Tunjevina iz konzerve spada među najpraktičnije i najčešće korišćene namirnice. Laka je za pripremu, dugo traje i odlično se uklapa u brojne obroke. Međutim, postavlja se pitanje da li je dobro ako postane deo svakodnevne ishrane.
Nutricionisti podsećaju da je tunjevina dragocen izvor belančevina, omega-3 masnih kiselina, selena i vitamina B12. Upravo zbog toga mnogi je smatraju zdravim izborom. Ipak, postoji i druga strana medalje.
"Konzervirana tunjevina može da bude zdrav izvor nemasnih proteina i omega-3 masnih kiselina, ali ne preporučujem da je jedete svaki dan. Glavna briga je živa i izloženost drugim toksinima iz okoline, koji se s vremenom mogu da akumuliraju i utiču na nervni sistem", objašnjava Maša Dejvis, autorka knjige "Jedite svoje vitamine".
Problem je u tome što se živa ne ispoljava odmah. Ona se tiho nagomilava u organizmu. Vremenom može da zahvati mozak, bubrege i nervni sistem, što vodi ka simptomima poput umora, problema sa koncentracijom ili drhtavice. U ozbiljnijim situacijama mogu da se jave i poteškoće sa pokretima, sluhom i vidom. Posebno osetljive grupe su trudnice, dojilje i deca, jer živa može da ometa pravilan razvoj.
Sa druge strane, povremeno uživanje u tunjevini nije razlog za zabrinutost. Ona i dalje zaslužuje svoje mesto u ishrani. Sadrži nutrijente koji podržavaju zdravlje srca, mišića i mozga. Ključno je pridržavati se preporuka.
Za većinu odraslih preporučuje se da ukupna količina ribe i morskih plodova nedeljno bude između 225 i 350 grama. Kada je reč o konzerviranoj tunjevini, bela tuna trebalo bi da se ograniči na jednu porciju nedeljno zbog većeg sadržaja žive. Lakša tuna, koja se češće nalazi u konzervama, smatra se sigurnijom i može da se jede dve do tri porcije nedeljno.
Drugim rečima, tunjevina jeste hranljiva, ali svakodnevna konzumacija može da donese više štete nego koristi. Umerenost je ključ da biste iskoristili sve njene prednosti, a da pritom izbegnete rizike.
BONUS VIDEO:
