Južnoafrički startap Renergen tražili su male rezerve prirodnog gasa na travnatim poljima u blizini Virdžinije, a naišli su na velike količine helijuma.
Kada je južnoafrički startap Renergen kupio prava za proizvodnju i istraživanje određenih travnatih polja u blizini Virdžinije, grada u provinciji Free State, osnivači su očekivali da će pronaći male rezerve prirodnog gasa koje bi mogle da podstaknu mogućnosti rudarenja u blizini.
Platili su jedan dolar za prava 2013. godine, prema rečima generalnog direktora Stefana Maranija, i počeli da testiraju sastav gasa koji izlazi iz dve zarđale bušotine koje su godinama ranije postavljene za istraživanje minerala. Otkrili su nenormalno visoke koncentracije helijuma, piše CNN.
Pored naduvavanja balona za zabavu, helijum ima brojne komercijalne primene. Kada se kondenzuje u tečni oblik, to je suštinska komponenta za hlađenje koja se koristi u proizvodnji mikročipova i u radu tehnologije MRI skeniranja koja spašava život. Međutim, globalne cene helijuma su promenljive, zalihe su nestalne, a gas se proizvodi u manje od 10 zemalja širom sveta.
Renergen je nesvesno udario u zlatnu žilu. Danas kompanija kaže da ima dokazane rezerve helijuma od najmanje 200 miliona kubnih metara u projektu Virdžinija gas, koji bi mogao da vredi više od 4 milijarde dolara, a potencijalno i do 12 milijardi kada se otkriju dodatne rezerve.
"Imali smo skromne ambicije da postavimo malu elektranu na gas koja bi mogla da snabdeva nekoliko megavata električne energije nekim obližnjim rudarskim operacijama“, priseća se Nik Mičel, glavni operativni direktor Renergena, dodajući: "Nismo imali pojma o razmerama ovih rezerve helijuma“.
Kompanija je prvi put uspešno proizvela tečni helijum iz postrojenja u januaru 2023. Nakon jednogodišnjeg odlaganja zbog curenja vakuumske zaptivke hladnjaka helijuma, očekuje se da će komercijalni rad početi u narednih mesec dana vađenjem helijuma zajedno sa prirodnim gasom, zatim preradom i distribucijom kupcima kao što je Linde, globalni inženjering kompanija.
Ono što Renergenove rezerve prirodnog gasa čini tako posebnim je neobično visoka koncentracija helijuma. Marani kaže da je prosek 3 odsto, a na nekim mestima dostiže i 12 odsto. Nasuprot tome, SAD kao najveći svetski dobavljač helijuma imaju prosečnu koncentraciju od 0,35%, a Katar, drugi veliki igrač, ima prosečnu koncentraciju od 0,04%.
Ovo bi moglo učiniti Renergenov helijum ekološki prihvatljivijim, smatra Kris Balentin, šef odeljenja za geohemiju na Univerzitetu Oksford u Velikoj Britaniji. Generalno, helijum se proizvodi kao nusproizvod tečnog prirodnog gasa (LNG) - mešavine gasova koja sadrži najviše metana - objašnjava Balentine, i samo pri određenoj koncentraciji (obično oko 0,3%) postaje ekonomski isplativo ekstrahovanje helijuma.
To znači da u snabdevanju helijumom dominiraju proizvođači ugljovodonika, koji izvlače i prodaju helijum sa strane, pa je proizvodnja stoga povezana sa visokim ugljeničnim otiskom. Ali veća koncentracija helijuma znači da se proizvodi manje povezanog metana, smanjujući njegov ugljenični otisak.
"Ono što Renergenove izglede čini tako interesantnim je to što još uvek postoje ugljovodonici povezani sa njihovom proizvodnjom helijuma, ali je ugljenični otisak mnogo manji. Pronašli su primarni gasni sistem helijuma“, kaže Ballentine.
(Mondo, I.L.)
