NAJVEĆA TAJNA O DOLASKU PUTINA NA VLAST - ŠEF KGB ODAO INFORMACIJE FBI! Svi detalji o tome kako je izabran baš Vladimir

Na današnji dan 1954. godine osnovan je KGB. Mi vam ovom prilikom donosimo svedočenje čoveka koji je u jednom trenutku radio za FBI pokušavajući da od nekadašnjeg prvog čoveka KGB-a izvuče preko potrebne informacije za SAD. Sve se to događa par godina pre dolaska Vladimira Putina na vlast. Ono što je posebno zanimljivo, čini se da se već 1997. znalo da dolazi na čelo Rusije čovek iz službe.

"Ironično, taj događaj je pokrenuo raspad Sovjetskog Saveza, kome je Krjučkov bio toliko posvećen tokom 24 godine u KGB-u, dospevši do načelnika Prve uprave pre nego što je postao njen predsednik. To ga je takođe odvelo u zatvor na 18 meseci. Gledajući gospodina Krjučkova nikada ne biste znali da je on godinama bio jedan od najmoćnijih ljudi u Sovjetskom Savezu. Imao je heruvimsko lice ljubaznog ujaka. Ipak, on je lično naredio pogubljenje špijuna koje je razotkrio dvostruki agent CIA-e Oldrič Ejms. Krjučkov je došao u moju sobu u hotelu na južnoj obali reke Moskve sa pukovnikom Igorom Prelinom, njegovim bivšim šefom za odnose s javnošću u KGB-u i, u ovom trenutku, izvršnim direktorom njihovog udruženja penzionisanih obaveštajnih oficira. Bivši predsednik KGB-a bio je obučen kao aparatčik Komunističke partije - odelo od žute vune, bela košulja, tamnoplava kravata sa belom prugom i vuneni džemper. Njegovim okruglim licem jabučastih obraza dominirale su velike naočare sa teškim okvirima boje ćilibara. Pukovnik Prelin je bio obučen - komično, pomislio sam - u crne pantalone, crnu svilenu košulju, crnu kravatu na pruge i bordo cipele, zalizane kose", piše Eringer.

Objasnio je obojici da bi memoari gospodina Krjučkova, kako su objavljeni u Rusiji dve godine ranije, trebalo da se “dopune novim materijalom“ za svako moguće izdanje na Zapadu.

"Stoga sam bio opremljen gomilom pitanja - od kojih su većinu osmislili analitičari FBI - poznatih u špijunskom jeziku kao 'lista za kupovinu'. Varka je počela tako što sam pokušao da popunim praznine u slučajevima špijunaže koji su nastavili da izazivaju konsternaciju u Vašingtonu. Krjučkov je bio suv i dosadan kao knjiga koju je napisao na ruskom. U tome je bio izazov za mene da izvučem informacije iz njega. Nakon što je napravio uvod, Edvard Hauard nas je ostavio da nastavimo sa “poboljšanjem knjige“ , tako da se činilo prirodnim da počnemo sa slučajem Eda Hauarda", navodi Eringer.

- Edvard je bio od velikog operativnog interesa za nas, konačno je otkrio gospodin Krjučkov. "Pokazao se kao neprocenjiv, pomogao nam je da rešimo niz velikih problema. Uz Edvardovu pomoć, otkrili smo skrivene agente CIA-e u našoj zemlji. Takođe smo uspeli da zatvorimo nekoliko curenja informacija, od vitalnog značaja za bezbednost SSSR-a.”

Ovim rečima, Krjučkov je potvrdio navode koje je  Hauard uvek negirao, piše Eringer, i zbog kojih bi bio krivično gonjen da smo ga vratili u Sjedinjene Države, kao što smo planirali.

