- Nik Norvic je mesec dana bio na "lavljoj dijeti" i pojeo više od 45 kilograma mesa.
- Tokom eksperimenta zabeležio je pad omega-3 masnih kiselina.
- Norvic poručuje da reakcija na ishranu zavisi od pojedinca i da povišen LDL treba tumačiti u širem metaboličkom kontekstu.
Na prvi pogled na Jutjub kanal ili Instagram profil Nika Norvica, kojeg ukupno prati gotovo 1,5 miliona ljudi, mogli biste da pomislite da je "samo još jedan influenser". Njegovi snimci imaju upadljive naslovne fotografije i intrigantne naslove, poput "Šta bih voleo da sam ranije znao o kofeinu?" i "Koliko sna vam je zaista potrebno?".
Ipak, iza tih fotografija stoji naučnik koji se bavi metaboličkim zdravljem, istraživač i edukator sa doktoratom Oksforda i diplomom medicine sa Harvarda.
"Ovi snimci su veoma efikasno sredstvo za edukaciju. Kada sprovedem neki od ovih eksperimenata, zainteresujem ljude za nauku i pokrenem širu raspravu. Nikada nije cilj da ljudi kopiraju ono što radim, već da privučem njihovu pažnju i podstaknem ih da saznaju više", objašnjava Norvic.
Eksperiment sa "lavljom dijetom"
Norvic je eksperiment sa "lavljom dijetom" sproveo tokom leta. Snimak na Jutjubu nosi naslov "Neobična nauka iza ishrane isključivo mesom".
Norvic je mesec dana primenjivao "lavlju dijetu", ekstremnu verziju karnivor, odnosno mesne ishrane, koju je popularizovala Mikhaila Piterson, ćerka psihologa i medijskog komentatora Džordana Pitersona. Njegova ishrana sastojala se isključivo od mesa, životinjske masti, soli i vode. Do kraja meseca pojeo je znatno više od 45 kilograma mesa. Najteže mu je bilo da se odrekne morskih plodova i kafe, kaže.
"Ipak, iz dana u dan bilo je lako. Jeo sam mnogo odrezaka ili sam mleo meso i od njega pravio pljeskavice. Bilo je ukusno i nije mi naročito dosadilo. Na neki način, najzanimljiviji deo eksperimenta bio je to koliko je zapravo bio nezanimljiv", kaže Norvic, piše The Telegraph.
Iznenađujuće, pražnjenje creva ostalo mu je uredno, iako je zabeležio merljiv pad nivoa omega-3 masnih kiselina, najverovatnije zato što nije jeo ribu. Norvic je i ranije sprovodio različite slične eksperimente sa ishranom.
"Jednom sam sa ketogene ishrane pretežno zasnovane na biljnim namirnicama, bogate orašastim plodovima, maslinovim uljem i nezasićenim mastima, prešao na ishranu sa mnogo mesa i zasićenih masti, uz nešto više ugljenih hidrata. Moj holesterol je pao baš kao što sam očekivao, jer sam razumeo specifične biološke mehanizme koji utiču na njegov nivo kod mene i znao sam da puter nije kriv".
Jedan od njegovih najpoznatijih eksperimenata podrazumevao je da za 30 dana pojede 720 jaja, u proseku 24 dnevno, kako bi doveo u pitanje ideju da unos velikih količina holesterola kroz hranu izaziva nagli porast holesterola u krvi. Njegov LDL, odnosno "loš" holesterol, pao je za 20 odsto.
Pitanje zasićenih masti
Istraživanja su povezala veću potrošnju crvenog mesa, naročito prerađenog, sa rizikom od kardiovaskularnih bolesti, iako je doprinos zasićenih masti, holesterola iz hrane i drugih sastojaka i dalje predmet rasprave. Zasićene masti mogu da povise LDL holesterol, koji doprinosi stvaranju plakova u arterijama i povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Norvic, međutim, naglašava da je ishrana mnogo složenija i da više zavisi od pojedinca nego što bi se moglo zaključiti iz uobičajenih poruka o ishrani.
"Neki ljudi smatraju da je mesna ishrana najbolja za čoveka, a želim da naglasim da ja u to ne verujem, niti mislim da svi treba tako da se hrane. Ipak, ta ishrana nije detaljno istražena i mislim da je najbolje posmatrati je kao sredstvo koje bi potencijalno moglo da posluži za ponovno uspostavljanje zdravlja creva ili poboljšanje metaboličkih problema, a ne kao 'religiju' u ishrani", kaže.
Prema njegovim rečima, negativan uticaj holesterola iz hrane na holesterol u krvi često se preuveličava.
"Jedete više holesterola, pa ga jetra proizvodi manje. Organizam dobro nadoknađuje tu promenu".
Međutim, pitanje zasićenih masti znatno je spornije. Norvic priznaje da one mogu da povise LDL holesterol. Jedan od načina na koji se to događa jeste smanjenje broja LDL receptora na ćelijama jetre, zbog čega jetra uklanja manje LDL čestica iz krvotoka.
