Sa problemom neplodnosti suočava se više od 25 miliona ljudi u Evropi. U Srbiji, procenjuje se da je taj broj oko 800.000. Zvuči nerealno? Pomislite "ma nemoguće, mnogo je to"? Jeste mnogo. Ali statistika je takva. Samo što vam, kad se nađete u toj koži, statistika više nije ni važna, nikakvu utehu ne donosi to što niste "jedini"… Važno vam je samo da dobijete bebu.
Infertilitet je kompleksno stanje, uzrok velike tuge za ljude koji se sa njim suočavaju, ali i velikih nerazumevanja. Većina ljudi o njemu ne razmišlja, čak ni kao o mogućnosti (jer "to" se uvek dešava nekom drugom), sve dok ih život ne suoči sa neplodnošću, i to ne na nivou mogućnosti, već u vidu bolne realnosti koja vam razori sve o čemu ste sanjali, a da toga možda niste ni bili svesni.
Dobra stvar je što niste sami, a nije ni sve izgubljeno. Vašoj ljubavi i želji za bebom treba samo podrška "sa strane".
Vantelesna oplodnja ne bi trebalo da bude tabu, nema tu nikakve misterije, i umesto da se o tome šapuće i da se deca rođena iz postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje posmatraju kao "drugačija", evo šta bi trebalo da znate. Vrlo je jednostavno, u stvari. Vantelesna oplodnja nije "veštačka" oplodnja. Nema tu ničega veštačkog. Ima samo ljubavi i želje da žena i muškarac koji se vole postanu mama i tata.
Sinoć je u Beogradu otvorena međunarodna konferencija "Evropa u Srbiji - IVF", čiji je domaćin lokalno udruženje "Šansa za roditeljstvo", a organizator krovno evropsko udruženje Fertility Europe.
Na samom početku, premijerno je prikazan dokumentarni film "Putovanje do bebe", čija je autorka Sandra Jovanović, predsednica Uruženja "Šansa za roditeljstvo".
Šest parova iz Niša, Kragujevca, Leskovca, Novog Bečeja, Sremske Kamenice i Beograda ispričali su svoje priče. Neke još nisu dobile svoj srećan epilog, te ljude koji se vole toliko da žele bebu više od svega neizvesnost boli, ali nada ih pokreće, a ljubav im daje snagu. I niko od njih nije spreman da odustane.
Neke od priča iz ovog dokumentarnog filma posle bolnog puta "završene" su na najbolji mogući način, srećnim početkom nove faze u kojoj su muškarac i žena koji se vole postali mama i tata.
Ali, emotivna strana infertiliteta iako bolna, nije jedini problem. Vantelesna je skupa. Lečenje je skupo. Država pomaže, ali…
Pravo na tri pokušaja vantelesne oplodnje o trošku Fonda ima žena do navršene 42. godine života, a u jednom postupku se o trošku države obezbeđuje i zamrzavanje do šest embriona, sa rokom čuvanja od pet godina.
A onda dolazimo i do drugog pokušaja… Iako je ranije objavljeno da država pokriva troškove i za drugo dete, za parove koji su već jedno dete dobili iz VTO o trošku RFZO, to je samo formalno tačno. Država plaća i pokušaje za drugo dete, ALI samo ukoliko je žena u postojećoj zajednici dobila jedno dete iz postupaka VTO a NIJE ISKORISTILA sva tri pokušaja.
To u praksi znači da država parovima koji prođu komisiju omogućava ukupno tri pokušaja. Pa ako prvu bebu dobijete iz prvog pokušaja, "ostaju vam" još dve šanse za drugu bebu. Ali, ako prvu bebu dobijete "iz trećeg", država neće pokriti vaše pokušaje da toj bebi rodite brata ili sestru, a to, moramo da primetimo, nije isto što i "država plaća VTO i za drugo dete". Nažalost.
Novi Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji nudi neke mogućnosti koje do sada pacijentima u Srbiji nisu bile na raspolaganju, i zbog kojih su mnogi parovi odlazili na vantelesnu u Prag ili Solun, na primer, izlažući se dodatnim troškovima i dodatnom stresu.