"Ono što je Krjučkov rekao o Oldriču Ejmsu bilo je podjednako interesantno. Saznali smo, na primer, da je KGB znao da je njihov dvostruki agent u nevolji mnogo pre njegovog hapšenja i da su Rusi zapravo razgovarali o organizovanju njegovog bekstva iz Vašingtona (gde je radio u sedištu CIA) na sigurno u Moskvi. Cela operacija je otišla do samog vrha po odobrenje ali je predsednik Jeljcin to odbio. Zašto? Ruski lider se plašio da bi takva taktika ugrozila pakete ekonomske pomoći SAD Rusiji, koji su tada bili veoma popularni. Ključna stvar je, naravno, bila sledeća: kako je KGB znao da je gospodin Ejms u nevolji? To je doprinelo uverenju da je još jedan špijun vrebao na visokom položaju u američkoj obaveštajnoj zajednici - i na kraju je doveo do Roberta Hansena, visokog kontraobaveštajnog zvaničnika u FBI. Krjučkov je verovao da motivacija gospodina Ejmsa nije novac - uobičajeno sredstvo kojim je KGB regrutovao američke špijune, prema Krjučkovu - već ideologija", piše Eringer.

- Ejms se jednostavno nije slagao sa politikom Sjedinjenih Država koja je umnožavala svoju vojnu moć. Verovao je u miroljubivu prirodu spoljnih odnosa Sovjetskog Saveza, ubedio je sebe Krjučkov.

"Istina je je zapravo sledeća - Ejmsa je njegova supruga Rosario naterala na izdaju zbog novca. Bivši predsednik KGB-a mi je rekao da je Vilijam Kejsi (imenovan od predsednika Ronalda Regana) bio najgori direktor CIA - 'najgori za nas' - i da je favorit Rusa admiral Stansfild Tarner (imenovan od predsednika Džimija Kartera). Takođe je sugerisao da mu je jedan inspektor nehotice otkrio da je Oleg Kalugin, bivši šef Prve uprave KGB-a, sarađivao sa CIA-om. Krjučkov je smatrao gospodina Kalugina lično odgovornim za smrt Anatolija Šadrina, bivšeg ruskog mornaričkog komandanta koji je prebegao 1959. i misteriozno nestao u Beču 1975. Krjučkov je potvrdio da je KGB zaista kidnapovao Šadrina, ali je primetio da je Kalugin, koji je bio na licu mesta i kontrolisao operaciju, imao svoju agendu", piše Eringer.

“Rezultat je bio fijasko“, priznao mi je Krjučkov. “Šadrin, onesvešćen od hloroforma, odveden je hiljadu metara u sneg na austrijsko-češkoj granici, a zatim ostavljen da leži 20 minuta jer se automobil zaglavio. Šadrin je umro. Činilo se da je Kalugin zadovoljan ishodom.”

Bivši predsednik KGB-a je bio manje otvoren u slučaju Vitalija Jurčenka, držeći se režimske propagande: Jurčenko nije prebegao u SAD, već ga je CIA kidnapovala u Rimu.

"Kada sam mu to pomenuo (“niko ne veruje u to“, rekao sam), oči Krjučkova su postale čelično hladne dok je bubnjao levim palcem po naslonu stolice. Istrošio sam šest sati kasete podstičući Krjučkova da se otovori i ispriča sve što zna. Napisao mi je još 34 stranice. Sve je otišlo direktno stručnjacima FBI-ja za Rusiju na analizu. Knjiga Krjučkova nikada nije objavljena na Zapadu", napisao je Eringer.

Prema njegovim rečima, posebno je bilo interesantno  kasnije na večeri u jednom moskovskom restoranu - omiljenom restoranu gospodina Krjučkova - zvanom Bajka, gde je ceo deo bio ograđen samo za njih.

"Jeli smo uz sveće i uz flašu Staljinovog omiljenog crvenog vina, pukovnik Prelin je prevodio reči bivšeg predsednika KGB-a u isto vreme likujući skorom povratku stare garde KGB-a u Kremlj.

-Šta će Vašington misliti kada se Sovjetski Savez ponovo pojavi?, upitao me je pukovnik Prelin.

Krjučkov i njegov pomoćnik su tada prognozirali da će “nepoznato ime“ naslediti Borisa Jeljcina na mestu predsednika i da će se KGB u egzilu okupiti i vratiti na vlast.