Postavlja se, dakle, pitanje koliko je taj porast LDL holesterola značajan i da li dovodi do većeg rizika od bolesti srca. Norvic ukazuje na pregledni rad objavljen u časopisu Journal of the American College of Cardiology, u kojem se iznosi stav da se zdravstveni efekti zasićenih masti ne mogu nužno procenjivati posmatranjem samo tog nutrijenta. Važni su i namirnica u kojoj se nalazi i ostatak ishrane.
U tom radu navedeno je da punomasni mlečni proizvodi, neprerađeno meso i crna čokolada, uprkos tome što mogu blago da povise LDL holesterol, nisu dosledno povezivani sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti ili dijabetesa. Autori su zaključili da dokazi ne podržavaju ograničavanje takvih namirnica.
Nasuprot tome, zasićene masti u ultraprerađenoj hrani, poput keksa, gotovih obroka i čipsa, obično potiču iz jeftinih rafinisanih ulja, u kombinaciji sa rafinisanim skrobom i dodatim šećerima. Ta kombinacija može da povisi LDL holesterol, a povezana je i sa lošijim metaboličkim zdravljem.
Kada biologija odstupa od pravila
Iako je izvor zasićenih masti jedan deo slagalice, Norvic kaže da metabolizam i biološke osobine pojedinca mogu biti još važniji. Ukazuje na nedavno randomizovano kontrolisano istraživanje objavljeno u časopisu Cell Metabolism, u kojem su poređene ketogena ishrana sa malo ugljenih hidrata, mediteranska ishrana i ishrana zasnovana na biljnim namirnicama sa malo masti.
Od 55 učesnika koji su na početku nasumično raspoređeni u grupe, njih 42 završilo je istraživanje. Svi su imali gojaznost praćenu narušenim metaboličkim zdravljem, a svaki režim ishrane osmišljen je tako da dovede do gubitka oko 10 odsto telesne mase.
Učesnici na ketogenoj ishrani doručkovali su namirnice poput kobasica, slanine i jaja, dok su oni na biljnoj ishrani sa malo masti jeli ovsenu kašu i voće. Iako je ketogena ishrana sadržala 46 puta više holesterola iz hrane i sedam puta više zasićenih masti nego biljna ishrana, nivo LDL holesterola nije se značajno razlikovao između tri grupe.
Pored toga, učesnici na ketogenoj ishrani imali su najveće poboljšanje kada je reč o smanjenju masnoće u jetri, osetljivosti jetre na insulin, povlačenju predijabetesa i dnevnim vrednostima šećera u krvi.
Norvic smatra da to pokazuje da, u okviru ishrane sa malo ugljenih hidrata, indeks telesne mase (BMI) ima znatno veći uticaj na nivo LDL holesterola nego unos zasićenih masti. Metaanaliza 41 randomizovanog kontrolisanog istraživanja, koju je sproveo njegov tim, takođe je pokazala da je kod ljudi na ishrani sa malo ugljenih hidrata početni BMI bio snažno povezan sa promenama LDL holesterola, dok unos zasićenih masti nije.
S druge strane, veliki porasti LDL holesterola bili su uglavnom zabeleženi kod ljudi sa nižim BMI-jem.
"Što su ljudi vitkiji, njihov LDL obično više raste na ishrani sa malo ugljenih hidrata. Ironično je, ljudi upiru prstom u puter, a krive su pločice na stomaku", kaže Norvic.
Prema njegovim rečima, jedno od mogućih objašnjenja jeste biološka hipoteza poznata kao lipidno-energetski model.
Kada se ograniči unos ugljenih hidrata, jetra može da otpušta više čestica bogatih trigliceridima kako bi se masti transportovale kroz organizam. Pošto vitke osobe sa dobrom osetljivošću na insulin veoma efikasno koriste energiju iz masti, te čestice brzo ostaju bez triglicerida, pa na kraju u krvi cirkuliše veća koncentracija LDL čestica.
"Krajnji cilj je da shvatite da vaš život može da bude niz eksperimenata i da svoj način života posmatrate kroz prizmu naučnog postupka", kaže Norvic.
Ako želite da snizite holesterol ili smršate, predlaže da istražite mogućnosti, odlučite šta ćete promeniti, izmerite rezultat i procenite da li je promena dala efekta. Prema Norvicovim rečima, koristan prvi korak jeste da saznate da li imate insulinsku rezistenciju. Odnos triglicerida i HDL holesterola može da pruži određene naznake, ali nije dijagnostički test i ne postoji jedna univerzalno prihvaćena granična vrednost.
Ako ste zabrinuti za svoje metaboličko zdravlje, lekar može da proceni ovaj odnos zajedno sa pokazateljima kao što su glukoza u krvi, HbA1c, krvni pritisak i obim struka. Jedan od najjednostavnijih načina da se poboljša insulinska rezistencija, kaže Norvic, jeste smanjenje unosa rafinisanih ugljenih hidrata i šećera. Dodaje da bi, u idealnom slučaju, sve to trebalo raditi uz pomoć i nadzor lekara.
"Njihov posao je da pruže informacije koje omogućavaju bezbedno eksperimentisanje, ali na kraju je odgovornost pacijenta da preuzme kontrolu nad svojim zdravljem".
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)