Kanada dodatno podiže tenziju jer je poslala ratne brodove u Tajvanski moreuz kako bi dokazala da su to međunarodne vode.
Uz SAD, politiku zaoštravanja odnosa sa Kinom nastavlja i Kanada, što dodatno podiže tenzije u ionako napetoj globalnoj geopolitičkoj situaciji. Kanada sada najavljuje da će poslati još ratnih brodova kroz Tajvanski moreuz kako bi pokazala Kini kakve su međunarodne vode.
"Moramo da se uverimo da je pitanje Tajvanskog moreuza jasno i da to ostane međunarodni prolaz“, rekla je kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Džoli, istakavši da ćemo "...nastavićemo da obezbeđujemo primenu međunarodnih pravila kada se dolazi do Tajvanskog moreuza“. I zato je naša fregata ovog leta prošla kroz Tajvanski moreuz, zajedno sa Amerikancima nameravamo da pošaljemo još fregata“.
Kineski zvaničnici su ranije ove godine rekli Amerikancima da Kina ne priznaje Tajvanski moreuz kao međunarodne vode. Tajvanski moreuz je morski prolaz širok oko 180 kilometara između Kine i Tajvana. Trebalo bi razjasniti kako se Kanada pridružila Sjedinjenim Državama na sastanku NATO-a u Bukureštu u skretanju pažnje evropskih članica alijanse na Kinu kao na sve 'remetilačku silu'. Kanada je na sastanku NATO alijanse saopštila da povećava ulaganje u vojnu podršku indopacifičkom regionu za 297 miliona dolara, a odlučili su da u region pošalju tri ratna broda umesto jednog.
Kanadski ministar spoljnih poslova Džoli govorio je o potrebi pritiska na Kinu nakon što je Pentagon objavio godišnji izveštaj o kineskim vojnim sposobnostima, u kojem su procenili da će Kina imati oko 1.500 nuklearnih bojevih glava do sredine naredne decenije, u poređenju sa samo 400 sadašnjih. Ključna je Džolijeva teza da moraju više da ulažu u region da bi odvratili Kinu od kršenja međunarodnih normi i da žele da preuzmu važniju ulogu jer nam je taj "deo sveta važan”.
Džoli je odbio da komentariše spekulacije o sporazumu o razmeni obaveštajnih podataka sa Japanom. Džolijevi komentari usledili su nakon što je Kanada naredila kineskim kompanijama da prodaju svoje udele u kanadskim rudnicima minerala jer vjeruju da bi investicije mogle ugroziti nacionalnu sigurnost.
Ukratko, Kanađani nalaze mnogo razloga za konfrontaciju sa Kinom: nedemokratski potezi u Hong Kongu, represija nad Ujgurama, nedostatak saradnje po klimatskim pitanjima, nastavak trke u nuklearnom naoružanju, pitanje kako sprečiti pandemiju... najvažnija stvar na dnevnom redu Kanade protiv Kine je da pomogne Sjedinjenim Državama da ubede ostatak NATO alijanse da Kinu treba kazniti u slučaju vojne akcije protiv Tajvana.
Zanimljivo je posmatrati kako severnoameričke države doživljavaju međunarodne vode kod obala Kine kao svoju interesnu zonu u svojoj spoljnoj politici. Kanada je, na primer, udaljena manje od 10.000 kilometara od Kine, dok je udaljenost od Poljske do Kine oko 6.700 kilometara. Nejasno je, s obzirom na udaljenost, kako Kanada namerava da zarati sa Kinom u slučaju da Kina prolazak jednog od tri kanadska vojna broda u blizini svoje obale shvati kao preozbiljnu provokaciju i potopi jedan ili sva tri. Uz to, Kina ima oko 50 puta više vojnika od Kanade, a čini se da je disparitet u ukupnom vojnom potencijalu dve zemlje priličan.
(MONDO)
