OPASNA BOLEST BEZ SIMPTOMA: Sve što treba da znate o osteoporozi - simptomi, dijagnoza, prevencija i lečenje

Od osteoporoze, sistemske bolesti kostiju u kojoj smanjenje njihove gustine i narušavanje mikrostrukture povećava rizik od preloma, u Srbiji boluje više od 400.000, a u svetu oko 200 miliona ljudi. Pogađa u proseku svaku drugu ženu i svakog petog muškarca nakon 50. godine, a smatra se da je polovina od tri miliona preloma kuka, koliko se godišnje zabeleži u svetu, povezano sa osteoporozom.

O uzrocima nastanka osteoporoze, najboljim načinima prevencije i savremenoj terapiji, razgovarali smo sa endokrinologom prim. dr Markom Stojanovićem, sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, asistentom na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

"Glavninu pacijenata sa osteoporozom čine žene u periodu nakon menopauze kada zaštitni efekat polnih hormona prestaje. Međutim, osteoporoza nije isključivo bolest žena i samo ove starosne grupe. Posle 50. godine gotovo polovina muškaraca ima takođe donekle smanjenu gustinu kosti, a 6% njih ima osteoporozu i svaki treći će imati prelom kuka.

Problem je što se u netipičnim grupama, kao što su muškarci ili mlađi pacijenti, na osteoporozu ne misli dovoljno. Iako je u ovim grupama ona relativno retka, može se javiti i biti vrlo opasna.

Uzroci osteoporoze kod najvećeg broja obolelih leže delimično u nasleđu, delimično u načinu života, ishrane i fizičke neaktivnosti. Umnogome je to jedna od bolesti savremenog načina življenja.

Samo kod jedne od svake tri žene sa osteoporozom postoji neki konkretan uzrok i takve oblike nazivamo sekundarna osteoporoza. To mogu biti pojačan rad nekin žlezda (paraštitaste, štitaste), smanjen rad nekih drugih (smanjeno lučenje polnih žlezda, nedostatak hormona rasta), nedostatak vitamina D, štetan efekat nekih lekova ili drugih bolesti, produžena imobilizacija usled bolesti ili povrede.

Kod netipičnih grupa kao što su muškarci, ovi uzroci učestvuju sa čak 50-80% i na njih se mora stalno misliti", kaže dr Stojanović za MONDO.

Ako se na vreme posumnja na ovu bolest, dijagnoza se postavlja relativno lako.

Problem je u tome što osteoporoza dolazi praktično bez simptoma i znakova koji bi mogli ukazivati da se bolest razvija, i zbog toga se često kasni u postavljanju dijagnoze.

"Osteoporoza tipično nije bolest 'koja boli'. Ukoliko se javi bol, obično je vezan za prelome i predstavlja kasni znak. Sa druge strane bol u leđima je obično posledica drugih uzroka i nije vezan za samu osteoporozu.

Najčešći prvi znak je prelom koji pacijent zadobije pri malom dejstvu sile, pri kom ne bismo očekivali prelom kod zdravih. Ovde uključujemo i najčešći mehanizam preloma a to je pad na ravnom sa sopstvene visine što dovodi do jednog od najšešćih preloma - donjeg okrajka podlaktice 'na tipičnom mestu'.

Ovde je velika obaveza i izazov na lekarima koji zbrinu prelom - ortopedima, i potom na lekarima opšte medicine da prepoznaju potrebu da se blagovremeno ispita gustina kosti.

Drugi pacijenti primete smanjenje u telesnoj visini u odnosu na mladost, sami ili pri lekarskom pregledu. Ovo takođe može biti znak osteoporozom uzrokovanog smanjenja visine kičmenih pršljenova.

Važno je da lekari koji leče pacijente od drugih bolesti budu na oprezu ukoliko ta bolest ili njeno lečenje može izazvati osteoporozu. Takvi pacijenti se preventivno pregledaju pre pojave bilo kakvih znakova.

Preventivno se pregladaju i žene u menopauzi, muškarci nakon 70. godine, a i mlađi ukoliko imaju pridružene faktore rizika. Ovo je bolest u kojoj je odgovornost podeljena između različitih lekarskih specijalnosti i službi ali uvek je dobro da i sami pacijentu budu informisani o tome kada i kako se treba ispitivati zbog sumnje na osteoporozu", objašnjava dr Stojanović.

Da li je osteoporoza opasna?

"Opasnost od osteoporoze leži u prelomima do kojih ona može da dovede. Najčešće se prvo javlja okultno podmuklo sabijanje kičmenih pršljenova za koje pacijent može i da ne zna, ali se ono ogleda u deformitetima koji pogoršavaju rad pluća i srca. Često se dešavaju prelomi podlaktice koji dovode do kratkotrajne sprečenosti za rad, ali imaju dobru prognozu zarastanja i oporavka. Međutim ukoliko sve ovo prođe bez otkrivanja osteoporoze koja je u pozadini, i ona nastavi da napreduje, statistički gledano slede prelomi ramene kosti, kod nešto starijih koji se više pri padu ne dočekuju na ispruženu šaku. Sledi duži opravak i zaostaje veći invaliditet. Prelom kuka predstavlja možda najteži ishod koji, premda ne nužno smrtonosan, vodi dugom i sporom oporavku, vezanosti za postelju i može biti prekretnica u životu jedne stare osobe od pristojnog samostalnog funkcionisanja ka ubrzanoj nesposobnosti i skraćenju životnog veka. Važno je znati da je postojanje jednog preloma najjači predznak pojave novih preloma. Sve ovo je nešto što možda možemo zajednički da pokušamo da sprečimo ili ublažimo ranim otkrivanjem i lečenjem osteoporoze", kaže dr Stojanović.

