Vruje se da jedinica postoji najmanje od 2009. godine.
Niz potvrđenih ili očiglednih akata sabotaže i špijunaže koji su se dogodili krajem prošle godine u zapadnoj Evropi, po mišljenju stručnjaka, dovodi u sumnju Rusiju, dok evropske zemlje sve više preduzimaju mere da na to odgovore. Ovakvi akti su usledili nakon dva događaja koji su povredili ruske interese.
U septembru su eksplozije u Baltičkom moru zatvorile ruski gasovod Severni tok do Nemačke. Kremlj je okrivio Veliku Britaniju za sabotažu, ali bez dokaza. Ukrajina i Poljska su okrivile Rusiju, ali takođe nisu pružile dokaze. Zatim, 7. oktobra, bombardovan je most u Kerčkom moreuzu, ugrožavajući sposobnost Moskve da snabdeva Krim, koji je anektirala 2014, u napadu za koji je Rusija okrivila ukrajinske vojne obaveštajne službe.
Slučajnost ili ne?
Možda je to slučajnost, ali dan nakon bombardovanja mosta, vozovi širom Nemačke su se zaustavili nakon što su kablovi koji su omogućavali mašinovođama da komuniciraju sabotirani.
"Jasno je da je ovo bila ciljana i zlonamerna akcija“, rekao je ministar saobraćaja Volker Vising na konferenciji za novinare, ali nije rekao ko bi mogao biti odgovoran za to. Dva dana kasnije, dansko ostrvo Bornholm je potonulo u mrak nakon što je prekinut podvodni kabl koji ga je snabdevao strujom iz Švedske. Na jugu Francuske 19. oktobra istovremeno su presečeni internet kablovi na tri lokacije. Bezbednosna kompanija Zskaler saopštila je da su kablovi koji digitalno povezuju Marsej sa Lionom, Barselonom i Milanom presečeni i da je to „uticalo na glavne kablove koji povezuju Aziju, Evropu, SAD i potencijalno druge delove sveta”.
Kompanija “Free”, koja pruža internet usluge, objavila je fotografije presečenih kablova za prenos podataka unutar svojih zakopanih betonskih kućišta, nazvavši događaj "činom vandalizma". Francuska je pretrpela sličan napad u aprilu. Tokom istog meseca, norveške domaće bezbednosne vlasti saopštile su da istražuju sumnjive prelete dronova u blizini aerodroma i energetske infrastrukture, a u decembru je Litvanija prijavila porast neovlašćenih letova dronova iznad vojnih lokacija.
“U jednom od vojnih objekata za mesec dana ove godine zabeleženo je više prekršaja nego u celoj prošloj godini“, saopštili su iz Oružanih snaga.
Jedinica ruskih operativaca
Sumnja za ove aktivnosti pada na jedinicu 29155, ogranak Generalštaba Oružanih snaga Rusije koji se sastoji od obaveštajnih operativaca koji deluju u inostranstvu.
“Prema svim raspoloživim podacima, jedinica 29155 postoji najmanje od 2009. godine. Sastoji se od malog broja ljudi, verovatno oko 200, sa dodatnih 20-40 operativnih oficira“, rekao je Džozef Fitsanakis, profesor obaveštajnih i bezbednosnih studija na Univerzitetu Coastal Carolina.
Fitsanakis je za Al Džaziru rekao da je jedinica nastala iz mreže sovjetskih agenata koji su „povremeno imali zadatak da razviju i održavaju planove sabotaže velikih razmjera iza neprijateljskih linija koji bi postali operativni tokom konvencionalnog rata između SSSR-a i Zapada. Oni su uključivali akte sabotaže protiv električnih mreža, javnih službi, civilnih ili vojnih luka i telekomunikacionih sistema. Rusi koji su prebegli rekli su da je predsednik Vladimir Putin, i sam bivši agent KGB-a, oživeo diverzantske mreže početkom 2000-ih, stvorivši jedinicu 29155.
„S obzirom na njenu misiju i snažnu evidenciju njenih aktivnosti uoči ukrajinskog rata, nema sumnje da je jedinica 29155 danas u velikoj meri uključena u ruske hibridne operacije. Nekoliko slučajeva sabotaže usmerenih na zapadne komunalne i transportne mreže u Poljskoj, Skandinaviji, Francuskoj i Nemačkoj nose obeležja operacija Jedinice 29155“, rekao je Fitsanakis.
U stvari, tvrdi on, „bilo bi krajnje iznenađujuće da jedinica 29155 nije aktivirana tokom ruske invazije na Krim (2014. godine, kao i uoči poslednjeg rata).
