Nije uvek lako znati koliko je zaista zdravo ono što jedemo. Natpisi na pakovanjima poput "bez dodatog šećera", "smanjen sadržaj masti" i slično, lako nas mogu navesti da pomislimo da je reč o zdravoj namirnici, a zatim na deklaraciji vidimo da ipak sadrži dosta šećera, previše soli i nezamislivu količinu kalorija.

Zato su naučnici sa privatnog "Tafts" univerziteta u Masačusetsu razvili Food Compass sistem, koji pomaže ljudima da prepoznaju koliko su neke namirnice zdrave ili nisu. Oni su poređali namirnice od najzdravijih ka manje zdravim i nezdravim, a njihov izveštaj je objavljen u stručnom časopisu Nature Food.

Naučnici su hranu analizirali po različitim kriterijumima, uključujući to koliko sadrže nutrijenata, vitamina, minerala, kakvi su sastojci, aditivi, da li je obraćena, analizirali su i lipide, vlakna i proteine, kao i fitohemikalije.

Najbolja hrana

Prema njihovom sistemu ocenjivanja, najbolje namirnice su prirodni mešani sok od povrća (poput celera i paradajza), sirovo voće i povrće, zeleno povrće, cele žitarice, orašasti plodovi, semenke, sočiva, riba, jogurt i ulja na biljnoj bazi. Nimalo iznenađujuće, sve ove namirnice su deo mediteranske ishrane, koja se smatra najzdravijom na svetu.

Najlošije namirnice

Na listi namirnica koje najgore utiču na zdravlje našle su se veoma obrađene namirnice koje su pune takozvanih praznih kalorija – beli hleb, gazirani napici, veštački voćni sokovi i kokteli, obrađeni mesni proizvodi, puter sa manjim sadržajem masti, torte i kolači, slatkiši, a posebno oni "niskokalorični".

Analizirajući više od 8.000 različitih namirnica, naučnici su utvrdili da one koje se promovišu kao niskokalorične ili sa smanjenim sadržajem masti spadaju u najnezdravije jer se u njih dodaju razne hemikalije radi poboljšanja ukusa.

(MONDO)