Ostavljaju trudnoću za sledeću godinu kako bi dobili "dete na vreme": Kako živi zaposlena mama u Norveškoj

Elsi Mari Hesl ima 32 godine. Mama je dvoje dece, Natalije koja ima šest godina i Aksela od 22 meseca. Kada nije na porodiljskom, radi u marketingu, dok je njen suprug inženjer. Elsi je iskreno progovorila o životu u Norveškoj, zemlji koju mnogi favorizuju kao jednu od najidealnijih za život.

Jedna važna stvar koja je prilično frustrirajuća za norveške porodice je da dete mora da se rodi pre 1. septembra da bi imalo pravo na mesto u vrtiću od avgusta sledeće godine. Ovo je "magični rok". Naš sin je rođen 8. oktobra i nije mogao da dobije mesto do 22. meseca. Ako se parovima ne žuri, većina njih ostavlja trudnoću za sledeću godinu, kako bi dobili dete "na vreme".

Zbog ovoga je veliki bejbi bum neposredno pre i tokom leta i predstavlja veliki problem za porodilišta, jer je većina osoblja na letnjem odmoru. U medijima su se čak pojavile priče da su mame kojima je termin u septembru, dobijale pravo i na carski rez krajem avgusta. Imate pravo da produžite roditeljsko odsustvo do 12 meseci po isteku plaćenog roditeljskog odsustva (od oko godinu dana), ali tada druga godina ostaje neplaćena.

Morate da se prijavite za vrtić do 1. marta. Ako propustite ovaj rok, čak i ako je vaše dete rođeno pre 1. septembra, izgubićete pravo na vrtić sledeće godine. Ovo postaje problem ako se preselite sredinom godine. Kada sam bila trudna sa Akselom, u junu smo kupili kuću u predgrađu Osla.

U našem novom okrugu nismo mogli da dobijemo vrtić za ćerku, koja je tada imala četiri godine. Onda smo morali da putujemo do Osla sa njom u špicu svakog radnog dana. Putovali smo ovako osam meseci i to je bilo potpuno iscrpljujuće za nju. Kada je moj muž dobio ponudu za posao Holandiji, bilo nam je veoma lako da odlučimo da odemo.

Veoma je teško dobiti dadilju, pošto je ovaj vid čuvanja dece skoro iskorenjen iz naše kulture, valjda zato što svako ima pravo na vrtiće, koji su veoma dobri. U vrtiću moje ćerke išli su na ekskurzije dva puta nedeljno po gradu i u šumi. Naučila je mnogo i stekla mnogo prijatelja. Fokus je na druženju i igri. Takođe su napolju po svim vremenskim prilikama, što mislim da je slučaj u bilo kom vrtiću u Norveškoj.

Iz tog razloga, roditelji su veoma skeptični prema dadiljama. Smatramo da su vrtići najbezbedniji za decu. Dadilje su takođe mnogo skuplje (cene variraju od 650 do 1.300 dolara nedeljno). Zaposleni koji imaju decu mlađu od 12 godina imaju pravo na ukupno 10 slobodnih dana radi brige o deci. Ako imate dvoje dece mlađe od 12 godina, imate pravo na 15 slobodnih dana. Samohrani roditelji imaju pravo da udvostruče taj iznos.

Nažalost, slušala sam o roditeljima koji su svojoj deci davali paracetamol da snize temperaturu i slali ih u vrtić. U Oslu smo živeli oko sat vremena od mojih roditelja. Često sam zvala mamu koja radi pola radnog vremena kada je naša ćerka bila bolesna, jer sam pokušavala da izbegnem izostanak s posla. Međutim, mnoge bake i deke rade puno radno vreme, a ni njima nije lako da uzmu slobodno.

Nije retkost da očevi ostaju kod kuće kada se deca prehlade. Na školskim priredbama ima više majki, ali su i očevi veoma prisutni. Rekla bih da možete videti oko 65 posto majki i 35 posto očeva u parku posle vrtića. Slučaj sa plaćenim porodiljskim odsustvom u trudnoći sa Natalijom smo rešili ovako: Tri nedelje pre termina sam prestala da radim, a na posao sam se vratila kada je imala 10 meseci. Dakle 11 meseci ukupno, sa 80 posto moje plate. Ako želite kraće roditeljsko odsustvo, možete primati punu platu.

Očevi takođe imaju pravo na period odsustva sa posla kada se beba rodi, počevši od dana rođenja i dve nedelje posle. Oni nemaju pravo da budu plaćeni tokom te dve nedelje, ali mnoge kompanije odlučuju da ipak isplate tate u ovim situacijama. U našem slučaju, moj muž je dobio dve nedelje u celosti plaćene kada se Natalija rodila i 10 nedelja roditeljskog odsustva kada sam se vratila na posao.

Štaviše, ranije i ne možete da se vratite na posao, jer vrtići ne primaju decu mlađu od osam meseci. A redovno radno vreme vrtića je od 7 do 17 časova. Generalno se kompanije dobro nose prema roditeljima. Mada, čula sam loše priče o šefovima koji govore stvari poput: 'Oh, da li je tvoje dete opet bolesno?!'. Malo je verovatno da bi šef odbio da vam dozvoli da pokupite bolesno dete iz obdaništa, jer to jednostavno nije legalno.

Celo društvo ima stav da oba roditelja treba da rade. To znači da radno mesto mora biti fleksibilno prema roditeljima sa malom decom. Veoma je retko da majke izaberu da budu mame koje ostaju kod kuće, u Oslu čak nikada nisam srela mamu koja ne radi."

BONUS VIDEO: 

(Zadovoljna.nova.rs/MONDO/Ivana Vlajković)