Počinje sezona repsiratornih infekcija, a kako bi izbegli "savršenu oluju", kako stručnjaci nazivaju sudar korona virusa i gripa, ne tako mali broj ljudi bez prethodne posete lekaru i saveta, samostalno, kako se kaže "na svoju ruku", preventivno uzima antibiotike.

O tome koliko upotreba antibiotika na ovaj način može biti opasna, za MONDO govori profesor sa Medicinskog fakulteta, gastroenterolog i predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije, prof. dr Miodrag Krstić

Antibiotici su lekovi koji su spasili milione života, ali su neke i oduzeli zbog neselektivnog davanja. Ljudi ne smeju 'na svoju ruku' da ih uzimaju, to uvek mora da bude pod kontrolom lekara, uz dodavanje adekvatnog probiotskog preparata. Cilj je da se spreči nastanak antibiotskog, a samim tim i pseudomembranoznog kolitisa.

Antibiotski i pseudomembranozni kolitis

Antibiotski kolitis nastaje kada antibiotici značajno unište normalni mikrobiom creva, odnosno "dobre bakterije". To stanje obično blago i spontano prolazi čim se prestane sa uzimanjem antibiotika. Međutim, ako se u crevima namnoži bakterija klostridijum dificile, koja luči vrlo štetne supstance, dolazi do znatno ozbiljnijeg oblika upale creva poznate kao pseudomembranozni kolitis.

Danas se uz antibiotike obavezno prepisuju i antibiotici, dok nekada nije bilo tako. Ranije se nije toliko pridavao značaj ovim "dobrim bakterijama" u kapsuli. Šta se promenilo?

"Do pre 10ak, 15 godina o tome se nije znalo mnogo. Znalo se da postoji antibiotska dijareja, ali nije se znalo da može da se javi bakterija klostridija dificile i nije se znalo koliko je to česta pojava", kaže prof. Krstić.

Kakva je to bakterija klostridijum dificile i kako to ona utuče na naš organizam?

Klostridijum dificile je prouzrokovač jedne strašne bolesti koja se zove pseudomembranozni kolitis. Ta bolest može da dovede i do smrti i to je najteža forma antibiotskog kolitisa. Bolest nastaje kao posledica činjenice da se antibiotici uzimaju neselektivno, pored loših bakterija koji uništavaju i normalnu crevnu mikrofloru, koju mi danas nazivamo i crevna mikrobiota. Uništenje crevne mikrobiote stvara pretpostavke da se u crevima preterano umonožava i stvara klostridijum dificile, prouzrokovač koji je rezistentan na antibiotike i koji osvaja taj teren i umonožava se i razmnožava previše", kaže dr Krstić.

"On ima svoje toksine – A i B, i pseudomembarnozni kolitis je prozrokovan tim toksinima klostridije dificile. Ta bolest u Americi prouzrokuje nekih 29 hiljada smrtnih slučajeva godišnje. Da li kod nas ljudi umiru od klostridije, ondosno bolesti koju ona izaziva – pseudomembaronoznog kolitisa – umiru i te kako. I to najstariji, najimunokompromitovaniji, koji moraju da primaju punio antibiotika, pacijenti na ortopedskim odeljenjima, na primer, na hirurškim, hematološkim... I zato je važno sprečiti zloupotrebu antibiotika na najvećem mogućem nivou."

Koji su simptomi infekcije bakterijom klostridijum dificile? Da li se razlikuju od bilo koje druge infekcije koja narušava crevnu mikrofloru?

"Razlkuju se po tome što su ozbiljniji. Isto se javljaju učestali prolivi, ali često sa povišenom telesnom temperaturom i pojavomo sukrvičavog sadržaja. Povišena temperatura uz učestale dijareje koje su nastale uz upotrebu antibiotika treba da pobudi sumnju da se razvija klostridija."

Da li uz analgetike treba uzimati probiotike?

“Ne treba. Analgetici su uz antibiotike najčešće prepisivani lekovi, pa otud i pogrešno mišljenje da uz njih takođe treba preventivno uzimati probiotska sredstva”, kaže dr Krstić.

Treba li probiotike uzimati preventivno, s vremena na vreme, poput drugih preparata, dodataka ishrani kao što su vitamini i minerali?

Apsolutno nema potrebe. Mi smo skloni da bez preporuke lekara uzimamo lekove 'na svoju ruku', a postoje jasne indikacij kada probiotici pomažu i kada ih treba piti.“

Probiotici se preporučuju za probleme sa dijarejom, a da li pomažu i kod opstipacije?

"Postoji bolest koja se zove sindrom nervoznog debelog creva. Ta bolest može da se manifestuje zatvorom, dijarejom ili smenom zatvora i dijareje. Kod te bolesti se uzima određeni pribiotski preparat za koji je dokazano da pomaže kod nadutosti i reguliše creva.”

Koji su to probiotski preparati koje treba uzimati?

"Oni nisu svi isti, razlikuju se po stepenu efikasnosti i bezbednosti, što smo naučili iz brojnih kliničkih studija koje se rade u svetu u poslednjih nekoliko decenija. Ono što sa sigurnošću znamo jeste da je jedna gljivica 'Saccharomyces boulardii' veoma efikasna u prevenciji antibiotskog, odnosno pseudomembranoznog kolitisa, kao i jedna bakterijska kultura 'Lactobacillus rhamnosus GG'. Za sve ostale nemamo valjane medicinske dokaze", kaže dr Krstić.

Moramo da se čuvamo i da budemo pametni

“Mi se nalazimo na kraju početka saznanja o koroni. Tek u vremenu koji nam predstoji ćemo više znati. Slučaj je danas takav da najviše što možemo da uradimo jeste da nosimo maske. Ne samo u zatvorenom, već i na otvorenom prostoru, da ih nosimo propisno. Kada nešto ne znamo dovoljno, moramo da se čuvamo i da budemo pametni. Pridržavanje mera, često pranje ruku, nošenje maski, upotreba zaštitnih sredstava, zabrana velikih okupljanja, to je nešto što možemo i moramo da radimo“, savetuje dr Krstić.

Već deset meseci smo na udaru korone, koliko je presudno zdravlje creva kad je reč o zaštiti od ovog virusa?

“Kovid je bolest o kojoj još uvek malo znamo. Da bi se neka bolest upoznala, potrebno je da prođu decenije, a za koronu znamo tek godinu dana, pa ni toliko. Što se tiče digestivnog traktra i korone, kod nekih ljudi, u ne tako velikom procentu, bolest može da počne dijarejom. Daleko veći problem jeste kada ljudi koji imaju koronu na svoju ruku uzimaju antibiotike. To ponavljam kao užasnu pretnju. Onda može da se javi antibiotski kolitis, koji je veliki problem i kod ljudi koji nemaju koronu, a u ovom slučaju je još teže", ističe dr Krstić.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.