Ustajanje sa stolice možda deluje kao potpuno svakodnevna radnja kojoj ne pridajemo mnogo pažnje, ali vaša sposobnost da to uradite otkriva mnogo o vašem zdravstvenom stanju.
Mnogi lekari koriste test ustajanja i sedanja, koji meri koliko puta možete da se podignete iz sedećeg u stojeći položaj za 30 sekundi. Iako se test najčešće koristi kod osoba starijih od 60 godina, koristan je i kod mlađih pojedinaca.
Ovaj test govori mnogo o snazi, ravnoteži i pokretljivosti pojedinca. Istraživanja pokazuju da može da pomogne i u proceni rizika od padova, kardiovaskularnih problema, pa čak i povećanog rizika od prerane smrti.
Kako se izvodi test?
Za izvođenje testa potrebna vam je samo stolica sa ravnim naslonom bez naslona za ruke, kao i štoperica. Sedite na sredinu stolice, prekrstite ruke na grudima i položite dlanove na suprotna ramena. Leđa treba da budu ravna, a stopala čvrsto na podu. Zatim pokrenite štopericu i potpuno se ispravite u stojeći položaj, a potom ponovo sedite. Ponavljajte ovo 30 sekundi i brojite koliko puta ste uspeli potpuno da se podignete.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) odredio je prosečne rezultate za različite starosne grupe. Rezultati ispod proseka mogu da ukažu na povećan rizik od zdravstvenih komplikacija, pre svega padova.
Prosečni rezultati po starosti:
- 60-64 godine: muškarci 14, žene 12
- 65-69 godina: muškarci 12, žene 11
- 70-74 godine: muškarci 12, žene 10
- 75-79 godina: muškarci 11, žene 10
- 80-84 godine: muškarci 10, žene 9
- 85-89 godina: muškarci i žene 8
- 90-94 godine: muškarci 7, žene 4
Švajcarski istraživači su u studiji koja je obuhvatila skoro 7.000 odraslih osoba ustanovili da muškarci između 20. i 24. godine u proseku urade 50 ponavljanja u minuti, dok žene urade 47. Pojedini su postigli čak 72 ponavljanja u minuti.
Šta znači loš rezultat?
Ljudi koji postignu rezultat ispod proseka za svoju starosnu grupu imaju veći rizik od padova. Takođe, loš rezultat može da ukaže na slabiji rad srca i pluća, što povećava rizik od srčanog infarkta, moždanog udara i srčane insuficijencije (slabosti srca).
Najbolji način da poboljšate rezultat je da ostanete što aktivniji i pokretljiviji. Ipak, stručnjaci upozoravaju da takvi testovi ne mogu da predivde koliko dugo će neko živeti.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