Novi Zakon definiše kakav tim lekara mora imati zdravstvena ustanova da bi se mogla smatrati centrom za biomedicinski potpomognutu oplodnju, a koji čine specijalista ginekologije sa užom specijalnošću fertilitet, embriolog, urolog i medicinsko-laboratorijski tehničar.
Takođe, definisano je i ko sve može da se podvrgne procesu biomedicinki potpomognute oplodnje: bračni odnosno vanbračni partneri, punoletna i poslovno sposobna sama žena, i žena ili muškarac koji su upotrebu svojih reproduktivnih ćelija odložili iz medicinskih razloga.
Muškarac, dakle, ne može samostalno ući u ovaj proces, jer sistem ne poznaje kategoriju surogat majčinstva, ali žena može.
Definisano je, takođe, da se zamrznute ćelije i embrioni o trošku države mogu čuvati pet godina, a taj rok može se, uz molbu i opravdane razloge produžiti na još pet godina.
A onda stižemo i do donacije reproduktivnih ćelija ili embriona. Za primenu Zakona neophodni su i pravilnici koji bi trebalo da budu doneseni do novembra ove godine, ali, evo šta to znači...
Donacija podrazumeva primanje doniranog reproduktivnog materijala koji se koristi u procesu vantelesne oplodnje, što znači da paru može biti potrebna donirana jajna ćelija, doniran spermatozoid ili doniran embrion.
Ukoliko žena nema svojih reproduktivnih ćelija, za oplodnju se koriste jajne ćelije donatorke, ukoliko muškarac nema svojih spermatozoida, koriste se donirani spermatozoidi, a ukoliko par nema ni jajnih ćelija ni spermatozoida, korise se donirani embrioni.
Novi Zakon dozvoljava poklanjanje, tojest darivanje reproduktivnih ćelija ili embriona paru koji nije u mogućnosti da ima svoje reproduktivne ćelije ili embrione, što u stvari znači da je dozvoljeno preko Banke reproduktivnih ćelija donirati reproduktivne ćelije i embrione.
Striktno je zabranjeno nuđenje semenih ćelija, jajnih ćelija i embriona radi sticanja bilo kakve koristi.
Reproduktivne ćelije jednog davaoca, kao i darovani embrion jednog para, mogu se upotrebljavati za biomedicinski potpomognutu oplodnju samo jednog para ili jedne žene koja je sama u postupku.
Ali, dok na snagu ne stupe i podzakonska akta, nećemo znati kako će se to sprovoditi u praksi. Ostaje nam samo da se nadamo da će se to desiti uskoro. Jer među 400.000 parova koji žele bebu a ne mogu da je dobiju, mnogo je onih kojima vreme koje je država odredila kao "poslednji rok", a to je do 42. godine života žene, ističe.
Čekajući pravilnik...
Konferencija "Evropa u Srbiji - IVF" skreće pažnju na probleme sa kojima se suočavaju parovi koji se bore sa infertilitetom, a predsednica Udruženja "Šansa za roditeljstvo" Sandra Jovanović kaže da se nadaju da će dobiti bolje uslove, kao što su četvrti postupak vantelesne oplodnje ili izradu pravilnika koji su jako bitni za nastavak lečenja parova.
"Naša ideja je da imamo još jedan postupak, četvrti, a pravilnici su nam bitni jer imamo Zakon koji reguliše proceduru vantelesne oplodnje i donaciju, ali nemamo pravilnike i zato ne možemo da radimo proceduru donacije u Srbiji", kazala je ona.
Jedna od teškoća sa kojom se suočavaju parovi koji imaju problem neplodnosti i to što ljudi u Srbiji nisu dovoljno informisani, nemaju prave informacije i, kako kaže, žive i dalje u okruženju koje je patrijarhalno, u kojem se i dalje negativna svetlost baca na ženu.
"Prvo moramo da razbijemo tabue, da približimo proceduru vantelesne oplodnje i da više pričamo o tome, da se vantelesna oplodnja predstavi na bolji način, a to je da se izvuče iz mraka i da se ljudi koji imaju problem ne skrivaju, da mogu da dođu što pre do informacije i što pre krenu u borbu koja im je ponekada neophodna", kaže Sandra Jovanović.
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
"Ako nas ne motiviše Zvezda, ne znam ko će": Žocova poslednja poruka pred derbi!