Tenzije na Bliskom istoku rastu i sve je važnije gde su stacionirane iranske i američke snage.
Rat između Izraela i Hamasa već se proširio Bliskim istokom, a izgledi za konfrontaciju između regionalnih i svetskih sila postaju sve verovatniji. Širom regiona, borbe su uglavnom bile ograničene na napade između militanata koje podržava Iran na jednoj strani i SAD, Izraela i njihovih saveznika s druge strane. Ali intervencije Irana i SAD poslednjih nedelja pojačale su bojazan da bi se sukob između ove dve države mogao pretvoriti u neposredan.
Do sada su SAD i Iran izbegavali da se direktno sukobe. SAD su napale grupe koje podržava Iran u Jemenu, Siriji i Iraku, dok su grupe povezane s Iranom ciljale američko osoblje u Iraku i Siriji. Teheran je takođe izvršio udare na, kako su naveli, antiiranske grupe u Iraku, Siriji i Pakistanu. Pakistan je uzvratio napadom.
Kako tenzije širom regiona rastu, sve važnije postaje pitanje gde su Iran ili iranski saveznici prisutni u regionu, gde su stacionirane američke snage i gde su obe strane vodile vojne operacije od početka rata između Izraela i Hamasa:
Liban je dom najmoćnije paravojne snage na Bliskom istoku - Hezbolaha, koji podržava Iran. Teroristička grupa ima svoju glavnu bazu na granici Izraela i Libana i razmenjuje vatru sa Izraelom od početka rata u Gazi. Pokret je blizak i Hamasu u Gazi. Dok je tačna veličina arsenala ove šiitske islamističke grupe nepoznata, stručnjaci procenjuju da poseduju između 150.000 i 200.000 projektila. Lider Hezbolaha tvrdi da grupa ima 100.000 boraca, uključujući aktivne vojnike i rezerviste, navodi CNN. Veruje se da je Iran glavni snabdevač Hezbolaha oružjem.
POLOŽAJI AMERIČKIH VOJNIH BAZA OTKRIVAJU SAMO JEDNO Odnosi sa Iranom na tački ključanja, sprema se sukob velikih razmera
Irak ima značajan uticaj na nekoliko šiitskih militantnih grupa koje su blisko povezane sa Korpusom iranske islamske revolucionarne garde (IRGC). Grupe su izvele desetine napada na američke snage u Iraku od početka rata u Gazi, na šta su SAD uzvratile vazdušnim napadima. Do 2008. godine SAD su imale do 160.000 vojnika u ovoj zemlji. Danas je oko 2.500 snaga raspoređeno u nekoliko baza.
Iran ima direktno prisustvo u Siriji, gde su pozicionirane snage Kuds (elitna jedinica IRGC-a) koja upravlja operacijama u inostranstvu. U Siriji se takođe nalaze brigade Zainabijon i Fatemijon, šiitske grupe povezane sa IRGC-om za koje se veruje da regrutuju avganistanske i pakistanske borce. SAD imaju 800 vojnika u Siriji. Američke trupe u Siriji su poslednjih nedelja sve češće na udaru grupa koje podržava Iran, na šta su SAD odgovorile vazdušnim napadima.
U središtu sukoba između Irana i SAD su jemenski pobunjenici Huti, koji pojačavaju svoje napade na brodove u Crvenom moru, govoreći da se na taj način svete Izraelu zbog rata u Gazi. Grupa trenutno kontroliše severni Jemen. Američka vojska stacionirala je ratne brodove u Crvenom moru, kod jemenske obale, sa kojih je gađala ciljeve Huta. U decembru su SAD okupile koaliciju od više od 20 zemalja kako bi zaštitile komercijalni saobraćaj od napada Huta u Crvenom moru.
Pojas Gaze dom je militantne grupe Hamas, za koju Izrael veruje da je pre rata imala oko 30.000 boraca. Iran je izgradio bliže veze sa ovom grupom poslednjih godina; za razliku od svih ostalih saveznika Teherana u regionu, Hamas je sunitska muslimanska organizacija. S druge strane granice, Izrael je najveći primalac američke vojne pomoći.
Zalivske države saveznice SAD takođe su dom američkih trupa. SAD imaju oko 13.500 američkih snaga u Kuvajtu, što predstavlja ujedno najveće američko vojno prisustvo u regionu. Drugo najveće vojno prisustvo SAD u regionu nalazi se u Kataru, gde je stacionirano 10.000 američkih vojnika. Katar održava odnose sa Hamasom, budući da je od 2012. godine bio domaćin njegove političke kancelarije u glavnom gradu Dohi. Više od 2.700 američkih snaga stacionirano je u vazduhoplovnoj bazi Princ Sultan u Saudijskoj Arabiji. Ostala vojna središta SAD nalaze se u Bahreinu, Jordanu i Turskoj.
BONUS VIDEO:
(MONDO/N.D.)
