Na Internetu čini se da smo se nagledali svega i svačega, ali ne i babe koja kuva čorbu u plastičnoj kesi... Video koji je do sada pogledalo nešto više od pet miliona ljudi na Tviteru naterao je mnoge da stave prst na čelo i podsete se osnovih zakona fizike iz osnovne škole.
Ono što se može videti na videu jeste starija baka, očigledno po fizičkim karakteristikama, poreklom sa Azijskog podneblja, koja kuva čorbu od ribe u plastičnoj kesi i to na nimalo slaboj vatri. Kesu je napunila vodom skoro do vrha, a zatim postepeno dodavala namirnice, različite začine, ali i celu ribu. Ono što je najviše začudilo mnoge jeste kako kesa nije pukla od toplote. Čak se i nakon izvesnog vremena moglo videti kako voda počinje polako da ključa.
Začuđeni kako ovaj princip kuvanja funkcioniše, ali i zabrinuti ljudi zbog razlaganje plastike pod dejstvom toplote i potom unošenja u organizam samo su ređali komentare. Nikome ništa nije bilo jasno, a evo kako to naš naučnik sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu objašnjava.
Naš fizičar, Nikola Konjik sa Fizičkog fakulteta diretkno iz laboratorije za radioaktivnu i nuklearnu fiziku za K1 tvrdi da je to i te kako moguće. Kako kaže, osnovni zakoni fizike su učinili svoje. Glavna caka je u tome što se u kesi nalazi hladna voda.
"S jedne strane imamo plamen, a sa druge strane vodu. Ova voda koliko god da se greje, ne može da se zagreje više od 100 stepeni Celzijusa - to je njen maksimum. Preko toga može samo da isparava", objasnio je NIkola i dodao da je vodu mnogo teže zagrejati nego vazduh. Kesa bi pukla samo u slučaju kada bi ispod nje bio veoma jak plamen. Prisustvo toplote i hladnoće (tačnije vatre i vode) ne dozvoljava da kesa pukne.
Nikola za kraj, ne preporučuje ovakav vid kuvanja i eksperimentisanja zbog bojazni od prisustva mikroplastike u organizmu koja je prošle godine prvi put pronađena u ljudskom organizmu. Detaljna istraživanja kako ona utiče na na organizam i zdravlje tek su na pragu otkrića, ali naučnici veruju da ove male mikro čestice plastike mogu da prave fizičku smetnju u organizmu na način na koji to čine čestice koje zagađuju vazduh.
(MONDO)