Svi oblici osteoporoze koji su sekundarna posledica drugih bolesti, stanja ili lekova, moraju da se otkrivaju i tada je lečenje usmereno na lečenje osnovne bolesti, korigovanje ili optimizovanje terapije i ispravljanje faktora rizika.

Ukoliko se osteoporoza ne otkrije na vreme, pravo lečenje izostaje, a posledice osnovne bolesti se pogoršavaju.

"Faktori rizika kao što su nepravilna ishrana, neumerenost u alkoholu i duvanu i nedovoljno kretanje, mogu štetno doprinositi i primarnoj i sekundarnoj osteoporozi i moraju se aktivno ispravljati.

Za sve primarne oblike osteoporoze (u menopauzi i starenju) ali i za one sekundarne kod kojih lečenje osnovnog uzroka nije moguće ili nije dovoljno, primenjuju se ciljano lekovi za poboljšanje mineralne gustine kosti. Najčešće primenjivana grupa lekova su blokatori razlaganja kosti - bisfosfonati. Oni sprečavaju dalje napredovanje osteoporoze, a potom kako izgradnja kosti nadvlada blokiranu razgradnju, dovodode i do povećanja mineralne gustine kosti pa i do poboljšanja u strukturi kosti i dokazano smanjuju rizik od preloma.

I kod nas su kao i u svetu na prvom mestu u primeni tabletarni oblici ovih lekova koji su sada unapređeni tako da se mogu primenjivati jednom nedeljno ili čak, samo jednom mesečno. Ovo je komfornije i bezbednije, a pacijentima nije teško da se pridržavaju uputstava lekara i redovno uzimaju terapiju.

Za osobe koje ne podnose ovakav put primene postoje bisfosfonati za vensku primenu uz nadzor zdravstvenih radnika. Ovde je važana pravilna primena, uzimanje u obzir kontraindikacija i oprez od neželjenih efekata.

Pored ovih lekova, izuzetno savremeni pristup omogućavaju lekovi koji deluju direktno na izgradnju nove kosti. Najvažnji predstavnik je teriparatid koji je takođe dostupan našim pacijentima, posebno onima kod kojih je prethodna terapija bila neuspešna ili su se kod njih javili novi prelomi. Iako su u pitanju svakodnevne potkožne injekcije, nakon dve godine lečenja postižu se značajni uspesi u poboljšanju mineralne gustine kosti i pacijent se može vratiti na staru terapiju bisfosfonatima kojom se čuva postignut rezultat.

Kod svih pacijenata je važna suplementacija vitaminom D i kalcijumom. Mora se istaći da je uspešnost svake od ovih terapija veća što se ranije sa njom počne i da se odmakle i teške komplikacije, poput preloma, mnogo teže ispravljaju."

Ipak, prevencija je "najbolji lek" i kad je osteoporoza u pitanju, i to i u kontekstu sprečavanja samog nastanka bolesti, ali i u kontekstu sprečavanja nastanka preloma, kod pacijenata kod kojih se ona već razvila.

"Pravo vreme za prevenciju osteoporoze je mladost, kada retko ko na nju misli. Osteoporoza je bolesti za koju možemo reći da 'nastaje u mladosti a ispoljava se u starosti'. Pravilna ishrana, izbegavanje pothranjenosti i gojaznosti, pravilna fizička aktivnost, rano prepoznavanje i lečenje problema sa menstrualnim ciklusima i drugih, preduslovi su da se u mladosti formira dovoljna 'banka kosti' koja se potom polako troši tokom celog života, a najviše posle menopauze. Kod pacijenata koji imaju osteoporozu lečenje, čak i uspešno, može pasti u senku pojavom nove frakture. Prelomi nastaju pod dejstvom brojnih faktora od kojih na mnoge možemo uticati.

Važna je edukacija pacijenata o smanjenju rizičnog ponašanja koje može dovesti do padova, primena programa fizičkog vežbanja koji poboljšavaju držanje, smanjuju rizik od padova, ili pripremaju pacijenta da se pri padu bolje zaštiti.

I lekari moraju biti edukovani o smanjenju rizika iz domena svog rada, jer brojni lekovi ili procedure mogu dovoditi do nestabilnosti, rizika za padove i prelome, posebno kod starih. Osteoporoza je bolest čije lečenje i sprečavanje zahteva udruženi angažman različitih lekarskih specijalnosti, samih pacijenata i njihovih porodica kao i društva u celini", zaključuje dr Stojanović.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.