- Pekare u Srbiji nemaju opštu zakonsku obavezu da uz neupakovana peciva ističu broj kalorija, već moraju da navedu naziv i alergene.
- Istaknute nutritivne informacije mogle bi da pomognu kupcima da lakše uporede proizvode, ali kalorije nisu jedini važan podatak.
Burek sa sirom, kroasan sa čokoladom, kifla sa šunkom ili pita sa mesom čest su izbor za doručak, ali kupci uglavnom ne mogu na prvi pogled da saznaju koliko kalorija unosi jedno pecivo. Dok se na deklaracijama upakovane hrane nalaze podaci o energetskoj vrednosti i sastavu, na policama pekara takve informacije najčešće nisu istaknute. Da li bi pekare u Srbiji trebalo da imaju obavezu da navedu kalorijsku vrednost svojih proizvoda?
Šta kaže zakon u Srbiji?
U Srbiji se deklarisanje hrane uređuje Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji obuhvata upakovane i neupakovane proizvode. Prema ovom pravilniku, za većinu upakovane hrane obavezno je navođenje nutritivne deklaracije, koja potrošačima pruža informacije o energetskoj vrednosti, mastima, zasićenim masnim kiselinama, ugljenim hidratima, šećerima, proteinima i soli.
Međutim, drugačija pravila važe za neupakovanu hranu, u koju spadaju i peciva koja se prodaju iz vitrine. Prema članu 14. pravilnika, za takve proizvode navode se određeni obavezni podaci, među kojima su naziv hrane i informacije o sastojcima koji mogu da izazovu alergije ili intolerancije. Opšta obaveza isticanja kalorijske vrednosti za svako neupakovano pecivo nije propisana ovim članom.
To znači da pekare nemaju opštu zakonsku obavezu da uz svaki burek, kiflu ili kroasan istaknu broj kalorija. Ipak, to ne znači da su oslobođene svih drugih obaveza u vezi sa informisanjem potrošača o hrani koju prodaju.
Zašto bi isticanje kalorija moglo da bude korisno?
Kada kupuju hranu u supermarketu, potrošači mogu da pročitaju deklaraciju i uporede nutritivne vrednosti različitih proizvoda. U pekari je izbor često brži, a odluka se uglavnom donosi na osnovu izgleda, mirisa, ukusa i cene. Istaknuta kalorijska vrednost mogla bi da olakša izbor ljudima koji žele da imaju bolji uvid u svoju ishranu, ali i onima koji iz različitih razloga moraju da vode računa o nutritivnom sastavu obroka.
Na primer, kupac koji bira između dva slična peciva mogao bi jednostavnije da uporedi njihove energetske vrednosti. Takve informacije bile bi posebno korisne kada bi se prikazivale na ujednačen način, uz jasno navedenu gramažu proizvoda. Ipak, broj kalorija nije jedini pokazatelj nutritivnog kvaliteta hrane. Za potpuniju sliku važni su i sastav, količina proteina, masti, šećera i soli, kao i ukupne prehrambene navike. Hrana se ne može jednostavno da se podeli na dobru i lošu samo na osnovu energetske vrednosti.
Kako je to uređeno u Evropskoj uniji?
Pravila Evropske unije takođe razlikuju upakovanu i neupakovanu hranu. Prema Uredbi EU 1169/2011, nutritivna deklaracija obavezna je za većinu upakovane hrane, dok su za neupakovane proizvode pravila drugačija i, na nivou opšteg pravila, obavezno je navođenje informacija o alergenima.
Države članice mogu da uvedu dodatne nacionalne zahteve za određene kategorije hrane, u skladu sa propisanim uslovima. Zbog toga pravila ne mogu automatski da se izjednače za sve zemlje i sve vrste ugostiteljskih objekata.
Da li je pecivo dobar izbor za doručak?
Pekara je mnogima prva stanica na putu do posla ili fakulteta, a burek, kifle i kroasani često su najbrže rešenje kada nemate vremena da pripremite doručak kod kuće. Ipak, iako pecivo može da bude deo uravnotežene ishrane, važno je da se obrati pažnja na njegov sastav, veličinu porcije i to sa čim ga jedete.
Peciva napravljena od belog brašna često sadrže manje vlakana od proizvoda od integralnih žitarica, dok pojedine vrste, naročito lisnata testa, mogu da imaju dosta masti. Slatki kroasani i peciva sa raznim filovima mogu da sadrže i značajne količine šećera. To ne znači da bi trebalo potpuno da ih izbacite iz ishrane, već da obratite pažnju na učestalost i količinu koju jedete.
Zašto nije važno da gledate samo kalorije?
Broj kalorija može da bude koristan podatak, ali ne govori vam sve o tome koliko je određena namirnica hranljiva niti koliko će vas dugo držati sitim. Dva peciva sa sličnom energetskom vrednošću mogu znatno da se razlikuju po količini proteina, vlakana, masti i soli.
Za doručak je, pored energije, važno da se obezbede i hranljive materije koje doprinose sitosti. Zbog toga pecivo može da bude bolji izbor kada se kombinuje sa namirnicama koje sadrže proteine, poput jogurta, sira ili jaja, kao i sa povrćem. Takva kombinacija može da obezbedi raznovrsniji obrok nego kada pojedete samo kiflu ili kroasan.
Da li svakodnevno jedenje peciva može da bude problem?
Samo po sebi, svakodnevno konzumiranje peciva ne znači da se neko nezdravo hrani. Mnogo je važnije kakva je ukupna ishrana, koliko su obroci raznovrsni i da li se tokom dana unose dovoljne količine voća, povrća, proteina i vlakana. Problem može da nastane ako peciva, naročito ona sa mnogo masti, soli ili dodatog šećera, često zamenjuju nutritivno raznovrsnije obroke. U takvoj situaciji osoba može da unese dovoljno ili čak mnogo energije, a da istovremeno ne dobije dovoljno nekih važnih hranljivih materija.
Upravo zato bi isticanje nutritivnih informacija, ukoliko bi bilo uvedeno kao obaveza, moglo da pomogne kupcima da lakše uporede proizvode i donesu informisaniju odluku. Kalorije bi bile samo jedan deo te slike, dok bi podaci o sastavu hrane pružili potpuniji uvid u ono što svakodnevno birate za doručak.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)