Zašto nam se često jede nešto slatko, slano, krckavo, masno, u prevodu - štetno? Skoro svaka vrsta hrane je u redu ako je unosimo umereno, ali kada ovakvu hranu počnemo da jedemo iznenada i kao da ne možemo da se zaustavimo, problem prave hormoni.

Evo zašto nam se jede "loša" hrana i kako da to popravimo - ova tri hormona su krivci i postoji rešenje!

1. Kortizol

Adrenalne žlezde ispuštaju kortizol u trenucima stresa, bilo da je u pitanju naporan dan na poslu ili svađa u vezi. Stres mora da postoji u našem životu jer nam šalje druge važne signale, ali kada ga ima previše, odjednom, povišeni nivoi hormona stresa dovode do raznih promena u organizmu. A jedna od njih je i poriv da jedemo "lošu" hranu.

Povišen nivo kortizola može da pojača apetit i dovede do prejedanja, samim time i gojenja. Ovaj hormon "govori" telu da skladišti energiju i moguće je da je krivac za masne naslage na stomaku, koje nikako ne uspevamo da skinemo.

Kod povišenog kortizola, pomažu tehnike koje će nas opustiti. Najpre, prioritizujte san - spavajte dovoljno i kvalitetno. Potom, probajte meditaciju ili druge tehnike opuštanja, a zatim, unosite dovoljno omega-3 masnih kiselina. Pročitajte koje namirnice sadrže najviše omega-3 masnih kiselina.

čovek jede hamburger
Shutterstock 

2. Leptin

Poznat i kao "hormon sitosti", leptin dolazi iz ćelija masnog tkiva i šalje telu signale da je vreme da prestanemo da jedemo. Ali ta komunikacija ne funkcioniše uvek glatko, i mozak ponekad neće odreagovati na signale leptina. Zbog toga, osećaćemo se kao da smo konstantno gladni i posegnućemo za hranom za koju znamo da će nam zaustaviti želju - previše slanom, masnom ili slatkom.

Nivo leptina, ali i apetit, donekle se regulišu pravilnim snom. Pročitajte koji su signali da vam je usporen metabolizam!

žena jede čips
Shutterstock 

3. GSP-1

Iza ove skraćenice krije se glukagonu sličan peptid 1, hormon koji se luči kada hrana uđe u tanko crevo i mozgu šalje signale da smo siti. Utiče i na regulaciju apetita i osećaj zadovoljstva. Zdravi nivo GSP-1 hormona pomaže da ne osećamo nagone za nezdravom hranom, jer nam smanjuje osećaj iščekivanja pre jela, i daje pozitivan osećaj tokom obroka.

I na ovaj hormon utiče san, ali i često konzumiranje slatkiša. Pokušajte da ga regulišete tako što ćete unositi više vlakana, naročito svarljivih i prebiotskih. Stručnjaci preporučuju 21-38 grama vlakana dnevno, pa dodajte namirnice kao što su leblebije, avokado ili sočivo u svakodnevnu ishranu.

BONUS VIDEO:

kurir televizija DIJETA PO KRVNIM GRUPAMA JE NA SPISKU PET NAJGORIH NA SVETU?! Nutricionisti upozoravaju na njenu naučnu neutemeljenost

(MONDO/B.Z.J.)