Incidenti otkrili ranjivost Evrope
Artur PB Londren, istraživač sa Univerziteta Oksford i analitičar Haškog centra za strateške studije, rekao je za Al Džaziru da je rusko učešće teško dokazati, ali profesionalizam sabotaže u Francuskoj snažno ukazuje na umešanost državnog aktera.
„Za napad u aprilu, morali ste da dođete do nekoliko pristupnih tačaka duž železničke pruge ili autoputa. Počinioci su znali šta rade kako bi povećali štetu. Presekli su, ne samo na određenim mestima, već su i uklonili delove kabla, što je otežalo za popravku“, rekao je Lodren.
Incidenti u zapadnoj Evropi naglasili su ranjivost ključnih digitalnih komunikacija i energetske infrastrukture na napade i potencijal za ozbiljne ekonomske poremećaje u zemljama koje pomažu u ratnim naporima Ukrajine.
“Moskva se fokusirala na fizičke elemente interneta — od farmi servera do zaposlenih u kompanijama koji donose odluke o bezbednosti podataka i moderiranju sadržaja — da bi ostvarila kontrolu nad internetom kod kuće i u okolnim regionima tokom poslednjih nekoliko decenija“, rekao je Džastin Šerman, osnivač konsultantske kompanije Global Cyber Strategies i član Atlantskog saveta.
“Na međunarodnom planu, tokom proteklih nekoliko godina, NATO i druge grupe su takođe izrazile zabrinutost zbog povećane ruske vojne aktivnosti u blizini podvodnih kablova“, rekao je on za Al Džaziru.
Pre godinu dana, načelnik štaba odbrane Velike Britanije Toni Radakin upozorio je na povećanu aktivnost ruskih podmornica u blizini kablova za prenos podataka. U međuvremenu, Aleksandar Dauner, bivši ministar spoljnih poslova Australije, napisao je u The Spectator-u u oktobru da 95 odsto svetskog internet saobraćaja prolazi kroz samo 200 podvodnih kablovskih sistema sa optičkim vlaknima.
“Procenjuje se da postoji samo 10 globalnih čvorišta gde se ovi kablovi povezuju ili izlaze na obalu. Ako želite da odsečete Britaniju od sveta, ne bi bilo teško sabotirati te tačke“, napisao je on.
Evropa je polako počela da odgovara na pretnje. NATO je 2020. godine uspostavio dve nove komande, u Ulfu u Nemačkoj i Norfolku u Ujedinjenom Kraljevstvu, za praćenje aktivnosti podmornica u Severnom i Baltičkom moru.
Hapšenje ruskog para u Švedskoj
Prošlog oktobra Francuska je objavila da kupuje flotu podvodnih vozila bez posade radi bolje zaštite podvodnih kablova. Švedska policija je 22. novembra u Stokholmu uhapsila osumnjičene operativce jedinice 29155 Elenu Kulkovu i Sergeja Skvorcova i optužila ih za špijunažu. Ruski par živi u Švedskoj od 1997. godine i godinama je bio pod prismotrom. Otkriveno je da je registrovana adresa Skvorcova i Kulkove u Moskvi takođe dom brojnih obaveštajnih agenata. Među njima su bili general Andrej Averjanov, načelnik jedinice 29155, i general-major Denis Sergejev, agent jedinice 29155 za koga se veruje da je organizator trovanja bivšeg špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke u engleskom gradu Solsberiju. Skvorcov je bio generalni direktor kompanije čiji je vlasnik samozatajni vojni obaveštajac Vladimir Kulemekov. U međuvremenu, u Norveškoj, premijer Jonas Gar Store rekao je da podiže stanje pripravnosti oružanih snaga.
“Mi smo u najozbiljnijoj bezbednosnoj situaciji u poslednjih nekoliko decenija... rastuće tenzije znače da smo ranjiviji i na pretnje, i na obaveštajne podatke i uticaj. To zahteva da sve zemlje NATO-a budu opreznije“, rekao je on u oktobru.
Ali neki posmatrači su skeptični u vezi sa stepenom do kojeg država može u potpunosti zaštititi civilnu infrastrukturu. Majk Miriandis, veteran grčke naftne industrije, smatra da je - ko god da je sabotirao gasovod Severni tok 2 - otvorio mnogo nevolja.
“Sabotaža Severnog toka uništila je rusko-nemačke energetske odnose. Napadi na infrastrukturu postali su modni trend i predstavljaju opasan presedan”, ekao je on za Al Džaziru.
(MONDO)
