Prolećni period godine za mnoge je najprovokativniji kada su u pitanju određene zdravstvene tegobe. Dr Meri Vukša, psihijatar, objašnjava za RTS da postoje oni kojima povećana količina svetla, koja sa lepšim danima dolazi, prija, da im se tako budi organizam i da su bolje su raspoloženi, imaju veću energiju i aktivniji su, dok, ima i onih kojima prolećne prilike ne odgovaraju i kod kojih se dešavaju razdražljivost, premene raspoloženja, anksioznost, nesanica, nervoza, napetost...
"Mozak reaguje na svetlost i voli tu svetlost, ali mu je potrebno i vreme da se prilagodi jer dolazi do lučenja serotonina, manjeg lučenja melatonina, dolazi do dopamina. E, kod nekih to izaziva upravo to da im je prijatno, a kod drugih koji su osetljivi, izaziva da im je to neprijatno", kaže dr Vukša i ističe da pomoć stručnjaka traže uglavnom oni koji iskuse poremećaj svog dnevnog ritma i koji se osećaju iscrpljeno, napeto, umorno, a ima i ljudi koji doživljavaju napade panike, ansioznosti i depresije.
Dodaje da se pomoć odnosi na psihoterapiju i psihofarmakoterapiju, što je neophodno u slučaju da simptomi potraju i postaju intenzivniji. Doktorka Vukša objašnjava i šta zapravo znači termin prolećni umor.
"Prolećni umor, čitajući u literaturi, kažu često, to je lenjost. Ne, nije lenjost. To je, u stvari, ono vreme koje je potrebno našem organizmu da se prilagodi promenama. Ne samo vremenu, znači vremenskim prilikama, nego je tu i atmosferski pritisak, i pomeranje sata. Bitno je da je to nagla promena i da je organizam u jednom stanju šoka", kaže dr Vukša.
"Ako do toga dođe, znači da svakako treba smanjiti svoje dnevne aktivnosti, da se ljudi prilagode spavanju, da imaju svoju jednu higijenu spavanja, na vreme ići na spavanje, na vreme ustati i jedno određeno vreme da se provodi na svetlosti, da se odmara, da se unosi dovoljno tečnosti i da te zahteve od sebe, koje mi sami sebi u stvari najviše stvaramo, spustimo", navodi psijihatar dr Meri Vukša.
Inače, fenomen poznat kao prolećni umor može da traje nekoliko nedelja, ali uglavnom je to do dve nedelje, što je period potreban organizmu da se prilagodi promenama.
"Ja kažem da je prevencija ono što je bitno. Ne treba da čekamo proleće, ne treba da čekamo leto, ne treba da čekamo zimu, pošto znamo da se već dešavaju takve promene. Prevencija je upravo to da mi svakodnevno živimo u skladu sa svojim organizmom. Znači, ne možemo zanemarivati današnji stil života i ne možemo nikako reći: 'Nemoj da živiš po zahtevima koje ti današnjost nameće, nego prilagodi'", kaže doktorka i dodaje da neko ima urođeno bolje osluškivanje sebe, pa tako i praćenje tog ritma i bolje prilagođavanje, dok postoje i oni koji teško detektuju promene, pa ih ignorišu.
U tom slučaju, kaže, nije loše da se ode na savetodavni razgovor, psihoterapiju, da se dobiju informacije o tome da organizam može da izdrži, šta su okidači lošijeg stanja i na koji način se to može sprečiti.
Za one koji tokom ovog perioda doživljavaju pomenute promene, doktorka Vukša ima savete.
"Poštujte svoj ritam, idite na vreme na spavanje, uzimajte dovoljno tečnosti, odmarajte se i nemojte misliti da ako se odmarate da radite nešto loše, nego je u stvari to dobrobit kojom ćete dalje bolje funkcionisati. Naravno, kad se simptomi jave, u jačem intenzitetu i duže traju, ljudi treba da potraže podršku i pomoć i da bi naučili da osluškuju svoj organizam".
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)
