Tramp o istrazi i impicmentu Lov na vestice

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svet

SMENJIVANJE TRAMPA: Impičment je LOV NA VEŠTICE, kaže prvi čovek SAD

Izvor MONDO/Agencije
Izvor MONDO/Agencije

Američki predsednik Donald Tramp kritikovao je odluku demokrata u Predstavničkom domu Kongresa da pokrenu formalnu istragu protiv njega koja bi mogla da dovede do njegovog opoziva, ocenivši da je reč o "lovu na veštice".

Izvor: Evan Vucci/AP

"Tako važan dan u Ujedinjenim nacijama, toliko posla i toliki uspeh, a demokrate su namerno morale da unište i ponize sve sa više udarnih vesti. Đubre od lova na veštice", napisao je Tramp na Twitteru.

To je, dodao je, loše za Ameriku, i naveo je i da pokretači peticije nisu videli transkript njegovog razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim a koji će, kako je najavio, sutra objaviti.

Impičment Trampa
Izvor: Youtube/Fox News

Kako prenose svetski mediji, uzbunjivač iz obaveštajnih krugova je otkrio da je Tramp polovinom leta razgovarao sa ukrajinskim kolegom Volodomirom Zelenskim, tražeći od njega kompromitujuće informacije o Hanteru Bajdenu, sinu Džoa Bajdena, jednog od kandidata demokrata za izbore 2020.

ZELENSKI: TRAMP NE MOŽE DA VRŠI PRITISAK

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da američki predsednik nije vršio pritisak na njega tokom telefonskog poziva u julu, lakonski ističući da je njegov šestogodišnji sin jedina osoba koja to može da uradi. "Niko ne može da izvrši pritisak na mene, jer sam predsednik nezavisne drzave", rekao je Zelenski novinarima u Ujedinjenim nacijama.

Iako nema dokaza o navodnoj korupciji Bajdena ili njegovog sina, koji je bio u odboru ukrajinske energetske kompanije Burizma holdings, Trampov razgovor može predstavljati zloupotrebu predsedničke moći, navodi CNN.

Sam Bajden izjavio je danas da se zalaže za impičment Trampa, ako on ne ispuni zahtev Kongresa o pružanju informacija o Ukrajini i drugim pitanjima, rekao je Bajdenov portparol.

Odluka predsednice Predstavničkog doma SAD (Donji dom ili kolokvijalno Kongres) i jedne od liderki Demokratske partije, Nensi Pelozi, da se pokrene postupak za opoziv predsednika Donalda Trampa, iako verovatno neće dovesti do njegovog opoziva, riskantan je politički potez koji može dodatno polarizovati duboko podeljenu naciju i imati veliki značaj za predsedničke izbore sledeće godine, pišu svetski mediji

Radio slobodna Evropa (RSE) prenosi da pokretanje formalne istrage o opozivu Trampa gurnulo je duboko podeljenu naciju u sukob Kongresa i predsednika u izbornoj godini.

Istraga se fokusira na to da li je Tramp zloupotrebio predsednička ovlašćenja i tražio pomoć strane vlade da oslabi mogućeg rivala na predsedničkim izborima Džoa Bajdena i poveća svoje šanse na predsedničkim izborima sledeće godine, ukazuje AP, dodajući da je Pelozi rekla da je takav postupak "izdaja zakletve" i da niko nije iznad zakona.

Istraga o opozivu, čemu se Pelozi dosad opirala i posle višemesečnih istraga demokrata o Trampovoj administraciji, dovodi Demokratsku partiju u najdirektniji i najkonsekventniji sukob s predsednikom, unoseći duboku neizvesnost u kampanju za izbore 2020, ali i, kako ocenjuje AP, ponovo stavlja na probu sistem kontrole vlasti u SAD.

Tramp uživa u sukobima i praktično je izazivao demokrate na ovakav korak, uveren da će postupak za opoziv pre ojačati nego umanjiti njegovu političku podršku, ističe AP i ukazuje da će na demokratama biti teret da pridobiju javnost umornu od skandala.

ŠTA JE IMPIČMENT I DA LI "RADI"

Impičment, odnosno procedura u kojoj predstavnici naroda (senatori, kongresmeni) smenjuju vršioca vlasti (visokog sudiju ili vršioca vlasti, sve do predsednika SAD) se u širokoj javnosti povezuju sa najčuvenijim slučajevima Ričarda Niksona 1974. godine, posle legendarne afere "Votergejt", i u novije vreme Bila Klintona, 1998. godine.

Oba ova američka predsednika su se izvukla, kao i mnogi drugi, od samog impičmenta, ali su podneli ostavke pre formalne odluke Kongresa. Tačnije, Nikson se povukao praktično kada je odluka već bila "na stolu" a za Klintona je falilo nešto glasova u Senatu (Predstavnički dom ga je osudio, ali u Senatu nije bilo potrebnih dve trećine glasova).

Istorija beleži više neuspešnih impičmenta, nego onih koji su se završili "zbacivanjem" predsednika, tako da je smena Endrjua Džonsona 1868. jedna od retkih uspešnih akcija "predstavnika naroda" u odbranu Ustava od najviših vršilaca vlasti.

U neuspešne impičmente, sasečene u začetku, spadaju i oni protiv Džoržda Buša i Baraka Obame.

Povezane vesti

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader