- Identične bliznakinje dve nedelje su jele isti broj kalorija, šećera, masti i vlakana, ali je jedna unosila industrijsku, a druga domaću hranu.
- Ejmi je dobila gotovo kilogram i imala lošije nalaze šećera i masti u krvi, dok je Nensi smršala i imala povoljnije rezultate.
- Stručnjaci poručuju da stepen obrade namirnica može da utiče na organizam i kada je nutritivni unos isti.
Da li je važno samo koliko kalorija, šećera i masti unosimo ili način na koji je hrana proizvedena može da napravi veliku razliku? Identične bliznakinje Ejmi i Nensi Kingston pristale su da provere odgovor na ovo pitanje.
Tokom dve nedelje, Ejmi je jela industrijski prerađenu hranu, dok je Nensi dobijala sveže namirnice, minimalno prerađenu hranu i obroke kakvi se pripremaju kod kuće. Njihove dijete bile su usklađene tako da sadrže istu količinu kalorija, hranljivih materija, masti, šećera i vlakana. Jedina ključna razlika trebalo je da bude stepen obrade namirnica.
Eksperiment su za emisiju BBC Panorama nadgledali stručnjaci sa Kraljevskog koledža u Londonu, a bliznakinje su bile deo britanskog istraživačkog projekta TwinsUK. Detalji su objavljeni na zvaničnoj stranici Kraljevskog koledža u Londonu.
Jedna dobila kilogram, druga smršala
Kada su posle dve nedelje stigli rezultati, razlika između identičnih bliznakinja bila je očigledna. Ejmi, koja je jela ultraprerađenu hranu, dobila je gotovo kilogram, dok je Nensi, koja je jela svežu i domaću hranu, izgubila na težini.
Ejmi su se pogoršali i nivoi šećera u krvi, dok je količina masnoća u krvi porasla. Već nakon prve nedelje žalila se na glavobolju i osećaj gladi.
"Malo je zastrašujuće videti ovakve rezultate posle samo dve nedelje", rekla je Ejmi nakon što su joj saopšteni nalazi.
Nensi, iako je unosila istu količinu kalorija i ključnih hranljivih materija, nije imala iste promene. Prema analizi eksperimenta koju je objavio Univerzitet Mekgil, njoj su se telesna težina, holesterol i nivo glukoze kretali u suprotnom smeru od sestrinih.
Šta se smatra ultraprerađenom hranom?
Industrijski prerađena hrana uglavnom sadrži sastojke koji se retko koriste u domaćoj kuhinji, poput emulgatora, veštačkih aroma, boja, zaslađivača, modifikovanog skroba i različitih konzervansa.
U ovu grupu mogu da spadaju pojedine vrste industrijskog hleba, zaslađene pahuljice, gotova jela, viršle, čips, instant supe, slatkiši, gazirani napici i aromatizovani mlečni proizvodi. Ipak, nije svaka fabrički upakovana niti svaka prerađena namirnica automatski nezdrava. Stepen obrade, sastav i količina koja se jede moraju da se posmatraju zajedno.
Problem je i što proizvodi koji se reklamiraju kao "bogati vlaknima", "bez šećera" ili "sa malo masti" mogu da sadrže brojne druge sastojke koji im popravljaju ukus, boju, trajnost i teksturu.
Isti broj kalorija nije doneo isti rezultat
Posebno zanimljiv deo eksperimenta jeste to što razlika nije mogla jednostavno da se objasni većom količinom šećera ili masti. Obe bliznakinje dobijale su nutritivno usklađene jelovnike, ali je njihova hrana bila različito obrađena.
Profesor epidemiologije Tim Spektor, koji je nadgledao eksperiment, objasnio je da industrijska obrada može da promeni strukturu hrane, način na koji je telo vari i brzinu kojom se ona jede. Pojedini ultraprerađeni proizvodi izazivaju nagli rast, a potom pad šećera u krvi, zbog čega osoba ubrzo ponovo može da oseti glad.
Rezultat ipak treba da tumačimo oprezno
Poređenje Ejmi i Nensi trajalo je samo dve nedelje i obuhvatilo je jedan par bliznakinja. Zato se ono ne može smatrati dokazom da će svaka osoba doživeti potpuno iste promene ako dve nedelje jede industrijsku hranu.
Njegova prednost je što identične bliznakinje dele gotovo isti genetski materijal, a njihovi jelovnici bili su usklađeni po kalorijama i osnovnim hranljivim sastojcima. Ipak, za pouzdanije zaključke potrebna su veća i dugotrajnija kontrolisana istraživanja.
Šira naučna slika takođe poziva na oprez. Veliki pregled objavljen u časopisu The BMJ pronašao je povezanost između većeg unosa ultraprerađene hrane i niza nepovoljnih zdravstvenih ishoda. Autori su, međutim, naglasili da je kvalitet dokaza varirao i da povezanost sama po sebi ne dokazuje da je industrijska obrada neposredni uzrok svake bolesti.
Eksperiment bliznakinja zato ne znači da svu zapakovanu hranu treba da izbacite iz kuće. Pokazuje da čak i kada na papiru unosite iste kalorije, masti, šećer i vlakna, domaći obrok i njegov industrijski proizveden pandan ne moraju jednako da deluju na organizam.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)