovoran za genocid podoban da bude institucionalno zastupljen u jednoj demokratskoj državi poput BiH. Da pojasnim - da li, uslovno rečeno, genocidni Srbi mogu imati RS kao demokratsku i civilizacijsku tvorevinu. Neće odustati od diskriminacije Srbije i srpskog naroda u svakom smislu", pojasnio je Milivojević.
Tekst rezolucije - ko (ni)je genocidan?
Generalna skupština UN usvojila je Rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Da je opasno proizvoljno tumačenje "jasnog teksta Rezolucije" istakao je Aleksandar Popov, koji je podsetio da se u samom dokumentu "ne stavlja stigma na ceo narod već pojedince".
"Sam taj sportski rečnik predstavlje bildovanje patriotizma, sve u cilju pravljenja neke sabornosti...", rekao nam je.
Tekst nacrta rezolucije A/78/L.67 sa ubačenim amandmanima, objavljen je ubrzo posle izglasavanja na sajtu UN.
1. Odlučuje da 11. jul proglasi za Međunarodni dan promišljanja i sećanja na "genocid" u Srebrenici 1995. i da se obeležava svake godine.
2. Osuđuje bez rezerve svako poricanje "genocida" u Srebrenici kao istorijskog događaja i poziva države članice da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, u cilju sprečavanja poricanja i pogrešnog tumačenja i pojave genocida u budućnosti;
3. Takođe bez rezerve osuđuje dela koja veličaju osobe pred međunarodnim sudovima osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i "genocid", uključujući i one odgovorne za "genocid" u Srebrenici;
4. Ističe važnost okončanja procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava "genocida" u Srebrenici i obezbeđivanja dostojanstvene sahrane za njih i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca "genocida" u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom;
5. Poziva sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina "genocida", kako je primenjivo, i međunarodnog običajnog prava o sprečavanju i kažnjavanju "genocida", uz dužno poštovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde;
6. Zahteva od generalnog sekretara da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije", započinjući aktivnosti na pripremama za obeležavanje 30. godišnjice, 2025. godine, i dalje traži od generalnog sekretara da na ovu rezoluciju skrene pažnju svih država članica, organizacija iz sistema UN i organizacija civilnog društva radi odgovarajućeg poštovanja;
7. Poziva sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne zainteresovane strane da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući posebne komemoracije i aktivnosti u znak sećanja i u čast žrtvama "genocida" 1995. godine u Srebrenici, kao i odgovarajuću edukaciju i aktivnosti podizanja svesti javnosti.
(Mondo.rs)
