Nutricionista Kenan Mandra gostovao je u Jutarnjem programu na TV Prva a govorio je o najčešćim greškama koje mnogi prave na prelasku sezone. Izneo je i nekoliko teorija o pravilnoj ishrani, a koje su blago rečeno šokirale voditelja Filipa Čukanovića. Sve ono što decenijama unazad slušamo i što ističu svi lekari i dijetolozi jeste da je doručak najvažniji obrok.
Po nutricionisti, autoru "Liposukcijske dijete" uz koju su liniju doterale brojne slavne ličnosti među kojima je i Tijana Dapčević, prvi jutarnji obrok zapravo nam je potpuno nepotreban. Hrana je važna ujutru kako bismo podigli energiju, ali isto to možemo da postignemo i čašom vode i šećerom, kaže nutricionista.
"Mi uzimamo hranu kako bismo uneli gradivne jedinice, zaštitne jedinice i energiju na zadnjem mestu. Ono što je potrebno kad govorimo o esencijalnim nutrijentima, primarnim za život jesu aminokiseline i masti. Kad pogledamo kako izgleda današnja ishrana, videćemo da je to 80-90 odsto šećer."
"Mnogi moji klijenti kažu da prave najveću grešku jer preskaču doručak. Doručak uopšte nije najvažniji obrok", rekao je Kenan na veliko iznenađenje voditelja:
"Pa to nas uče, celog života nas uče da je doručak najvažniji obrok!"
Po Mandri da li osoba treba da doručkuje ili ne, zavisi od toga kako se hranila prethodnog dana. Ako je dan bio "zasitan" neće biti potrebe za hranom ujutru.
Nutricionista ističe i da je koncept obaveznog doručka zapravo marketinški slogan iz 50-ih i 60-ih godina prošlog veka kako bi se prodalo što više žitarica i gde se za prvi obrok nude šećeri koji brzo podižu energiju i brzo je spuštaju.
"Ne postoji nijedna naučna činjenica, štaviše nije potrebno jesti ni svaki dan. Čovek može nedeljama da živi bez hrane, a mi jedemo tri puta, pet puta dnevno, što je paradoksalno. Šta nam priroda govori? Da uzmemo primer životinja, medveda, kako se oni ponašaju? Tokom leta oni se pune energijom, uzimaju što više voća, meda, kao bi napravili to salo za zimu. I čovek, kada bi se hranio u skladu sa prirodom, ne bi postojala četiri godišnja doba. Postojala bi dva ciklusa - ciklus punjenja energijom, bukvalno gojenja, debljanja, da stvaramo te zalihe sala, kako bismo tokom zime to trošili", ističe Mandra.
"Ne poredim nas i životinje, već kako ljudi žive u skladu sa prirodom i kako životinje žive u skladu sa prirodom", objašnjava nutricionista i kaže da nam priroda tokom leta nudi šećere, koji služe isključivo za stvaranje masti. Isti ti šećeri se gradacijski povećavaju kako toplo vreme odmiče - pa na proleće imamo ono sa najmanjim procentom šećera, a na zalasku sezone, sa najviše.
"Da se vratim na primer medveda koji se ugoji tokom leta a smrša tokom zime. Mi nismo medvedi, ali to mi je plastičan primer. I mi imamo sposobnost da stvaramo akumulirane masne rezerve i da ih posle trošimo. Ali danas živimo tempom da ih samo akumuliramo, a ne trošimo. Fizička aktivnost nije trošenje, ona jako malo utiče, možda svega dva do pet posto. Ima jako mali uticaj na mršavljenje."
"Da li to znači da sve treba da radimo suprotno, sve što smo do sada učili pada u vodu", pitao je voditelj.
Izneo je još jednu iznenađujuću teoriju zbog čega nam doručak nije bitan. Mnogo je važnija večera. Istorijski gledano tako su se hranili i pećinski ljudi. Ujutru su izlazili iz pećina, lovili, da bi uveče uneli plan u iste te pećine i jeli. To što su uveče pojeli držalo im je energiju na optimalnom nivou celog dana.
"Idealno bi bilo da se ne doručkuje. Vi kada jedete ujutro, 70 odsto energije utrošite na varenje, radni dan počinjete sa 30 odsto kapaciteta. Zašto ste gladni ujutru? Jer ste pogrešno jeli prethodni dan. Treba menjati navike postepeno tako što ćemo doručkovati masnoće, jaja, pršutu, sir, a nikako skrob, žitarice i šećere. Ono što može da nam podigne energiju jako brzo, nivo insulina i veoma brzo stvara osećaj gladi. Ali ako jedemo jaja, pršutu i sir, tako su jeli naši stari, mi tokom dana ne moramo da jedemo ništa jer ćemo biti siti. I za večeru pojedemo salatu, ribu, biftek, proteine i obilje povrća, onda sutra ujutru nećemo biti gladni", zaključuje Mandra.