Nedugo zatim, bivši oficir KGB-a Vladimir Putin izašao je iz mraka - i odmah je učvrstio svoju vladavinu uz podršku svojih bivših kolega iz KGB-a i njegovih sadašnjih obaveštajnih službi, FSB, SVR i GRU. Krjučkov je prisustvovao inauguraciji Vladimira Putina, a Putin je tokom svoje prve godine na mestu predsednika pokazao svoju zahvalnost prisustvovanjem rođendanskoj zabavi gospodina Krjučkova", napisao je Eringer.

Nekoliko godina kasnije (februara 2000.) tokom večere u jednom restoranu u Londonu, pukovnik Prelin je sa izneo novi ruski plan za pronalaženje ruskih obaveštajnih oficira koji su izdali Otadžbinu.

"U ovom slučaju, pukovnik Prelin mi je rekao da SVR i FSB (stari KGB) žele da posete bivšeg oficira KGB-a Olega Kalugina u njegovoj rezidenciji u SAD - i da ga ubiju. Bio sam nepoverljiv dok sam pijuckao vruć sake."

- Hteli biste da ubijete Kalugina?. Nisam bio siguran da sam dobro čuo.
- Naravno“, odgovorio je pukovnik Prelin.
- Znate li gde on živi?, pitao sam.
- Vašington, rekao je Prelin.
- Imate li njegovu adresu?
- Naravno, odgovorio je pukovnik Prelin. "Živi sa dve ćerke."

"Kalugin je još uvek živ i ima 87 godina. Iako će predsednik Vladimir Putin samouvereno napadati prebege KGB-a u Velikoj Britaniji, on je oklevao da sprovodi takve atentate na tlu SAD. Skoro sedam godina kasnije, ruski FSB - po direktnom naređenju predsednika Putina - ubio je prebega iz ruskog KGB-a Aleksandra Litvinjenka ubacivanjem polonijuma-210 u njegov čaj u hotelu u centru Londona. A nekoliko godina nakon toga usledio je pokušaj ubistva Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije od strane Kremlja smrtonosnim nervnim agensom na britanskom tlu. Od tada je Putin napao Gruziju 2008. i 2014. Krim, koji je zauzeo i anektirao, usred drugih ruskih pokušaja da vrati bivše sovjetske republike u orbitu Moskve. A sada je na delu njegova puna invazija na Ukrajinu", napisao je Eringer.

Ali da se vratimo bivšem predsedniku KGB-a, koji je personifikovao zašto je Sovjetski Savez propao.

"On je zaista verovao u staljinističku doktrinu i glomazan sistem aparatčika, govoreći mi da je za njega 'najsrećniji dan u životu bio 1952. godine' kada je shvatio da Staljin stoji 30 metara od njega u Lenjinovom mauzoleju. Krjučkov je za raspad svoje zemlje okrivio Gorbačova i CIA. Ali na kraju, nesposobnost Krjučkova - kao tvrdoglavog birokrate - da razume potrebe naroda svoje nacije ga je naterala da potpiše neozbiljan, skoro farsičan pokušaj da zbaci Gorbačova sa vlasti, što je dovelo do vladavine Borisa Jeljcina i raspada Sovjetskog Saveza, koji Putin nastoji da ponovo stvori. Putin posebno mrzi SAD i Veliku Britaniju jer veruje da su njihove obaveštajne službe, preko ljudi bliskih Gorbačovu, sprovele raspad zemlje u kojoj je služio kao oficir KGB-a", napisao je Eringer.

Pitao je gospodina Krjučkova šta bi voleo da piše kao epitaf na njegovog grobu.

“Samo moje ime, datum rođenja i datum smrti”, odgovorio je.

"Do kraja nemaštovit birokrata, Krjučkov je čak i sebe gledao kao samo još jednu statistiku. Umesto toga mislim da bi trebalo da piše sledeće - 'Ovde leži dogmatski predsednik KGB-a koji je prevaren da oda tajne svom najvećem neprijatelju, Amerikancima.' Da, KGB je rođen na današnji dan pre 68 godina. A umro je 3. decembra 1991. godine. Strašna sramota je što nije ostao mrtav i sahranjen, već se vratio iz groba da proganja svet 30 godina kasnije preko jednog od svojih bivših oficira psihopata, donoseći danas milionima pakao", zaključio je Robert Eringer.

(MONDO)