Nekoliko brodarskih kompanija, među kojima i danski brodarski div Maersk, trenutno izbegava plovidbu kroz tesnac u blizini Jemena jer su jemenski pobunjenici Huti, koje podržava Iran, poslednjih nedelja više puta napadali brodove u tesnacu Bab-el-Mandeb.
Nekoliko brodarskih kompanija, među kojima i danski brodarski div "Maersk", trenutno izbegava plovidbu kroz tesnac u blizini Jemena jer su jemenski pobunjenici Huti, koje podržava Iran, poslednjih nedelja više puta napadali brodove u tesnacu Bab-el-Mandeb. Svi brodovi na putu prema Sueskom kanalu moraju proći kroz ovaj uski morski prolaz, piše "Indeks".
Bab-el-Mandeb odvaja Arapsko poluostrvo od Afrike i povezuje Crveno more s Adenskim zalivom, a time i Indijskim okeanom. U fokusu napada Huta su brodovi koji navodno imaju veze s Izraelom.
Kao odgovor na te napade, Sjedinjene Američke Države su nekoliko dana pre Božića inicirale međunarodnu vojnu koaliciju OPG (Operation Prosperity Guardian) koja bi trebalo da obezbedi brodski prevoz u Crvenom moru. U subotu 30. decembra američka mornarica je potopila nekoliko plovila pobunjenih Huta koji su napali danski kontejnerski brod „Maersk Hangzhou“.
Ako brodovi na putu od Dalekog istoka do Evrope ne idu kroz Suecki kanal, oni moraju da zaobiđu čitav afrički kontinent. To produžuje put za više od nedelju dana i otprilike 3.500 nautičkih milja, odnosno 6482 kilometra.
Suecki kanal, koji povezuje Crveno i Sredozemno more, najkraći je morski put između Evrope i Azije. Obično oko 12 posto globalnog brodskog prometa prolazi ovim plovnim putem.
Stručnjaci upozoravaju da su napadi pobunjenika Huti već sada značajno povećali troškove transporta robe. A ako se kriza otegne, poskupljenja će osetiti i krajnji potrošači.
"Na primer, ako kod puta od Šangaja do Roterdama i nazad brod skreće na rutu preko Rta dobre nade, to povećava samo troškove goriva i do milion dolara", rekao je za "DW" Peter Sand, glavni analitičar kompanije Xenet za tržišnu analizu sa sedištem u Kopenhagenu.
Kroz Crveno more plovi oko devet posto svih tankera koji prevoze naftu i gas, od kojih su neki već bili na meti pobunjenika Huta. Britanska naftna kompanija BP je jedna od onih koje izbegavaju ovu rutu od 18. decembra.
“Vidimo da su ovde i sada pogođene isporuke energenata - bilo da se radi o nafti, ugljenu ili gasu- jednostavno zbog zime na severnoj hemisferi”, rekao je analitičar Sand.
Ovo bi moglo imati domino-efekt na cene energije. Stručnjaci smatraju da to može dovesti i do "preopterećenja".
"Kašnjenja u isporuci takođe utiču na kontejnerske luke širom Evrope, koje su obično vrlo efikasne u primanju velikog broja kontejnera. Uzmimo primer luke koja obrađuje 50.000 kontejnera nedeljno. Ako ništa ne stigne nedelju dana, i onda se iduće nedelje mora obraditi sto hiljada kontejnera, to može dovesti do preopterećenja", rekao je za "DW" Lars Jensen, izvršni direktor konzultantske kompanije sa sedištem u Danskoj.
Kriza u Crvenom moru budi sećanja na mart 2021. U to vreme je Suecki kanal bio blokiran šest dana nakon što se u njemu nasukao kontejnerski brod Ever Given.
U tom trenutku svet je bio u fazi zatvaranja zbog pandemije koronavirusa i globalni trgovinski lanci snabdevanja su već́ bili ozbiljno poremećeni. Stotine brodova je nedeljama bilo blokirano u Crvenom moru, a troškovi transporta kontejnera porasli su s 2.000 dolara (oko 1800 evra) na 14.000 dolara (preko 12.000 evra). Kriza Ever Given izazvala je višemesečna dodatna kašnjenja u uvozu robe iz Azije.
U okviru multinacionalne operacije zaštite pomorske trgovine Ujedinjeno Kraljevstvo, Bahrein, Kanada, Francuska, Italija, Holandija, Norveška, Sejšeli i Španija sprovode zajedničke patrole u južnom Crvenom moru i Adenskom zalivu. Iako su američki i britanski ratni brodovi u tom regionu počeli ciljano da gađaju rakete i dronove Huta i napad na Maersk Hangzhou je sprečen, nejasno je hoće li spremnost veće pomorske snage biti dovoljna da se napadi u potpunosti spreče.
BONUS VIDEO:
(MONDO/A.B.)
