Kina i Amerika užurbano prave svoje blokove moći tražeći saveznike.
Kina i SAD su u trci da izgrade svoje svetske blokove moći, i obe koriste istu tačku pritiska: rat u Ukrajini. Prošle nedelje, kineski lider Si Đinping proveo je tri dana u Rusiji, učvršćujući svoje partnerstvo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. U utorak, američki predsednik Džo Bajden započinje svoj drugi Samit za demokratiju — sa ciljem da okupi svetske lidere oko principa slobode, vladavine prava i ljudskih prava.
Ne baš suptilan podtekst: svet treba da se ujedini protiv Kine i Rusije. U Bajdenovom savezu demokratija, Evropa je u najboljem slučaju bila ravnodušna prema Kini. Neke od najvažnijih zemalja, kao što su Francuska i Nemačka, zabrinute su da bi odvajanje od Kine izazvalo previše ekonomskih gubitaka.
Od potpune invazije Rusije na Ukrajinu, Evropljani počinju da obraćaju više pažnje na Bajdenovu poruku o opasnostima zavisnosti od diktatura. Hitno kao nikada ranije, oni ograničavaju izvoz opreme za proizvodnju čipova u Kinu, zabranjuju TikTok na državnim uređajima i guraju protekcionističku trgovinsku politiku. Čak i Nemačka koja se dugo zadržava, najveća ekonomija Evropske unije i veliki investitor u Kini, počinje da dovodi u pitanje svoj poslovni etos.
Kina i Rusija
Kina uzvraća udarac. To je jačanje veza sa Rusijom, nudeći mirovni plan za Ukrajinu i gurajući poruku da vlade mogu biti "demokratije“ čak i ako uskraćuju svojim građanima pravo da slobodno glasaju za svoje lidere. "Nalazimo se u napetom trenutku - između rata u Ukrajini, usklađivanja Kine sa Rusijom i kontinuiranih ekonomskih potresa - a uloga glavnog lidera kje popunjena“, rekao je Stiven Feldštajn, koji je bio zamenik pomoćnika državnog sekretara predsednika SAD Baraka Obame. za demokratiju, ljudska prava i rad, i koji redovno savetuje aktuelne službenike administracije o tim pitanjima. Evropa sluša.
Kada je Džo Bajden postao predsednik 2020., Evropljani nisu želeli da čuju njegove velike priče o zajedničkom suprotstavljanju autoritarizmu. Bajdenov pokušaj da zaustavi značajan trgovinski sporazum između EU i Kine u nedeljama pre njegove inauguracije naišao je na prezir nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona. Od tada su evropski lideri podeljeni po tom pitanju, a mnogi od njih su frustrirani vladom SAD koja govori o savezima, a istovremeno postaje ekonomski protekcionistička.
Ujedinjena Evropa
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla: "Kina gaji zavisnosti na svim kontinentima“, rekla je fon der Lajen krajem prošle godine i dodala: "nasuprot tome, pogledajte šta SAD i Evropa mogu postići ako udružimo snage". Takođe je predsedavala sesijom na prvom Bajdenovom samitu za demokratiju 2021.
To je potpuno drugačiji ton od Merkelove, koja je snažno odbacila pozive Evropi da stane na stranu između SAD i Kine sve dok ona ne napusti funkciju u decembru 2021. "Veoma bih želela da izbegnem izgradnju blokova“, rekla je Merkelova za Davos Vorld Ekonomski forum u januaru 2021.
Rat u Ukrajini, a time i prijatan odnos Pekinga sa Moskvom čini da se tradicionalna nemačka isključivost oseća sve manje i manje. Nakon što su SAD proširile obaveštajne podatke među saveznicima da Kina razmatra da pošalje oružje Rusiji za borbu u Ukrajini, nemački kancelar Olaf Šolc je upozorio da će biti "posledica“ ako Kina to učini, dok je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel to žustro nazvao "crvena linija” ako Kina nastavi sa takvim planom.
Dve nemačke dominantne političke partije desnog centra sada planiraju da preokrenu pragmatičan stav Merkelove prema Kini, tvrdeći da je održavanje mira kroz trgovinu propalo, navodi se u nacrtu dokumenta o stavu koji je u nedelju objavio Politiko.
"U vreme kada su demokratije širom sveta ugrožene, transatlantski odnosi su jači nego što su bili mnogo godina“, rekao je Mihael Rot, predsednik odbora za spoljne poslove nemačkog zakonodavnog tela. Mnogi u Evropi još uvek nerado smanjuju veze sa Kinom — posebno u sferi trgovine. "Zapad protiv ostalih“ ne bi funkcionisao, rekla je prošlog meseca najviši trgovinski zvaničnik EU Sabine Vejand.
Klub liberalnih demokratija je mali
A evropski zvaničnici i dalje pokušavaju da odvoje Kinu od Putina. Tokom naredne dve nedelje, Makron, fon der Lajen i španski premijer Pedro Sančez posećuju Kinu na odvojenim putovanjima kako bi sprečili potpuno partnerstvo Pekinga i Moskve. SAD pojačavaju pritisak. Za ovonedeljni samit, Bajdenova administracija pozvala je osam novih zemalja za koje kaže da imaju "političku volju“ da unaprede demokratiju.
Delovi Afrike su se takođe teško odlučuju kome će se prikloniti posebno zato što je toliko zemalja imalo koristi od velikih kineskih investicija u infrastrukturu. Dok je 27 afričkih zemalja glasalo za rezoluciju UN iz marta 2022. protiv agresije Rusije, 16 drugih – uključujući Južnu Afriku – bilo je uzdržano od glasanja, dok je Eritreja glasala protiv.
U Latinskoj Americi, Kostarika je jedina zemlja koja se pridružila američkim sankcijama protiv Rusije. A regionalna trgovinska grupacija Merkosur odbila je zahtev ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da razgovara sa tim telom u julu. Kina ima svoj višestruki pristup udvaranju svetu.
Što se tiče Ukrajine, Peking pokušava da pokaže svoju prijateljskiju stranu — ali i Rusiji i Zapadu. Sijeva poseta Putinu dovela je do višestrukih sporazuma o "strateškoj saradnji“ koji su uključivali povećanje prodaje ruskog gasa Pekingu, kao i sporazume o proširenju prekograničnih transportnih veza izgradnjom novih mostova i puteva.
Istovremeno, Kina je krenula u globalni pritisak na odnose s javnošću da sebe predstavi kao zemlju koja se zalaže za mir u Ukrajini. Peking plasira potencijalni mirovni plan od 12 tačaka. Kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang je u telefonskom razgovoru ranije ovog meseca uverio ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebu da Peking želi "konstruktivnu ulogu“ u okončanju sukoba.
Kina je takođe prošle nedelje bila domaćin sopstvenog Međunarodnog foruma o demokratiji, na kojem je učestvovalo 300 učesnika iz 100 zemalja. Grupa je razgovarala o "različitim oblicima demokratije, osuđujući monističke i hegemonističke narative o ovoj temi“, objavili su kineski državni mediji.
(MONDO)
